ULOGA PRAVCA GRČKA-SRBIJA ZA TRŽIŠTE SEVER AFRIKE-EVROPA
Povoljan trenutak za razvoj ekonomija zemalja: Poljske, Češke,Slovačke, Mađarske, Srbije, Makedonije, Grčke, Libije- dobra saradnja premijera Mađarske,Srbije i Grčke.
U budućnosti, za ekonomiju planete Zemlje važno mesto imaće železnica od jednog do drugog kraja planete. Zelezničke pruge po vertikali i horizontali kontinenta biće podrazumevani šablon za međunarodni saobraćaj. Pored železnice, važno mesto u ekonomiji zemalja zauzima vodeni-pomorski saobraćaj.
Po kom principu urediti saobraćajnice budućnosti?- Po sličnom principu i zahtevima koji već postoje u urbanizmu, postoje u planovima naselja, gradova: princip funkcionalnosti gradova i njihova ekološka održivost. Tako bi valjalo urediti i pravce železničkih pruga evroazijskog i drugih kontinenata; dobro analizirati sve argumente privrednog i društvenog života različitih podneblja, prirode i dručtva, analizirati argumente budućeg opstanka naroda i očuvanje prirode, i na osnovu toga povući liniju meridijana za železničke pruge i vodene puteve.
Kako ja vidim, jedan od meridijana za buduću železnicu je pravac na kome se nalaze pomenute zemlje. Za ekonomije tih zemalja veoma bitan je unutrašnji i međunarodni saobraćaj.
Sa geografske karte Balkana vidi se da vodeni tranzit Sredozemlja ide vertikalno ka severu, obilazi Italiju i nastavlja kopnom pravcem Grčka , Makedonija, Srbija, Mađarska…, a od njega lepezasto na sever i severoistok Evrope.
Pravac od Libije, Egipta, ka Grčkoj ide vertikalom na sever.
Pomenuti putevi su pravci prvog prioriteta za saobraćajnice budućnosti; -Sredozemlje- sever Afrike, preko Grčke i Srbije, za severoistok Evrope, Baltičko more; najkraći putevi, sa najmanjom potrošnjom energije-goriva.
-Najkraći putevi između mesta razmene materijalnih dobara, sirovina, reciklažnog materijala, industrijske robe… Severa i Juga.
Trgovački putevi iz prošlosti i potražnja za robom sa različitih meridijana-podneblja su i danas potrebni. Putevi trgovine opstaju, ne gase se, sve dok je nabavna cena robe i transporta niska; putevi mogu ići i zaobilazno, ukoliko je nabavna cena niska.
Problemi današnjice: zagađenje okoline, zagrevanje planete.prenaseljenost, nedostatak prustora u skoroj budućnosti…
Zbog zagađenja i zagravanja zivotne sredine i zbog zahteva njihovog smanjenja moraju se birati najkraći železnički i morski transportni putevi. Najkraći putevi daju najmanju potrošnju goriva- najmanju količinu produkata sagorevanja, najmanje oslobađanje toplote- zagrevanje. Svaki motor koji duže radi duže proizvodi toplotu. Najekonomičniji i najčistiji transport velikih tereta, sa jednog kraja kontinenta na drugi kraj, je brzim železničkim prugama.
Sve vlade sveta bi morale definisati pomenute pravce trgovine: trgovina najkraćim transportnim putem, putem najmanjeg zagađivanja i te zahteve postaviti kao prioritet. Valjda, ni UN neće sedeti skrštenih ruku?
Sve bočne, kratke pravce susednih zemalja ka istoku i zapadu treba priključti na pravac sever- jug. Jedan primer brze pruge nedavno otvorene je: http://www.novimagazin.rs/svet/otvorena-najduza-brza-pruga-na-svetu-foto/#comments
Sa geografske karte vidi se da je pravac istok-zapad pretrpan mnogim interesima ogromnog broja zemalja. Jasno je da u tom skupu postoje prvi, a postoje i zadnji, koji vrlo malo uspevaju da sa tog tranzita nešto robe istovare i na svoju teritotiju… U stvarnosti se najviše vrši ustaljena razmena roba i usluga. Postoji neka konačna cifra roba i usluga po vrstama na pravcu istok-zapad, vrlo teško je realizovati nove razmene roba i usluga. Svakako da je potrebna promena po širini i visini globusa.
