PREDLOG I REŠENJE ZA IZLAZAK IZ INFLACIJE
Predlog i moguće rešenje za obaranja i izlazak iz inflacije – Oružje
i način obaranja inflacije

Kako podići vrednost novca, kako savladati inflaciju? Rešenje zadatka
tražiti u :
1. Planskom i ciljanom upotrebom inflatornog novca-plaćanje inflatornim novcem.
1.1. Ispitivanje tržišta- Svakodnevno praćenje i informisanje o prisutnoj količini robe na tržištu.
2.Široka upotrebaelektrične energije u privredi-Izbor ciljeva u proizvodnji, izbor privrednih grana koje značajno troše el.energiju: elektroliza bakra, grejanja na struju, industrija automobila na električni pogon, transporta materijalnih dobara železnicom i električni pogon na železnici …

3. Jačanje narodnog kapitala. Uvođenje domaće referentne valute.https://gradiuinflaciji.wordpress.com/nova-referentna-svetska-valuta-predlog-i-moguce-resenje/ .
3.1. Plaćanje roba i usluga elom- energetskom valutom.

1,2,3.
Glavna napomena:Realizaciju ciljeva početi odmah, dugoročnim planiranjem,praćenjem i opštim odgovorom bez stajanja i po cenu mnogih odricanja. .  Imati na umu da je neophodno usmeriti snagu i kapital svakog pojedinca na izgradnju postrojenja koja omogućavaju izlazak iz inflacije, postrojenja sa nezamenljivim i životno bitnim proizvodima. Sve ostalo je nevažno. Novac ne sme biti cilj

Mere koje treba preduzeti u borbi protiv inflacije, mere za oporavak privrede, mogu podeliti na dva dela:
– Prve mere moraje biti očigledne, po prirodi svakom jasne, i prvo su oruđe u neposrednoj borbi sa inflacijom. Očiglednost i jasnoća se ogleda u tome šta proizvodimo i šta trošimo.dakle: šta je proizvedeno, a niko ne kupuje, šta nam je potrebno(moranje, neophodno je) to i proizvodimo-najjači je metod oporavka privrede.
– Korisne mere ne moraju biti prvo udarno oružje u borbi protiv inflacije, ali su jako bitne za usmeravanje pojedinih segmenata privrede i njeno dugoročno planiranje.

Kao glavni cilj u borbi protiv inflacije izabrati svaki objekat čija je usluga vanvremenska:
1) -Objekti za proizvodnju el. energije: urgentne i prioritetne mere
2) -Globalni projekti:- u vodoprivredi za obezbeđenje, čuvanje, transport i upotreba čiste vode;-čišćenje zemljišta i uređenje deponija… Deo ovoga sam  pisao u : http://www.bastabalkana.com/2015/09/odbrambeni-nasip-od-poplava-u-navodnjavanju/
2.1) Proizvodnja hrane.
2.2)- Orijentaija na železnicu i električni pogon, transport roba i stanovništva.
2,3) Orijenacija na vrste namenskih vozila i elektčni pogon(nove vrste autobusa, automobila..),  u fabikama novi prototipi vozila, a pored putevima i u gradskom prevozu- nova organizacija napajanja električnom energijom.

Mera korisna i prioritetna:
– U inflaciji sačuvati od propadanja: -postojeće znanje, veštine, sposobnosti;- sačuvati minimalni-nužan broj radnika, postrojenja, opremu, mašine alatke.

-Mala preduzeća, akcionarstvo, proizvodnja prilagođena stvarnim potrebama.
 
