PREDLOG I REŠENJE ZA IZLAZAK IZ INFLACIJE
Predlog i moguće rešenje za obaranja i izlazak iz inflacije – Oružje
i način obaranja inflacije

Kako podići vrednost novca, kako savladati inflaciju? Rešenje zadatka
tražiti u :
1. Planskom i ciljanom upotrebom inflatornog novca-plaćanje inflatornim novcem.
2. Izbor ciljeva u proizvodnji, izbor privrednih grana koje značajno troše el.energiju: elektroliza bakra, grejanja na struju, izbor transporta materijalnih dobara železnicom …
3. Jačanje narodnog kapitala. Uvođenje domaće referentne valute.https://gradiuinflaciji.wordpress.com/nova-referentna-svetska-valuta-predlog-i-moguce-resenje/ i plaćanje sa njom.
1,2,3.
Glavna napomena: Realizaciju ciljeva početi odmah, ne sme se stati, već  ići do kraja po cenu mnogih odricanja- radi se o dugoročnom planiranju. Imati na umu da je neophodno usmeriti snagu i kapital svakog pojedinca na izgradnju postrojenja koja omogućavaju izlazak iz inflacije, postrojenja sa nezamenljivim i životno bitnim proizvodima. Sve ostalo je nevažno. Novac ne sme biti cilj

Mere koje treba preduzeti u borbi protiv inflacije, mere za oporavak privrede, mogu se podeliti na dva dela:
– Prve mere moraje biti očigledne, po prirodi svakom jasne, i prvo su oruđe u neposrednoj borbi sa inflacijom. Očiglednost i jasnoća u tome šta proizvodimo i šta trošimo-najjači je metod oporavka privrede.
– Korisne mere ne moraju biti prvo udarno oružje u borbi protiv inflacije, ali su jako bitne za usmeravanje pojedinih segmenata privrede i njeno dugoročno planiranje.

Kao glavni cilj u borbi protiv inflacije izabrati svaki objekat čija je usluga vanvremenska:
1) -Objekti za proizvodnju el. energije: urgentne i prioritetne mere
2) -Globalni projekti u vodoprivredi za obezbeđenje, čuvanje i transport čiste vode. O ovim projektima sam pisao na : http://www.bastabalkana.com/2015/09/odbrambeni-nasip-od-poplava-u-navodnjavanju/
2.1) Proizvodnja hrane.
2.2)- Orijentaija na železnicu i električni pogon, transport roba i stanovništva. 
3)Mera korisna i prioritetna:
– U inflaciji sačuvati od propadanja: -postojeće znanje, veštine, sposobnosti;- sačuvati minimalni-nužan broj radnika, postrojenja, opremu, mašine alatke.
-Mala preduzeća, proizvodnja prilagođena stvarnim potrebama.  


Znanja i veštine radnika, privatna i državna postrojenja, oprema i mašine

Šta je potrebno?:
1)Sačuvati fond znanja radnika :
Svaki radnik je životno vezan za radno mesto. Šta se dešava kada se radno mesto ukine, kada proizvodnja stane, preduzeća zatvore, radnici otpuste i kada se od rada odustane?
Ako je prekinuta proizvodnja, za vreme inflacije ili posle nje i ako predid traje deceniji ili dve, a želi ponovo pokrenuti, mogu se očekivati sledeće pojave:

– Nemoguće je za  kratko vreme naći tri hiljade radnika, u dobroj formi i radnog iskustva od petnaest do trideset godina;
-Teško da će se naći vešti majstori, puni znanja, sposobni za svaki rad, i da čim stignu na radno mesto prihvate tri hiljade novih zadataka-opreracija, i bez ustezanja, 100%, obave posao i sve završe.

-Poljoprivredni proizvođači smanjuju proizvodnju zbog velikih  troškovia proizvodnje pa skraćuju i vreme rada. Isto je i u fabrikama: ponešto se radi ili se ne idu u fabriku. Vremenom se neke veštine,sitne dosetke koje“život znače“ zaborave.
Potencijal znanja i hitrost radnika se održava kroz rad i ne sme biti na čekanju. Spremnost-forma radnika(i jednih i drugih) ne sme se ugroziti padom dobiti zbog cene koštanja proizvodnje, ili, malom platom i bezvrednim novcem.