Današnji glavni pravci ekonomskih interesa Istoka i Zapada su: Rusija, Turska- zemlje EU. To je najznačajniji pravac razmene energije, roba i tehnologija. Svi računaju na taj pravac. Do sada najveći i najznačajniji transportni putevi železnicom povezuju istočnu Aziju(Vladivostok i Šangaj) sa zapadnom Evropom, tj Atlanski okean i Kinesko more. Vidi te puteve na mapi:
Prikazana mapa je autorsko delo Кира Калињина, uzeta sa linka: http://ruskarec.ru/economics/2017/01/13/ruska-zeleznica-spojila-kinu-sa-velikom-britanijom_680716
Međutim, ne podmiruju se sve životne potrebe jednim pravcem, potreban je i pravac sever-jug.
Već tri decenije postoje priče:“ Da nam je uvoz-izvoz u Evropu“, “Evropa nema alternativu“…Hvata nas strah da samo Evropa treba nama i mi njoj, i da nigde, ni 1% potreba se ne može rešiti u drugim zemljama, na drugim pravcima, i da su svakom živom stvoru potrebni samo proizvodi iz Evrope, a njoj naši. Nema potrebe za ovakvim grčem; neke robe iz Srbije teško idu ovim pravcem- veoma je zasićen, ponuda je velika, a potražnja se ne menja.
Skoro je zabrinjavajuća patologija stanja i shvatanja da se isplati poslovati sa jakim, da se ulaznice dobijaju džabe, a da je poslovanje sa ravnima, gde su proizvodi i jeftiniji, kočnica za napredak. Zaboravlja se pri tome da veliki-bogati grade postrojenja kod nas zbog jeftinih sirovina i radne snage, istovremeno, kod svojih bogatih suseda ne grade svoje fabrike: Mercedes ne gradi svoja postrojenja u Francuskoj ili Engleskoj.
Dakle, postoje dva pravca ekonomske saradnje: sever–jug, istok –zapad. Nekim balkanskim ekonomijama odgovara pravac istok-zapad, a nekima ne.
Za pravac sever- jug predlažem četiri meridijana-pravca brzih železnica:
– Baltičko more severne Nemačke, Nemačkom, pored zapadnih granica Poljsle, Češke, preko Austrije do severne Italije.
– Poljska, Slovačka, Mađarska, Srbija, Makedonija, Grčka.
– Rusija, Belorusija, Ukrajina, tromeđa Ukrajine, Moldavije i Rumunije, i tromeđa Bugarske, Grčke i Turske.
– Rusija, Gruzija, Jermenija, Iran, Irak, Saudijska Arabija, ili nešto zapadnije preko istočne Turske, Sirije.
-Nama je Crna Gora interesantna samo za pravac Italije i preko italije ka Sardiniji, Alžiru, Maroku… pravac ka zapadnom Egiptu, libiji bi imao veće energetske gubitke zbog dužeg puta. Kad tad će se postaviti svetsko ekološko pitanje o prevelikoj potrošnji goriva za tranport roba. Hrvatska ima svoj pravac Jadranom i na njemu mi nemamo nikakav interes.
-Putevi ka Bosni i Hercegovini imaju planetarni značaj na pravcu istok -zapad.
-Putevi iz Srbije ka Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori su putevi značajni za narode Balkana. Bosna i Hercegovina i Srbija su na istim meridijanu od Poljske, Slovačke do istočnog kraka Italije, zapadnog priobalja Albanije i jugozapadnog dela grčkih ostrva. Dalje, ka severu Afrike, bliža je Sicilija, Tunis i zapadna Libija, što predstavlja važan trgovaški krak puta pri skretanju na severizapad Sredozemlja.