– Stvaranje  robnog i novčanog fonda ela kupovinom domaćih kwh električne energije(kupovinom: kwh su u posedu,“u rukama“,stanovništva Srbije i regiona) i  prvih 10 692 000 000 evra u prvih pet godina i, navno, u svakom narednom kvartalu njegovo povećanje…

Znanja i veštine radnika, privatna i državna postrojenja, oprema i mašine

Sačuvati fond znanja radnika :
Svaki radnik je životno vezan za radno mesto. Šta se dešava kada se radno mesto ukine, kada proizvodnja stane, preduzeća zatvore, radnici otpuste i kada se od rada odustane?
Ako je prekinuta proizvodnja i inflacija potraje nekoliko desetak godina, a želi se ponovo pokrenuti, mogu se očekivati sledeće pojave:

– Nemoguće je za  kratko vreme naći tri hiljade radnika, u dobroj formi i radnog iskustva od petnaest do trideset godina;

Teško da će se naći vešti majstori, puni znanja, sposobni za svaki rad, i da, čim stignu na radno mesto, prihvate tri hiljade novih zadataka-opreracija i 100%, bez ustezanja, obave posao i sve završe.

-Poljoprivredni proizvođači smanjuju proizvodnju, robu ne vredi dati za novac, smanjuje se obim proizvodnje i vreme rada. Isto je i u fabrikama: ponešto se radi ili se ne ide u fabriku. Vremenom se neke veštine,sitne dosetke koje“život znače“, zaborave.

Potencijal znanja i hitrost radnika se održava kroz rad i ne sme biti u pasivi i na čekanju. Spremnost-forma radnika( i drugih) ne sme se ugroziti padom dobiti, zbog cene koštanja proizvodnje ili zbog male plate i bezvrednog novca.

Predlog:
-Narodna banka da prestane sa kupovinom stranih valuta kako bi ublažila inflaciju. Pod ovim uslovom deo novčanih rezervi , namenjen kupovini strane valute, neće decinijama pasivno ležati u trezoru. Deo poreza država ne usmerava za nabavku stranog novca; odluku o ovome možemo nazvati kako hoćemo.
Dobro je da Banka kupuje stranu valutu, ali da je zvanično prodaje stanovništvu po konkurentnoj ceni novca uličnih dilera.U privatnim bankama ogroman je raspon kupovnog i prodajnog kursa. Čini mi se da se igra igra pokazivanja ko će više da zaradi…

Umesto da kupljeni evri, dolari, ostanu da leže u trezorima, Država odobrava subvencije(kredite) proizvođačima, stanovništvu ..svima koji su voljni:
– pokriti deo troškova proizvodnje, održati poželjan nivo deficitarne, bitne, robe na domaćem tržištu;
-održati proizvodnju robe od životnog značaja:narod zna šta treba proizvoditi u inflaciji. Nikakve štete neće imati država-radi se o inflatornom novcu, koji će se, i za nekoliko dana, zaboraviti da je postojao.

Subvencije da idu seljacima na ruke za energente, semena, sadnice… Radnicima u fabrikama subvencijom održati postojeću visinu plate, skratiti obim proizvodnje,radno vreme– – proporcionalno dnevnim izveštajima o prodaji.

Obrnuto, povećanje plate radnicima išlo bi na povećanje obima prizvodnje, ali kroz  prekovremeni rad; obim povećanja proizvodnje definisaće se na osnovu lokalnih dnevnih(dvodnevni) izveštaja o količini(obimu)deficitarne robe na tržištu.
To bi delovalo stimulativno-motivaciono.
Povećanjem inflatorne plate bi se održala nužna proizvodnja(roba) za tržište, prodajna mesta, pijace….

-Da li se mogu usred inflacije proširivati ili graditi novi proizvodni kapaciteti? Mogu. Država, a zašto ne i Narodna banka(dok je zemlja pod sankcijama), odobri stanovništvu kredit u elima sa „neograničenim“(po dogovoru) rokom otplate; el- svaka trenutna cena kwh električne energije u zemlji.

Stanovništvo vraća državi kredite u elima kada se steknu(po dogovoru) uslovi; poljoprivredni proivođači ele vraćaju kvartalno:proleće,leto, jesen, zima.

O elu sam pisao u članku bloga:“Nova referentna svetska valuta-predlog i moguće rešenje“ ili „https://www.bastabalkana.com/2015/05/predlog-i-resenje-za-penzije/“,
https://www.bastabalkana.com/2015/04/treba-li-nam-hidroelektrana-od-2-gw-bez-dinara-kredita/.