Predlog:
a
) Narodna banka da prestane sa kupovinom stranih valuta kako bi ublažila inflaciju. Umesto toga, proizvođačima  Narodna banka-Država odobrava subvencije kako bi pokrili troškovi proizvodnje i time održao poželjan nivo proizvodnje. Nikakve štete neće imati ni banka, ni država-radi se o inflatornom novcu, koji će se za nekoliko dana i zaboraviti da je postojao.

Subvencije da idu seljacima na ruke. Radnicima u fabrikama bi se subvencijama povećala plata, dok bi poslodavac isplaćivao postojeću visinu plate, Za iznos povećanog dela plate radnici bi čak mogli  produžiti radno vreme jer novac, pa bio on i inflatorni,deluje sstimulativno-motivaciono. Povećanjem inflatorne plate održava se nužna proizvodnja ili se povećava.

b)Da li se mogu usred inflacije proširivati ili graditi novi proizvodni kapaciteti? Mogu. Odobriti stanovništvu kredite u elima sa „neograničenim“ rokom otplate; eli- svaka trenutna cena kwh električne energije u zemlji. O elu sam pisao u člancima ovog bloga:“Nova referentna svetska valuta-predlog i moguće rešenje“,ili: „https://www.bastabalkana.com/2015/05/predlog-i-resenje-za-penzije/“,
https://www.bastabalkana.com/2015/04/treba-li-nam-hidroelektrana-od-2-gw-bez-dinara-kredita/.

Ulaganje u nove kapacitete i usavršavanje postojećih proizvodnih kapaciteta
u sred inflaciji je prava stvar; gradilište sa niovim kakacitetima ostavlja utisak sigurnosti , „slika“ rada i mogućnost zarade obrezbeđuje budućnost

Naravno, pravilima  monetarnog sistema to nije dozvoljeno: ne trpi se robna razmena(el je roba i novac)već robno novčana. Kada vidite da vam novac ne vredi, latite se rada i posla

šta dobijamo? inflaciju i bezvredan novac ubija, smanjuje prisustvo roba na tržištu , a namerno povećanje proizvodnje povećava ponudu i smanjuje inflaciju.
Proizvodna postrojenja se moraju održati na nultoj proizvodnji- Svin naporima održati minimalno prisustvo robe na tržištu i održati radnu sposobnost radnika u neophodnom broju. Naravno, reč je o neophodnim vrstama roba.

Napomena:-Moraju se za najnužnije vrste roba i sirovina, a prema broju stanovnika Srbije, utvrditi  majmanje količine potrebne rove za život i, prema toj najnižoj količini, utvrditi potrebne zalihe i obim proizvodnje za nastavak  privrede u inflaciji. Ovi podaci se moraju svaki dan sakupljati, srediti jer su to bazne veličine za operativno delovanje i upravljanje u privredi.

Stvaranje dobrih uslova i održavanje dobre forme minimalnom broju radnika, na prvi pogled, delovaće beznačajno na inflaciju; inflacija nije stvar jednog čoveka, inflaciju rešavaju svi ljudi.
Zato, kao pomoć, „štampani“ inflatorni novac i davati proizvođačima  koji proizvode robu od opšteg značaja: preduzeća, radionice, posedi. mogu biti:privatna, državna, zadružna..
Domaći inflatorni novac nema vrednost, pa nije bitno što se štampa, ali se njime uspeva napraviti  obrt i održati minimalna proizvodnja.

Znanje i veštine su vremenom sklone propadanju-inflaciji, pa  će najviše sami radnici brinuti da do toga ne dođe. Najidealniji način održavanja radne forme-radne sposobnosti  je da su radnici na radom mestu, na svom posedu, da rade svojim oruđem. Još bolje-svojim sredstvima. Dobra su i interesna- akcionarska,zadružna i bilo koga, samo da idu na izgradnju postrojenja i na stvaranje proizvoda.

Pada u vodu uloga škole da obrazuje i priprema učenike za privredu. Školovanje i trenutna potreba za osposobljenim radnikom je u vremenskom raskoraku. Prekvalifikovane i školovane mlade kadrove je rizično uvesti u proces rada, postaviti na radna mesta i dati radni zadatak; mlad radnik,
prvi put na radnom mestu, korak po korak i okružen iskusnim radnicima sa manje rizika ulazi u posao.
Bitno je sačuvati iskusne radnike, tj. potpuno ne prekidati proizvodnju.