Na sledećoj mapi sam označio žutom debelom linijom buduće pravce brzih železnica sever-jug:
Za Srbiju glavni drumski, železnički i elektrodistributivni pravci su: Mađarska, Srbija, Makedonija, Grčka. Ovaj pravac je deo mog predloga kontinentalane brze pruge na meridijanu: Baltičko more,Poljska- Libija, zapadni Egipat. Kopneni-železnički deo puta kroz Makedoniju i Grčku je duži od kopnenog dela puta Srbija – Crna Gora.
Potrošnja goriva za transport vodenim putem je veća, vreme transporta duže od transporta istih brzom železnicom na kopnenom delu puta.
Mapa drugog predloga železnica sever-jug; Beograd-L’viv-Minsk kao centralne račve:
Povučeni pravci na kartama su pravci već postojećih važnih zelezničkih pruga, osim na dva i tri mesta gde sam povukao pravce gde železnice nema; postojeći pravci povezuju glavne gradove i predele sa najpovoljnijim geografskim reljefom, pa taj uslov preneti i na novu železnicu.Naravno, kad god je moguće seći krivine i skraćivati put.
Na drugoj karti se stvarno vidi značaj Beograda, čak za dva predložena pravca brzih pruga; Beograd je čvorno mesto za prevoz iz Crne Gore, ili Makedonije, zapadne i centralne Grčke, zapadnog dela Bugarske i Rumunije. za Budimpeštu, Ostravu i Krakov, a za istočni pravac: L’viv-Minsk, i dalje na sever Baltika Rusije ili na istok ka Moskvi.
Stara priča da je“Srbija raskrsnica puteva Istoka i Zapada“ je i grafički potvrđena, to se odmah uoči posle povlačenja linija pruga na karti; Beograd je centralno-čvorno mesto za pravac sever – jug na karti istočne Evrope, Egejskog mora i Mediterana
Trensport železnicom- Primeri pravaca, mesta i vrste roba za razmenu
Narod severa Afrike i ostrva uvozi iz Evrope robe široke potrošnje: vodu za piće, sokove…, povrće , kukuruz, drvo.., Evropa uvozi proizvode mora, ribu.., masline i maslinovo ulje, urme, naftu… , tj. proizvode koji poboljšavaju kvalitet života, ishranu… uvoze se proizvodi koje nemamo u svojoj sredini, a već smo navikli da ih koristimo. Kod naroda Severa i Juga postoje specifični proizvodi- brendovi datih podneblja, popularni i korisni u svakodnevnom životu.
Međusobna trgovina, razmena materijalnih dobara biće i između zemalja na kopneneom-evropskom delu železničkog pravca. Bočni železnički pravci idu ka susednim zemljama, popunjavaju taj region i olakšavaju razmenu roba i usluga, i kod kod njih i između nas. Želenica postaje značajna za privredu regiona i svake zemlje; postoje robe kod kojih se pojedinačni prevoz ne isplati, transport bi bio neekonomičan da nije železnice.
1.primer:
Pre godinu, ili dve, inžinjeri fabrike traktora Rakovica dali predlažiu pokretanje proizvodnje – potpune reciklaže starih traktora: motor, limariju, opremu, signalizaciju… Postoji znanje, iskustvo, postoji fabrika, mašine
i 100 000 traktora u Srbiji i Bosni i Hercegovini, starih preko trideset godina. Kako sakupiti sve ove traktora? Prelažem sledeće:
Stari železnički pravci su:
– Sombor, Bogojevo, Novi Sad…
– Šid, Ruma, Zemun, Beograd.
– Zvornik iz Republike Srpske, Loznica, Šabac, Ruma…
– Beograd, Valjevo, Požega…, prugom Beograd-Bar.
– Beograd i svi pravci ka severu i istoku Vojvodine, do istočne, centralne i južne Srbije.
Dovesti traktore lokalnim putem do najbližih železničkih stanica i utovariti u vagone- jedini način da se oni dovezu do Beograda od udaljenih mesta, od sto, dvesta…kilimetara: traktori do Beograda ne mogu ići autoputem, ne mogu ići kroz Beograd…Potpuno nove traktore vratiti istim železničkim putem do svog odredišta. Pojedinačan prevoz se ne bi isplatio.