Ulaganje u nove kapacitete i usavršavanje postojećih proizvodnih kapaciteta u inflaciji, i van nje, je prava stvar; gradilišta, novi kakaciteti… ostavljaju utisak sigurnosti , „slika“ rada i mogućnost zarade obećava i obrezbeđuje budućnost.

Naravno, pravilima  Monetarnog sistema to nije dozvoljeno, „pokrštavanje“ je pod  sankcijama: ne trpi se robna razmena(el je roba i novac)već robno- novčana, naročito ako kredite daje Narodna banka. Zašto Centralne banke u svetu ne daju kredite svom stanovništvu? -Kada bi se to desilo, srušio bi se osnovni bankarski posao-zarada novca od novca.

Kako izgleda sadašnje stanje, današnja praksa, slepa navika i prihvatanje:
Veći kredit: kredit u inflaciji, u visini tri mesečne plate, kod komercijalnih banaka(privatnih), verovatno je obrazac dobrovoljnog odlaska u siromaštvo.-

Kada vidite da vam novac ne vredi, latite se rada i posla, svojim rukama gradite u inflaciji.  Obim proizvodnje se definiše biološkim potrebama čoveka(živih bića) i mogućnošću prirode da to sve apsorbuje.
Nije svrha proizvodnje da se što više proizvede, da imamo što više para, već da čovek zadovolji svoje potrebe i uspostavi ravnotežu između svog delovanja i prirode.

Inflacija zavisi, u dobroj meri, od našeg ispravnog pogleda i prihvatanja nivoa naših bioloških potreba.

Kakvo je stanje?

Inflacija pravi  bezvredan novac – u konačnom ishodu je menje roba na tržištu , a namerno povećanje proizvodnje će povećati ponudu i smanjiti inflaciju.
Jasno je da se ovo drugo mora prihvatiti namerno.

 

Svakodnevno praćenje(mreža izveštača na terenu,kompjuterska obrada, informacija) o količini(nestašici,višku) robe po prodavnicama, pijacama.. daje mogućnost određivanja potrebnog obima proizvodnje; u inflaciji to mora država da radi(organizuje).
Ovo je jedini prirodan i zdrav način da se utvrdi , na nivou od nekoliko dana, potrebna količina(broj) robe na tržištu, naravno, po vrstama i po kvalitetu.

Da bi postojala roba na tržištu i u inflaciji, na proizvodnim postrojenjima se mora održati nulta proizvodnja-informacija sa tržišta daje taj broj.
Svim naporima održati minimalno prisustvo robe na tržištu i održati radnu sposobnost radnika u neophodnom broju.
Naravno, u igri su neophodne i u životu značajne vrste roba.

Prema broju stanovnika u  Srbiji utvrditi potrene mesečne i godišnje, a na lokalu nedeljne, količine robe, sirovine.. i u tom broju, odrediti zalihe i obim proizvodnje.

Preporuka je(dakle) – planski nastavak  privrede u inflaciji. Podaci se moraju svaki dan sakupljati, srediti, jer je to baza za operativno delovanje i upravljanje u privredi.

Na prvi pogled,u inflaciji, obezbeđenje potrebne robe za tržište i održanje dobre forme minimalnom broju radnika izgleda beznačajno za inflaciju. Naravno da tako nije: inflacija ne traje dva dana, inflacija nije stvar jednog čoveka, nažalost, inflaciju rešavaju svi ljudi.

Za prozvodnju robe od opšteg značaja se proizvođačima daje , kao pomoć, „štampani“ inflatorni novac. Proizvodna preduzeća, radionice, posedi mogu biti:privatna, državna, zadružna..
Domaći inflatorni novac nema vrednost, pa nije bitno što se štampa, njime se uspeva napraviti  obrt i održati minimalna proizvodnja.