2) -Sačuvati u inflaciji postrojenje, opremu, mašine, fundametalna oruđa za rad i nekretnine: -postolje starog struga se ne prodaje kao staro gvožđe, postolje za strug ne stari;-stare građevinske objekte ne rušiti, opašite i zatvoriti ih novim temeljom, novom spoljašnjom građevinskom konstrukcijom: jeftinijji su, odlični su toplotni izolatori, a fasada zasija novom lepotom.

Ako je rad fabrike nemoguć, pred gašenjem zbog inflacije, potrebno je, prodajom, svaku radionicu, svako samostalno odeljenje fabrike, pretvoriti u  privatne ili zadružne male radionice, specifičnih proizvoda i usluga, naravno, ukoliko to dozvoljava vrsta tehnološkog procesa.

U nekim fabrikama postoje radionice za mašinsku obradu, radionice za održavanje elektroopreme, motora…Ove radionice samostalno obavljaju svoje usluge, pa im nije teško da samostalno posluju. Pri tome, radionice, odeljenja fizički ostaju u fabričkim objektima, menja struktura vlasništva i struktura usluga.

Fabrika i dalje proizvodi finalni proizvod , proizvodnja je smanjena, materijal se nabavlja u krugu fabrike od novih vlasnika, sada, samostalnih- malih firmi. Male firme prodaju svoj proizvod matičnoj fabrici, ali i plasiraju svoj proizvod van fabrike na slobodno tržište.

Kao rezultat ovakve raspodele vlasništva i podele stare fabrike na više manjih, iz fabrike  izlaze na stotine samostalnih proizvoda, u manjim serijama, manjom proizvodnjom i manjim problemom u prodaji na inflatornom tržištu. Rešen je najveći problem u inflaciji, a on je: nemogućnost prodaje velikog broja proizvoda na inflatorno tržište.

Pogrešno je prodati celu fabriku pojedincu ako se ukupna proizvodnja ne plasiira na strano tržište. Na domaćem inflatornom tržištu ne može se prodati celokupna proizvodnja. Takođe, serijske proizvode u inostranstvu je teško prodati; konkurencija je jaka, promene su brze, pa se na to ne oslanjati u borbi sa domaćom inflacijom.

Vrednog novca od slabe prodaje i inflacije nema, ne vredi, a ako ga drugi ne ulaže zbog smislene, razložne proizvodnje, radnici više nisu u toj igri: oni su samo najamna radna snaga u procesu proizvodnje i plaćeni su inflatornim novcem. Gledano u celini svaki oblik nedovoljnog, ili preterano, plaćenog rada pospešuje inflaciju u neposrednom okruženju;
vredna roba, vredan rad daju vrednost novcu. Samo prirodni nedostatak robe, prirodna inflacija zbog vremenskih nepogoda, suša, zemljotresa, poplava, može joj dati dodatnu vrednist, sve ostalo je nedopustivo, naravno,  okreni leđa i  gledati svoja posla.

Bitno je da radnici kupe veći broj  proizvodnih i samostalnih celina fabrike-privrednog postrojenja. Dobit koji na njima ostvare radnici akcionari ili zadrugari, nije veliki i skoro da će se celokupna suma vratiti na tržište, ali se pravi brz obrt novca, nema pretaranih zaliha jer za to nema novca, ne gomila se jednosmerno novac u kasu pojedinca kao što imamo u slučaju: jedna fabrika- jedan kapitalista.

Kapitalistu sve manje zanima fabrika, novac mu postaje roba i on prelazi na trgovinu novcem. Pašće mu na pamet da osnuje i banku. Naravno, istog trenutka pospešuje inflaciju u zemlji.

Za razliku od kapitalizma pojedinaca, „narodni kapitalizam“ je nešto drugo: -gomila novca-dobit se razbija na manje delove, u rukama je većeg broja stanovničtva i ne moše uzrokovati inflaciju po toj osnovi; – na tržištu se obrće i potpuno potroši ostvarena dobit na najnužnije  lične potrebe i potrebe radnje ili samostalnog zadružnog  objekta.

Bez masovnog učešća naroda-radnika u procesu proizvodnje i bez njihovog učešća u izgradnji privrednih postrojenja, i njihove izdržljivosti da održe nultu proizvodnju, nema zdravog izlaska iz inflacije.