U budućnosti predloženu organizaciju primeniti na transport svih reciklažnih materijala; traktori su samo jedan primer reciklaže i transporta takvog materijala.
2. primer:
Prednosti prevoza železnicom reciklažnog materija, tj. prevoz
stare plastike, papira…
Transport reciklažnih materijala železnicom je ekološki nejbezbedniji, najjeftiniji…
U budućnosti će se 30% industrijske proizvodnje zasnivati na sakupljanu i reciklaži sekundarnih sirovina.- otpada.(link). U velikim gradovima nije problem sakupljanje reciklažnog materiala, jer je broj stanovnika veći od 200 000. U manjim gradovima sakupljanje je neekonomično, nerentabilno.
U seoskim domaćinstvima veoma veliki i zabranjivajući problem je otpad.
Taj prostor je u neposrednom dodiru sa obradivim zemljištem, potocima, rekom, vodom…Vrlo lako se otrovne materije izlučuju na taj prostor dejstvom sunca, kiše-snega, vetra i mikroorganizama. Stanje u selima preko hiljadu stanovnika, koja su postala moderna potrošačka društva(nažalost), je vrlo loše.
Zeleznica može jedinstveno rešiti problem sakupljanja i transporta reciklažnih sirovina iz seoskih naselja, manjih i većih gradova.
Potrebno je uzeti u obzir sve ekonomske i ekološke elemente i potrebne prednosti prevoza železnicom:
– Graditi fabrike reciklažnog materijala pored(u blizini) železničkih pruga. Primeniti globalno planiranje gradnje fabrika po vrstama materijala i po prostornom rasporedu-geografski rapored fabrika i sirovina; dve fabrike istog reciklažnog materijala moraju biti što dalje jedna od druge.
– Unificirati postupke i sredstva za sakupljene i transport sirovine u većim i manjim gradovima:
-na lokalnom stovarištu pravnih i fizičkih lica sakuplja se reciklažni material u standardizovane kontejnere;
– specijalizovanim prevoznim sredstvom kontejnere reciklažnog materijala odvoziti do stovarišta na železnici;
-Utovar u vagone, a zatim i transport reciklažnog materijala od železničke stanice do fabrike. Transport ide železnicom, ne ide drumskim putem kroz gradove-naselja; transportna vozila velike tonaže ne gaze magistralne puteve.
Standardizacija postupka sakupljanja, pripreme za transport i prevoz sirovine do železnice i fabrike za reciklažu obaviti po ekološkim i ekonomskim parametrima:
-Od trenutka prvog odlaganja reciklažnog materijala u kontejnere naselja, ili kontejnere industrijkog postrojenja, do zadnjeg njegovog istovara pred postrojenje za reciklažu, reciklažni materijal ne sme doći u dodir sa okolinom!
– Vagoni voza na železničkim stanicama su na pomoćnim kolosecima, ostaju na železničkoj stanici i utovar traje po nekoliko dana.
– Prevoz železnicom smanjuje broj vozila za prevoz reciklažnog materijala drumskim putevima-magistralnim i regionalnim. Ekološki dobici su očigledni: manje vozila čeka pred semaforom, manje zagađenje vazduha na putevima; železnička pruga ima manje semafora, kraća stajanja voza su retka- u slučaju dužeg stajanja motor se isključuje.
– Stovarišta reciklažnog materijala na železnici nemaju trošak za nabavku većeg specijalizovanog vozila za transport robe do odredišne fabrike, veća je rentabilnost prevoza…
-Povećanje opšte zaposlenosti: formiranje preduzeća- specijalizovanih skladišta na platou železničke stanice, sa specifičnim mašinama, kontejnerima za utovar, istovar…, zatim preduzeće sa posebnim vozilima za prevoz kontejnera svih vrsta sakupljanjenog materijala po naselju i od naselja do železničke stanice: papir, plastika, staklo, aluminijum, elekronski uređaji…, otpadna ulja i svi drugi otpadni pogonski materijali.