Znanje i veštine su vremenom sklone propadanju-inflaciji, na radionicama je da se brinu da do toga ne dođe. Najidealniji način održavanja radne forme-radne sposobnosti,  je da radnici budu na radom mestu, na svom posedu i rade svojim oruđem… još bolje-svojim sredstvima.
Dobra sredstva su- akcionarska, zadružna i bilo čija, samo da su u funkciji stvaranja proizvoda (roba,usluga, forma-kondicija).

Školovanje:
Proces školovanja učenika je vrlo često inflatorni proces. Posledice u ekonomiji i društvu su daleko veće  nego što mogu biti posledice od inflacije novca.

Za uspešno osposobljavanje učenika je bitan iskren lični pristup učenika i vlasnika fabrike,majstora radionice, čoveka poljoprivrednog imanja…Bez toga smo vrlo blizu inflatornom rezultatu.

Sačuvati u inflaciji postrojenje, opremu, mašine, fundametalna oruđa za rad i nekretnine:

-Postolje starog struga se ne prodaje u staro gvožđe. Na strugu ugraditi nove delove,nabaviti kvalitetniju opremu.
– U građevini: stare građevinske objekte ne rušiti, opasati novim temeljom, novom spoljašnjom građevinskom konstrukcijom: jeftini su, odlični su toplotni izolatori, a fasada zasija novom lepotom.

Ako je rad fabrike nemoguć, gasi se, tada radionice pretvoriti u samostalne radionice specifičnih proizvoda, usluga; takve prodati privatnom licu, zadruzi.. ukoliko to dozvoljava vrsta tehnološkog procesa.

U nekim fabrikama postoje radionice za mašinsku obradu, radionice za održavanje elektroopreme, motora…Ove radionice samostalno obavljaju svoje usluge, pa im nije teško da samostalno posluju. Pri tome, radionice, odeljenja, ostaju u fabričkom krugu, samo se menja struktura vlasništva i struktura usluga.

Fabrika i dalje proizvodi finalni proizvod , ali je proizvodnja smanjena i materijal se nabavlja u krugu fabrike od novih vlasnika, sada samostalnih- malih firmi. Male firme prodaju svoj proizvod matičnoj fabrici, ali plasiraju svoj proizvod i van fabrike na slobodno tržište.

Kao rezultat ovakve raspodele vlasništva, i podele fabrike na više manjih, iz fabrike sada izlazi na stotine samostalnih proizvoda, u manjim serijama, manjeg broja komada i sa manjim problemom oko prodaje na inflatornom tržištu.
Rešen je najveći problem u inflaciji: nemogućnost prodaje velikog broja proizvoda na inflatorno tržište.

Pogrešno je prodati celu fabriku pojedincu ako se dobar deo proizvodnje ne plasiira na strano tržište. Na domaćem inflatornom tržištu ne može se prodati celokupna proizvodnja. Takođe, u inostranstvu, serijske proizvode je teško prodati; konkurencija je jaka, promene su brze, pa se na to ne oslanjati u borbi sa domaćom inflacijom.

Vrednog novca u fabrici nema ako se on ne ulaže zbog smislene, razložne proizvodnje. Vredna roba, vredan rad i potražnja daju dobru osnovnu i dodatnu vrednost novcu.

Samo prirodni nedostatak robe, prirodna inflacija zbog vremenskih nepogoda, suša, zemljotresa, poplava, menjaju(daju) robi dodatnu vrednost, svi ostali uticaji su nedopustivi, naravno, u tom slučaju okreni leđa i  gledaj svoja posla.

Bitno je da radnici kupe veći broj proizvodnih, samostalnih, celina od fabrike ili od privrednog postrojenja.  Dobit koji na njima ostvare radnici akcionari ili zadrugari nije veliki i skoro da će se celokupna suma vratiti na tržište; pravi se brz obrt novca, nema pretaranih zaliha jer za to nema novca, ne gomila se jednosmerno novac u kasu pojedinca kao što imamo kod: jedna fabrika- jedan kapitalista.