Prioritet su i osnovna sredstva,oruđa… i dobro je da ih sačuvaju sami radnici. Kako?-Svojim sredstvima otkupe privredni objekat, promeni svojina preduzeća u akcionarski i zadružni oblik svojine i održi moguća proizvodnja. Na dobrim temeljima i dobrom motivacijom, skromnošću… čeka se povoljan trenutak u budućnosti.
Narodni kapital je uvek imao svoju vrednost i uvek je bio vanvremenska kategorija.

3)-Loša slika poslovanja u inflaciji odnosi se na serijske proizvode koje tržište-stanovništvo ne kupuje svaki dan: ne kupuje svaki dan auto, kompjuter,crep ciglu, žicu,… Ovom vrstom proizvoda se ne obara inflacija u prvom krugu, ali je dobro da su prisutne na tržištu.

-Inflacija se obara proizvodima koji su, svakom stanovniku, potrebni svaki dan: energija, voda, hrana, hleb, toalet papir… Ovi proizvodi će trebati i za trideset,sto, trista godina… , tj. u svako vreme. Proizvodi se sami nameću kao ciljevi(bira se vrsta proizvodnje) za ublažavanje inflacije.

– Proizvodi se sve što se može prodati u neposrednom okruženju, a kupovina robe i sirovina se obavlja u najbližim mestima. Živeti od domaće proizvodnje. Izbegavati duge puteve- osim transporta železnicom, naročito kada je reč o uvozu. Uvoz robe omogućava uvozniku bogaćenje.

Navedena priča važi i za ostale vrste privrednih postrojenja, privrednih delatnosti: postrojenja u poljoprivredi, šumarstvu…

-I u kasnijoj fazi
borbesa inflacijom svakako će biti interesantni materijali koje svakodnevno srećemo-proizvodi koji nastaju u nekoj kući, naselju, državi… Svakodnevno se troše isti proizvodi, svakodnevo pravimo i proizvodimo otpad.
Zbog proizvodnje otpada će uvek biti. Dobro staranje o otpadu pretostavka je obaranja „prirodne“ inflacije, koju , navikom i bez potrebe, stvara čovek

4)Objekti-postrojenja za reciklažu svih vrsta otpada, transport otpada železnicom:
Savrenmeni život nam ukazuje na novu delatnost u privredi-reciklažu,preradu otpadnog materijala, kao značajnu delatnost privrede u budućnosti
Ne sme se potceniti činjenica da je otpad siguran narodni kapital, dostupna i značajna privredna sirovina, U nekim oblastima imamo vrlo značajne količine otpada, pogodne za transport železnicom.

Vekovima se bušila zemlja i iz rudnika iznošen materijal na površinu zemlje. Iz dana u dan nas okružuje i postaje ogroman otpad. Međutim, za razliku od kopanja rude, otpadni materijal je lako dostupan i jeftiniji je.
Otpad je značajan i zbog toga što se manje buši i rovari zemlja, i što će se iz  rudnika manje iznosi novi materijal na površinu zemlje i u toj meri manje uništavati areal-ekosistem.

Fabrike reciklaže su toliko važne te bi se prvo morala gradila fabrika reciklaze za određeni proizvod pa fabrika samog proizvoda; svakodnevno se pojavljuju novi proizvodi za koje ne znamo iz čega se sastoje niti u koji reciklazni otpad idu. Ne bi se smela davati dozvola za proizvodnju nečega pre nego što se urađi fabrika reciklaže.

Dugoročno gledano, ni jedna zemlja ne može biti prosperitetna ako je zatrpana otpadom. Otpad je sirovina za obnavljanje proizvodnje. Ne bih da ovde proširujem temu, već sam o ovome pisao: https://gradiuinflaciji.wordpress.com/2017/02/05/uloga-pravca-grcka-srbija-za-trziste-sever-afrike-evropa/

Otpad za reciklažu i postrojenje za reciklažu su kategorije kojima se tržište dugo neće zasititi. Otpad su sirovine budućnosti. Otpad je privatni kapital. Narodni kapital je sredstvo u borbi sa inflacijom

Sa druge strane materijalna dobra: energija, čista voda, vazduh, zemljište…, su robe koje se koriste svaki dan.
Energija je nepromenljiva kategorija, bilo bi dobro da voda i vazduh ostanu iste upotrebne vrednosti. Upotrebna vrednost energije ostataće narodni capital, koga inflacija ne može ”pojesti”
. Što više ima privreda je stabilnija.