– Mogućnost susednih država da zajednički planiraju gradnju fabrike reciklaznog materijala u blizini graničnih prelaza, mogućnost formiranja privatnih stovarišta-utovar, istovar, skladišenje roba na železnici i sakupljanje reciklažnih sirovina sa obe strane granice.
3. primer:
Predloženi poslovi na železnici i odgovarajuća infrastruktura zahteva fabriku vagona sposobnu da prati potrebe tržišta; proizvede nove oblike vagona prilagođeni transportu industrijskog materijala, poljorivrednih proizvoda… reciklažnog materijala, kontejnere i vagone hladnjače za prevoz poljoprivrednih proizvoda: povrće(maline), meso… kontejnerske vagone za utovar-istovar roba u lukama, centralnim magacinima, zelezničkim stanicama…, snažno-funkcionalno poveže morski-vodeni i drumski saobraćaj.
Modernu železnicu mora podržati odgovarajuća infrastruktura, odgovarajuće vrste skladišta, naravno, na zeleznici, zatim fabrika vagona:
-vagonske šasije za potnički i teretni saibraćaj, putničke vagone, vagone cisterne, hladnjače, sve oblike kontejnera…
Fabrika vagona koristi proizvode železare, fabrike stakla, plasike, drveta, fabrike elektronske i elektro opreme, putne- telekomunikacione signalizacije i automatike, fabrike rashladnih i grejnih uređaja i sve prateće opreme-armature vagona.
Fabrika vagona koristi- uzima daleko više proizvoda od ostalih fabrika nego fabrika automobila(automobilska industrija). Naravno, reč je o snažnoj železnici i železničkoj infrastrukturi, a ne o jednom vagonu na napuštenoj železničkoj stanici..
Naša fabrika vagona u Kraljevu bi morala imati finasijere i kupce za izradu svih oblika vagona potrebnih za budućnost železnice u snažnoj privredi Srbije i šire. Sarađujući sa domaćim proizvođačima rashladnih uređaja, elekronske opreme.. fabrika može bez problema graditi finalne proizvode u obliku vagona hladnjača, putničkih vagona: bezbednih toplih i svetlih… Među našim radnicima, inžinjerima, majstorima, postoje pravi umetnici- treba im samo dati šansu…
4. primer:
Pored pruge se mogu graditi skladišta, stovarišta, sajmišta, centralni magacini-veleprodaja svih vrsta roba, naročito gde brze pruge ulaze u velike gradove i druga naseljena mestag. Može se vršiti istovar-utovar postoji centralni magacin i direkno se preuzima roba iz vagona i odvoziti do odredišnih mesta.
4.1 primer:
Osvrnuo bih se na zadruge. Zašto zadruge i brze pruge?
Poljoprivredne zadruge treba pod hitno obnoviti u Srbiji. Postoje dokumenta o poslovanju zadruga u bivšoj SFRJ; ima još živih ljudi koji znaju kako su zadruge u jednom periodu dobro radile:
Znamo da su se poljoprivredne zadruge bavile otkupom poljoprivrednih proizvoda i obrnuto- nabavkom repromaterijala za poljoprivredu: sadnica, đubriva, zaštitnih sredstava…Danas bi brze pruge obavile transport pomenutih roba u toku jedne noći na daljinu od 1000 do 2000 km. Proširivanjem prostora(2000km)pomenutih poslova- nabavka i plasman roba, otvara se mogućnost kvalitetnije poljoprivredne proizvodnje, bolji izbor kvalitetnijih sadnica, đubriva…
Zadruge omogućavaju i:
-Zadrugarsko udruživanje finalnog kapitala…
– Zajedničko korišćenje mehanizacuje i njeno servisiranje…
– Organizacija sezonskih poslova, zapošljavanje…I manje zadruge su u SFRJ zapošljavale od 20 do 50 sezonskih, seoskih radnika, koji živeli u selu sa kućom i okućnicom, ali bez mogućnosti da se bave ozbiljnijom poljoprivrednom proizvodnjom.
– Način ukrupnjavanja kapitala, bez raslojavanja drustva omogućavaju zadruge. Sakupljena veća količina robe na jednom mestu zadruga omočućava transport zeleznicom, dobru konkurenciju i vrlo razložno pojavljivanje na tržištu
– Itd….