Kapitalistu, opsednut novcem, sve manje zanima fabrika, novac mu postaje roba i on prelazi na trgovinu novcem. Pašće mu na pamet da osnuje i banku. Naravno, istog trenutka pospešuje inflaciju u zemlji.

Za razliku od kapitalizma pojedinaca, „narodni kapitalizam“ je nešto drugo: -gomila novca-dobit se razbija na manje delove, u rukama je većeg broja stanovničtva i ne može uzrokovati inflaciju po toj osnovi.
Sa malo novca ne mogu se isprazniti tezge,police, magacin; na tržištu se obrće i potpuno troši ostvarena dobit na najnužnije lične potrebe i potrebe radnje ili zadruge.

Bez masovnog učešća naroda-radnika u procesu proizvodnje, bez učešća u izgradnji privrednih postrojenja i njihove izdržljivosti da održe nultu proizvodnju, nema zdravog izlaska iz inflacije.

Prioritet su i osnovna sredstva,oruđa... i dobro je da ih sačuvaju radnici. Kako?-Svojim sredstvima otkupe privredni objekat, preduzeće promeni vlasnika, osnuje lični, akcionarski ili zadružni oblik svojine i izvrši se procena proizvodnja. Zatim, dobrim planom, dobrom motivacijom, skromnošću, održi nulta proizvodnja i čeka povoljan trenutak u budućnosti.

Narodni kapital je uvek imao svoju vrednost i uvek je bio vanvremenska kategorija.

–Loša situaciju imamo na serijskim proizvodima,koje stanovništvo ne kupuje svaki dan: ne kupuje se svaki dan auto, kompjuter,crep ciglu, žica,… Ovom vrstom proizvoda se ne obara inflacija u prvom krugu,ali je dobro da budu na tržištu.

-Inflacija se obara proizvodima koji su stanovništvu  potrebni svaki dan:  energija, voda, hrana, hleb, toalet papir… Ovi proizvodi će trebati i za trideset,sto, trista godina…Proizvodi se sami nameću kao ciljevi u borbi za ublažavanje inflacije (bira se vrsta proizvodnje).

– Proizvodi se sve što se može prodati u neposrednom okruženju, dalje, kupovina robe i sirovina obavlja se u najbližim mestima, živi se od domaće proizvodnje. Izbegavaju se dugi putevi,posrednici, osim transporta železnicom- naročito kada je reč o uvozu. Uvoz robe omogućava uvozniku bogaćenje.

Navedena priča važi i za ostale vrste privrednih postrojenja, privrednih delatnosti: postrojenja u poljoprivredi, šumarstvu…

-I u kasnijoj fazi borbe borbe sa inflacijom svakako će biti interesantni materijali koje svakodnevno srećemo u kući(kućna proizvodnja), naselju, državi…i koji završe u prirodi. Svakodnevno se troši ista roba, svakodnevo pravimo i proizvodimo otpad. Zbog proizvodnje, otpada će uvek biti.

U inflaciji je smanjeno radno vreme i obim proizvodnje svakog čoveka. To je prilika da ostatak radnog vremena čovek troši na održavane, čišćenje prirodnog okruženja:

– čisti zemljište od industrijskog otpada(čvrst i tečni otpad), skladišti ga na bezbedno mesto ili gradi mesto za odlaganje;

– koristi fizičku obradu zemljišta: ručno okopavanje, a ne hemija;
korov se ne mora uništiti za jedan dan dejstvom hemije, može se ukloniti i za dve nedelje- vremena ima na pretek…

Ako nemamo inflaciju, juri se proizvodnja i veća zarada. I pored dobre zarade, nerado se daje novac za zaštitu prirode; posledica je loš kvalitet hrane. Inflacija je prilika da se na zaštiti prirode fizičkim rado radom, bez novca ili inflatornim novcem.Inflacija je prilika za proizvodnju organske hrane(izvozni artikal).