Energija, voda, zemljište i vazduh su baza od koje ide put ka bezbednoj budućnosti:
Svi vodni objekti, kao i voda, proizvedeni u vreme inflacije biće u budućnosti vešestruko skuplji. Cena čiste vode je svakim danom veća…
Energija vode:
-Izbor mesta gradnje i uloga vodnih objekata je vrlo bitna. Vodne objekte postavljati na zemljištu gde se potencijalna i kinetička energija vode može prevesti u mehanički rad i električnu energiju. Dosta energetkih postrojenja će se graditi na zemljištu koje je u vlasništvu običnih ljudi. Što više ljudi treba da uloži zemljište u postrojenje i time postaje jedan od vlasnika. Važno je da energija bude narodni kapital:
https://gradiuinflaciji.wordpress.com/ucesce-naroda-u-izgradnji-derdapa-3-akcionarstvo-i-kapital/
https://www.bastabalkana.com/2015/09/odbrambeni-nasip-od-poplava-u-navodnjavanju/
https://www.bastabalkana.com/2015/05/predlog-i-resenje-za-penzije/
Energija vetra:
Energiju vetra je najjeftinije prevesti u mehanički rad. Upotreba vetrenjača u proizvodnji električne energije je skuplja varijanta; idealnan izbor je upotreba vetrenjače za pogon pumpi za vodu: zalivanje zemljiša, punjenje reverzibilnog jezera vodom…

Najpovljnija prilika za izgradnju najvećih energetskih postrojenja je inflacija. Jeste čudno , ali je tako; postrojenje i njen proizvod el. energija je neinflatorna roba, upotrebna vrednost takve robe je nepromenljiva, a psihološko dejstvo na stanovništvo je vrlo stabilno.
Jedini element oko koga se može okupititi ukupna privreda i ukupno stanovništvo je el. energija, ni jedan drugi mu ne može biti ni konkurencija.

Pogledajmo stanje u Grčkoj; dobijali su novac od EU, bankari se utrkivali  ko će više dati kredita za sve i svašta.  Svi su bili svesni da je to van svih ekonomskih i tržišnih zakona. Šta je od tolikih para izgrađeno, je li neko video novoizgrađena privredna postrojenja?Da li je narod od njih imao korist? Bankari daju kredite, a potražuju duplo više: to im je bio cilj. Trostruko veća proizvodnja se nije pojavila; radi se o bankarskom bogaćenju, a ne o usponu  privrede i klasičnoj ekonomiji.

Nešto nam je ovo poznato: „Koliko je stranih banaka od 2000. godine, pa na ovamo otvoreno u Srbiji“? Koliko kredita i koliko je značajnih privrednih postrojenja do danas izgrađeno u Srbiji? Prave ideje ne postoje. U nedostatku ideja krediti se daju za kupovinu odela, ogreva, za reprogamiranje starih dugiova…Banke zaradiše bogatstvo na takvim stvarima. Inflacija raste do krova…

Koja privredna postrojenja EU predloži Grcima da grade za novac od kredita, a šta  Grci predložiše? To niko ne pomine. Ima li toga?
I ovde je izbegut odgovor:“ Kome šta treba, ko je subjekat, a ko objekat?“…

Čiji novac se otpisuje Grčkoj, a iz kojih su izvora novčani EU fondovi?-Pare su bankarske, a novac iz fondova EU je narodni. Zbog naivnosti obrazloženja da se podržava oporavak i uspon privrede svi izbegavaju otvorenu priču; niko detaljnije nije objasnio plan upotrebe i svrhu tog novca.
Gde su planovi-projekti? – Planovi, pa onda pare. Grčki dugovi su primer lošeg uticaja banaka na privredu zemlje, nesavršen i loš način podsticanja privrednog razvoja zemlje, standarda stanovništva.