Pogledati neka mišljenja o današnjim zadrugama na:
Kod nas- http://bif.rs/2016/01/zadrugarstvo-u-srbiji-pogled-iz-eu-vise-od-alternative/
Kod Hrvata- http://lupiga.com/vijesti/zadrugarstvo-kao-izlaz-iz-krize-zadruge-u-svijetu-zaradjuju-miljarde-a-u-hrvatskoj-ih-drzava-gusi
Nabrojane usluge bi bile jeftinije jer bi se nabavka i prodaja obavile na veliko, poštenim radom, bez prevare i lopovluka. Zadruge bi dobro rade i u uslovima inflacije; u SFRJ sve je išlo dobro dok se istovremeno preuzimala roba i vršila isplata. Kada se prešlo na preuzimanje robe i isplatu posle pola godine zadrugarstvo je propalo. Zadrugarstvo na poljoprivredi omogućava robnu razmenu i poslovanje u elima.
Naročito interesantne zadruge bi bile one koje bi vršile otkup-plasman brzo kvarljivih voćnih vrsta: maline, kupine, trešnje, breskve, kajsije…, utovar na stanicama brzih pruga i njihov plasman na sever, u gradove koji su udaljeni dve do tri hiljade kilometara.
U vagonima-hladnjačama , gde je temperatura od plus četiri do plus šest stepeni, nezamrznute – u prirodnom stanju bi se, od 10h naveče do 10h ujutro, prevezle na pijace Krakova, Ostrave, Minska… Brzim prugama od dvesta i više kilometara na sat bi se za jednu noć završio pomenuti prevoz.
Nakon dvadesetak dana, zbog kasnije vegetacije voćaka, isti osetljivi proizvodi bi se transportovali ka jugu i time bi se sezona prodaje na pijacama severa i juga proširila na dva meseca. Kvalitet sezonske robe ostaje dobar, ne vrši se duboko zamrzavanje voća u hladnjačama, manje se trošili el. energija, manje zagađuje vazduha, manji nepotrebni troškovi…
Svaki dan, narod u svojoj potrošačkoj korpi ima poneki proizvod koji će prolaziti pravcem sever- jug, istok-zapad
Svima je jasno da svakodnevne namirnice ne možemo naći samo u zapadnoj Evropi- preskupe su, nemamo iste plate- standard; ostaje nam da se okrećemo gde moramo. Moraju se graditi dodatni i dopunski trgovački pravci, kako bismo došli do onoga do čega na drugoj strani ne možemo naći. Sve zajedno je prilika za snažno akcionarsrstvo, pogotovo zadrugarstvo svih pomenutih naroda.
Pogledajmo ilustracije mesta kontejnerskog pretovara i neke oblike kontejnera :
Slika br. 15 : Lokacija kontejnerskih luka u području severnog Sredozemnog mora
Izvor: Blue Plan Notes N0 14 – March 2010
SL.br. 8 Kontejnerska luka:
Izvor: zagubio sam adresu…
SL.br. 9 i SL. br.10 preuzete su sa: Singidunum, diplomski rad-Milan Dragojević:
SL. br. 9 Kontejneri na železnici
SL. br. 10. Kontejner – cisterna
Šta je sa Sredozemljem i severom Afrike?
Brodovima Srdozemljem bi se vozili proizvodi do Grčke, vraćali bi se puni robom ; vršila bi se robna razmena, a ne novčana razmena. Dobit ne bi bila velika , ali bi se nadoknadila većim tržištem, većom proizvodnjom, ponudom i potražnjom.
Šta se u budućnosti može očekivati na severu Afrike? Šta će biti traženo i zbog čega bi se uspostavljao trgovački put razmene roba i usluga, tehnologija, kao i pratećih poslova koji se u budućnosti mogu očekivati?
Najznačajnije tehnologije budućnosti planete Zemlje su energetska postrojenja i postrojenja za proizvodnju i obezbeđenje vode na svakoj tački planete i za svakog stanovnika; energija i voda svakom stanovniku pomaže da zasnuje svoju ekonomiju u mestu gde živi, i u opštem slučaju, zaustavi migraciju stanovništva zbog nedostatka vode.