Objekti-postrojenja za reciklažu svih vrsta otpada, transport otpada železnicom:
Savrenmeni život nam ukazuje na novu delatnost u privredi-reciklažu,preradu otpadnog materijala, kao značajnu delatnost privrede u budućnosti.
Otpad je siguran narodni kapital, dostupna i značajna privredna sirovina,  U nekim oblastima imamo vrlo značajne količine otpada, pogodne za transport železnicom.

Vekovima se bušila zemlja i iz rudnika iznošen materijal na površinu zemlje. Iz dana u dan taj materijala prelazi u otpad. Međutim, za razliku od rude, otpadni materijal je lako dostupan i jeftiniji je.
Otpad je značajan: što ga više ima na reciklaži manje će se kopati sirovina iz zemlje, manje buši i rovari zemlja. Iz  rudnika se manje iznosi novi materijal na površinu zemlje i proporcionalno manje uništavati areal-ekosistem.

Prvo se gradi fabrikareciklaže, a iza nje fabrika samog proizvoda; svakodnevno se pojavljuju novi proizvodi za koje ne znamo iz čega se sastoje niti u koji reciklazni otpad idu. Ne bi se smela davati dozvola za proizvodnju nečega pre nego što se urađi fabrika reciklaže.

Dugoročno gledano, ni jedna zemlja ne može biti prosperitetna ako je zatrpana otpadom. Zdravlje stanovništva je lošije. Dobar deo novca odlazi na popravku stanja i sa ostatkom novca stanovništvo ima malu kupovnu moć. Dobija se situacija slična inflaciji.
https://gradiuinflaciji.wordpress.com/2017/02/05/uloga-pravca-grcka-srbija-za-trziste-sever-afrike-evropa/

Otpadom za reciklažu i postrojenjima za reciklažu tržište se dugo neće zasititi. Svaka vrsta valute postaje likvidna na tržištu reciklaže ako imamo raširenu mrežu za sakupljanje otpada i mrežu postrojenja za reciklažu.
Četiri elementa: energija, čista voda, vazduh, zemljište…su robe koje se koriste svaki dan.
Energija je nepromenljiva kategorija, što je više ima privreda je stabilnija. Bilo bi dobro da voda i vazduh ostanu iste upotrebne vrednosti. Upotrebna vrednost je narodni capital, koga inflacija ne može ”pojesti” .

Energija, voda, zemljište i vazduh su baza(roba) od kojih se ide ka bezbednijoj budućnosti:
Svi vodni objekti, kao i voda,koji su izgrađeni i sačuvani u vreme inflacije, biće u budućnosti vešestruko skuplji(skupa roba-bezvredan novac).

Cena čiste vode, zemljišta, vazduha je svakim danom veća ukoliko im se količina i kvalitet  na životnom prostoru (arealu)ne održava.
U budućnosti, na zagađenom životnom prostoru, vrednost papirnog novca(pa i zlata) je bezpredmetna-gubi funkciju robnog ekvivalenta.

Energija vode:
-Izbor mesta gradnje i uloga vodnih objekata je vrlo bitna. Vodne objekte postavljati na zemljištu gde se potencijalna i kinetička energija vode može prevesti u mehanički rad i električnu energiju.Vrši se rad,obavlja posao, a za taj posao se daje nula dinara. Dalke, novac (teoretski) ima beskonačnu vrednost

Energija elektrana:
Dosta energetkih postrojenja će se graditi na zemljištu koje je u vlasništvu običnih ljudi. Potrebno je da što više ljudi uloži svoje  zemljište u postrojenje i time postane jedan od vlasnika. Važno je da energija bude narodni kapital:
https://gradiuinflaciji.wordpress.com/ucesce-naroda-u-izgradnji-derdapa-3-akcionarstvo-i-kapital/

Odbrambeni nasip od poplava u navodnjavanju

Predlog i rešenje za penzije

Energija vetra:
Energiju vetra je najjeftinije prevesti u mehanički rad. Upotreba vetrenjača u proizvodnji električne energije je skuplja varijanta; idealnan izbor upotrebe vetrenjače je na pumpi za vodu: zalivanje zemljiša,odvodnjavanje zemljišta, punjenje reverzibilnog jezera vodom…

Vreme(prilika) za izgradnju najvećih energetskih postrojenja  je inflacija. Jeste čudno , ali je tako; postrojenje i njen proizvod el. energija je neinflatorna roba, upotrebna vrednost takve robe je nepromenljiva, a psihološko dejstvo na stanovništvo je vrlo stabilno.