Na sadašnjem stepenu tehnologije ključni element i osnova zdrave privrede, na kojoj ona opstaje, je energija. Ključni element za stvaranje  narodnog kapitala , za ispravljanje anomalija na tržištu:tržište bez robe, tj. anomalije postojećih valuta, je el. energija

U početnoj fazi rešavanja problema, u plan izlaska iz inflacije ne ulaze neenergetski objeki. Razlog izbora energetskih objekata je što je energija najprisutnija i nezaobilazna roba, čiju upotrebnu vrednost ne umanjuje nikakva inflacija, strani uticaj, vreme…: jedan kwh ostaje 1 kwh. Glavni cilj je da objekat krene sa proizvodnjom energije, a onda ga ništa ne zaustavi…

Oružje i način obaranja inflacije oslanjanjem na energetski sektor:
– Izgradna i formiranje energetskog potencijala
zemlje uključenjem narodnog kapitala: zemljišta, novca, radne snage… Dugoročni plan I značajn cilj kome treba ići. Način ostvarenja cilja je: povećanje potencijala energetskih postrojenja za proizvodnju i transport el. energije za 50% u odnosu na sadašnji.

-Široko akcionarstvo domaćeg stanovništva na izgradnji energetskih postrojenja vrednih nekoliko milijardi evra.
-Masovno zapošljavanje stanovništva na izgradnji energetskih postrojenja.
-Dobro plaćanje radne snage zaposlene na izgradnji postrojenja inflatornim novcem.
-Štampanje inflatornog novca, davanje kredita u domaćoj valuti za sve što je u vezi izgradnje energetskih postrojenja, a nalazi se na domaćem tržištu.

-Izvozom-prodajom domaće robe na inostrano tržište obezbediti novac za kupovinu potrebne opreme za elektrane; turbine, generatore, elekroopremu…
Sigurna roba za inostranstvo je reciklažna sirovina; fabrici za reciklaažu je potreban veliki rejon za sakupljanje potrebnog otpada; veličina rejona ne poznaje granice, inače  će pogranična naselja biti zatrpana otpadom.

-Uvođenje domaće referentne valute.

Proces izlaska iz inflacije traje dugo i po fazama:
Prva faza. –  Prve urgentne i prioritetne mere je izgradnja
elektrane-a 
. Početni period izgradnje ovih postrojenja bi bio od tri do osam ili deset godina. U ovom periodu potrebno je uključiti što više stanovnika-akcionara bez klasičnih kredita, sa što više ličnog novca. Ako je inflacija velika-izgradnju bogato podržati štampanjem novaca.

Druga faza. – Urgentne i prioritetne mere – Zaštitu okoline od zagađenja prelaskom na goriva  za grejanaja na grejanje el. energijom iz čistih izvora.
Proširenje energetskih kapaciteta elektrana i elektrodistributivnih postrojenja. U ovoj fazI počinje se sa kreditima u elima, a plaća se domaćom valutom. Kredite ne uzimati od običnih banaka. Kredite treba da daje NB Srbije, što do sada nije slučaj. Karakter ovog kredita valja objasniti u temi:”Formiranje ela i moguća rešenja poslovanja u el valuti”.

Treća faza. Nakon prve faze pristupiti drugim merama i pristupiti izgradnji ostalih energetskih postrojenja koja ne proizvode električnu energiju: korisne mere. To su postrojenja koja funkcionišu na bazi potencijalne energije(ipak energije), kao što su:
-Postrojenja za rešavanje nestašice vode.
-Mreža hidrološko-tehničkih objekata radi  razdvajanje prostora naseljenog živim bićima(areala) sa čistom vodom, od dela prostora zagađenog jalovinom, otpadom, zagađenih potoka- reka pa i pogrešno postavljanje postrojenja za trenformaciju energije iz čistih izvora.
-Zajednička postrojenja za odbranu od poplava i navodnjavanje…

U ovoj fazi graditi i postrojenja za uštedu energije: izbor mesta za postrojenja visokog stepena iskorišćenja, upotreba izolacionih materijala… Upotreba izmenjivsčs toplote , praktično, upotreba energije više puta u kružnim ciklusima je danas marginalizovana, čak i u teoriji. O tome ću pisati u  nekom narednom članku.

Faze se mogu vremenski preklapati, što zavisi od trenutnih potreba, ali prva faza je prioritet; hidroelektrane su pouzdana postrojenja, proizvode el. energiju, a el. energijom se definiše i referentna valuta-el.