Predlog tehnologija:
– Severnoj Africi, na saharskom delu, mogu se ponuditi tehnologije za proizvodnju el. energije na bazi toplote sunčeve svetlosti, vazdušnih-gasnih turbina i vertikalnog strujanja toplog vazduha.
-Za proizvodnju slatke vode mogla bi se plasirati tehnologija na bazi toplotnih pumpi, toplote sunčeve svetlosti, prirodnog isparavanja…, uz već postojeće VVD, RO i drugigih metoda desalinizacije.
Budućnost živog sveta:
Sve što se izgradi na severu Afrike biće praktična provera sposobnosti postojeće tehnologije da u surovim uslovima za život, kakvi nas čekaju u budućnosti na širem delu planete Zemlje, možemo stvoriti normalne uslove za biljni i životinjski svet.
Sva mesta bez vode su tržišta za tehnologije budućnosti mnogih grana privrede. Današnje tržište nije zasićeno ovom vrstom tehnologije, što se za ostale tehnologije ne može reći. Šta susedi mogu jedan drugom prodati? Samo ono što drugi nema. Najvažnije je odrediti koja tržišta nisu zasićena robom.
Na sledećem linku mogu se videti mesta gde se već primenjuju postrojenja za proizvodnju slatke vode iz morske, tj. tržište za najznačajniju robu budućnosti-vodu: http://www.planeta.rs/45/04_tehnologije.htm .
Grafička ilustracija desalinizacije vode u svetu:
Izvor: https://www.google.rs/search?q=desalinizacija+vode&ie=utf-8&oe=utf-8&client=firefox-b-ab&gws_rd=cr&ei=X5OpWJ3RJMPbU8yShfgK
U svom članku pokušavam ukazati na jedno i na drugo- na poslove severa i poslove juga. Zajedničim nastupom pomenute grupe zemalja, ili bilo koje druge grupe, lako se može realizovati ova priča.
Nedavna poseta grčkog premijera Aleksis Ciprasa Srbiji je možda prilika da se pokrene pitanje tržišta na pravcu sever-jug, pitanje razmene roba i usluga između zemalja: Poljsku, Češku, Slovačku, Mađarsku, Srbiju, Makedoniju, Grčku, Libiju. Sasvim dovoljan broj zemalja za funkcioniisanje tržišta, dovoljno likvidno, stabilno i van uticaja svetskih zbivanja
Tri sadašnja premijera:
Premijer Viktor Orban, premijer Aleksandar Vućić i premijer Aleksis Cipras imaju priliku da nešto urade od ovoga o čemu sam govorio;
između ostalog- mogu dati predlog zajedničkih interesa na tržištu tehnologija solarne energije, nafte, vode i tehnologija za zdravu životnu sredinu, zdravu hranu i dostojan život naroda svih zemalja na pomenutom pravcu. Posebno su bitna postrojenja za poljoprivrednu proizvodnju u afričkim klimatskim uslovima, koja i nas u skoroj budućnosti čekaju.
Može se na planeti Zemlji živeti i od sopstvenog rada, normalnom razmenom roba i tehnologija, bez ratova i otimanja tuđih dobara radi obezbeđenja lične budućnosti?
Nikada u istoriji pomenutih država nije postojao visok stepen razmene dobara i usluga na pravcu i potezu Libija- Poljska. Imam neki predosećaj da je došlo vreme za to.
Napomena:
Svaki članak se uvek ažurira, dopunjava, pojašnjava i ispravlja. Međutim, zamisli i ideje u člancima su suština i ne menjaju se. Pošaljite vaše ideje, konkretne dobre primere, ili ukažete na teškoće u realizaciji projekta. Biće objavljeno.
Od autora:
Srdačan pozdrav i dobro zdravlje,
maš.inž.Mladen Popović
mladenpopo@open.telekom.rs
————- (2);
———— (3).
.
.
.
,
.
;
;
——– (1)
; —— (2)
,
——– (3)
——— (4)