Energija- element oko koga se mogu okupititi sve grane privrede i ukupno stanovništvo, ni jedan drugi element joj ne može biti konkurencija.

Pogledajmo stanje u Grčkoj; dobijali su novac od EU, bankari se utrkivali  ko će više dati kredita za sve i svašta. Ekonomski i tržišni zakoni neće ići na korist Grčkoj- novac služi da se vrati dug.  Svi su svesni toga.

Šta je od tolikih para izgrađeno, je li neko video novoizgrađena privredna postrojenja? Da li je narod od njih imao korist? Bankari daju kredite, a potražuju duplo više: to im je bio cilj. Trostruko veća proizvodnja se nije pojavila; radi se o bankarskom bogaćenju, a ne o usponu  privrede i klasičnoj ekonomiji.

Nešto nam je ovo poznato: „Koliko je stranih banaka od 2000. godine do sada otvoreno u Srbiji“? Koliko kredita i koliko je značajnih privrednih postrojenja do danas(u vreme inflacije) izgrađeno u Srbiji? Prave ideje nema. U nedostatku ideja krediti se daju za kupovinu odela, ogreva, za reprogamiranje starih dugiova…Banke zaradiše bogatstvo na takvim stvarima. Inflacija raste do krova…

Koja privredna postrojenja EU predloži Grcima da se grade od kredita, a šta  Grci predložiše? To niko ne pomine. Ima li toga?
I ovde je izbegut odgovor:“ Kome i šta treba, ko je subjekat, a ko objekat?“…

Kako se se otpisuje kredit(novac) Grčkoj?  – iz kojih su izvora novčani EU fondovi?-Pare su bankarske, a novac iz fondova EU je narodni.
Zbog naivnosti obrazloženja da se podržava oporavak i uspon privrede svi izbegavaju otvorenu priču; niko detaljnije nije objasnio plan upotrebe i svrhu tog novca.
Gde su planovi-projekti? – Planovi, pa onda pare. Grčki dugovi su primer lošeg uticaja banaka na privredu zemlje, nesavršen i loš način podsticanja privrednog razvoja zemlje, standarda stanovništva.

Na sadašnjem stepenu tehnologije ključni element i osnova zdrave privrede, na kojoj ona opstaje, je energija. Energijom-  narodnim kapitalom se ispravljaju anomalija na tržištu:tržište bez robe preplavljeno novcem.

U početnoj fazi rešavanja problema, tj. u plan izlaska iz inflacije ne ulaze neenergetski objeki. Razlog izbora energetskih objekata je što je energija najprisutnija i nezaobilazna roba, biće tako i u budućnosti- upotrebnu vrednost ne umanjuje nikakva inflacija, strani uticaj, vreme… jedan kwh ostaje 1 kwh. Glavni cilj je da objekat krene sa proizvodnjom energije, a onda ga ništa ne zaustavi…

Oružje i način obaranja inflacije i oslanjanje na energetski sektor:
– Izgradna i formiranje energetskog potencijala 
zemlje uključenjem narodnog kapitala: zemljišta, novca, radne snage…sve je prihvatljivo:
 dugoročni je plan i značajan cilj.
Način ostvarenja cilja je: povećanje potencijala energetskih postrojenja za proizvodnju i transport el. energije za 50% u odnosu na sadašnji nivo i u odnosu na sadašnji broj stanovnika Srbije.

-Široko akcionarstvo domaćeg stanovništva na izgradnji energetskih postrojenja vrednih nekoliko milijardi evra.
-Masovno zapošljavanje stanovništva na izgradnji energetskih postrojenja.