Izgradnjom postrojenja za rešenje nestašice vode, postrojenja za zaštitu od poplava, navodnjavanje, ušteda energije, postrojenja za zaštitu okoline od zagađenja… u budućnosti će ojačati domaću ekonomiju i učiniće je manje zavisnom od stranih ekonomija i njihovih valuta. Pomenuta postrojenja su investicije i nemaju karakter potrošnje.

EKONOMIJA,ČISTE TEHNOLOGIJE,BRZ NAČIN IZGRADNJE ENERGETSKIH POSTROJENJA

Veoma  su velike i razložne potrebe gradnje postrojenja čiste tehnologije. Energetska postrojenja su na prvom mestu u ekonomiji svake države. Svetske ekonomije mogu biti dobre ili loše, sa inflacijom  ili bez nje.
Države sa nedovoljnim energetskim kapacitetima i bez energetskog kapitala u vlsništvu države i naroda lako ulazi u inflaciju. Države sa snažnim energetskim kapacitetima ne mogu imati inflaciju(Kuvajt, Saudijska Arabija…); može se i to pokvariti ako dođe do neke otimačine i nasilja…

Da li u državama sa inflacijom, inflacija može „pojesti“ novac?
– Ne može. Postoji više načina da se spreči inflacija i više načina da se inflacija iskoristi i upotrebi u korisne svrhe. Kao prvi korak je izgradnja pomenutih postrojenja za proizvodnju el. energije.
Ako nas energija odmah ne izvede iz inflaije, sigurno je da ćemo je u olasti energije zaustaviti, a sutra će nas sigurno ceniti najmoćnije zemlje sveta. Energija je život materije u kosmosu

                                   PRVA FAZA -URGENTNA I PRIORITETNA MERA

Energetska postrijenja
Kako izgraditi postrojenja i kako ispuniti bitan uslov za izlazak iz inflacije? Delimičnan odgovor na pitanje daje se, kroz više primera,  na:
http://www.bastabalkana.com/2015/04/treba-li-nam-hidroelektrana-od-2-gw-bez-dinara-kredita/.
slika-sa-sajta-www-bastabalkana-com
Slika sa sajta bastabalkana.com

http://www.bastabalkana.com/2015/05/predlog-i-resenje-za-penzije/
http://www.bastabalkana.com/2015/04/stilovi-planiranja-i-kreditiranja-buducnosti-u-inflaciji/
http://www.bastabalkana.com/2015/05/radnicka-pesma-za-penzionera/

-Mogu li vlasnici buduće elektrane(http://www.bastabalkana.com/2015/04/treba-li-nam-hidroelektrana-od-2-gw-bez-dinara-kredita/. ) podmiriti svoje potrebe i potrebe potrošača, onih koji su učestvovali u izgradnji elektrane sa 2,5 milijardi evra ?  
Odgovor p
ogledaj u dokumentu:
Predračun-kalkulacija isporuke el. energije i prihodi

Za koje vreme se mogu postrojenja izgraditi i od čega zavisi brzina njihove izgradnje? Razlozi mogu biti sledeći:
– Odbacivanja ideje  gradnje. Odbacivanje izgradnje objekta ukazuje na najmanju brzinu gradnje i najduže vreme  izgradnje;
-Mogući prekidi i otkazivanja u gradnji;
-Tehnički zahtevi objekta i finansijska  moć.

Ako je objekat bitan i uvek potreban, tada je najgora varijanta odbaciti ideju izgradnje objekta; svako čekanje i držanje ili mirovanje novca obara njegovu vrednost.
Gore opisana  izgradnja elektrana i  finansijsko zbrinjavanje stanovništva su dva vrlo bitna  problema za prirodu i društvo.

                           DRUGA FAZA-URGENTNA I PRIORITETNA MERA

Drugu fazu bih preskočio, biće obrađena u članku:Formiranje ela i moguća rešenja poslovanja u el valuti”.

Molim čitaoca za strpljenje: ostatak članka je uklonjen, posle dorade biće vraćen.                      

Napomena:
Svaki članak se uvek dopunjava, pojašnjava i ispravlja. Međutim, zamisli i ideje u člancima su suština i ne menjaju se.
Šaljite vaše ideje, konkretne i dobre primere ili ukažete na teškoće u realizaciji projekta. Biće sve objavljeno.

Autor i zagovornik globalnog idejnog projekta:
maš.inž.Mladen Popović
mladenpopo@open.telekom.rs

Advertisements