Plaćanje radne snage  na izgradnji postrojenja inflatornim novcem.
-Štampanje inflatornog novca, davanje kredita u domaćoj el valuti za sve što je u vezi izgradnje energetskih postrojenja, a nalazi se na domaćem tržištu.

-Izvozom-prodajom domaće robe(ponuditi električnu energiju, organsku proizvodnju) na inostrano tržište obezbediti sredstva za kupovinu potrebne opreme za elektrane; turbine, generatore, elekroopremu…
Sigurna roba za inostranstvo je i reciklažna sirovina; fabrici reciklaže je potreban veliki rejon za sakupljanje otpada; veličina rejona ne poznaje granice, inače  će pogranična naselja ostati bez farike za reciklažu.

-Uvođenje domaće referentne valute.

Proces izlaska iz inflacije traje dugo i po fazama:
Prva faza. –  Prve urgentne i prioritetne mere je izgradnja
elektrane-a 
. Početni period izgradnje ovih postrojenja bi bio od tri do osam ili deset godina. U ovom periodu potrebno je uključiti što više stanovnika-akcionara bez klasičnih kredita, sa što više ličnog novca.Ako je inflacija velika-izgradnju podržati štampanjem novaca.

Druga faza.–Zaštita okoline od zagađenja prelaskom na goriva  za grejanaje energijom iz čistih izvora i proširenje energetskih kapaciteta elektrana i elektrodistributivnih postrojenja. Ovu fazu početi el kreditima; el je trenutna dinarska vrednost kwh, dakle: trenutna vrednost dinara u toku obračuna  i kad se bude vraćao  je ista(kwh).

 Kredite ne uzimati od običnih banaka. Kredite treba da daje država ili(u inflaciji ili pod sankcijama- štoje jedno te isto) NB Srbije, što do sada nije radilo. Karakter ovog kredita valja objasniti u temi:”Formiranje ela i moguća rešenja poslovanja u el valuti”.

Treća faza. Izgradnja energetskih postrojenja koja funkcionišu na bazi potencijalne energije(ipak energija), kao što su:
-Postrojenja za zaustavljanje nestašice vode.

-Mreža hidrološko-tehničkih objekata radi  razdvajanja zemljišta i čiste vode od postojećeg zagađenog prostora; prostor naseljen živim bićima(areala) sa čistom vodom, od dela prostora zagađenog jalovinom, otpadom, zagađenih potoka- reka pa i pogrešno postavljanje postrojenja za trenformaciju energije iz čistih izvora.

-Zajednička postrojenja za odbranu od poplava i navodnjavanje…

Oblast toplotne energije

Ušteda energije: izbor postrojenja visokog stepena iskorišćenja, upotreba izolacionih materijala… upotreba izmenjivača toplote , praktično, višestruka upotreba energije u kružnim ciklusima smanjiće primenu  novca za električnu nergiju na grejanje i hlađenje; danas je u praksi zanemarena, zapostavljena: o tome ću pisati u  nekom narednom članku.

Faze se mogu vremenski preklapati, što zavisi od trenutnih potreba, ali prva faza je prioritet; hidroelektrane su pouzdana postrojenja, proizvode električnu energiju; energija definiše referentnu valutu.

Izgradnjom postrojenja za rešenje nestašice vode, postrojenja za zaštitu od poplava, navodnjavanje, ušteda energije, postrojenja za zaštitu okoline od zagađenja…su investicije i nemaju karakter potrošnje.

EKONOMIJA,ČISTE TEHNOLOGIJE,BRZ NAČIN IZGRADNJE ENERGETSKIH POSTROJENJA

Veoma  su velike i razložne potrebe gradnje postrojenja čiste tehnologije. Energetska postrojenja su na prvom mestu u ekonomiji svake države. Svetske ekonomije mogu biti dobre ili loše, sa inflacijom  ili bez nje.
Države sa nedovoljnim energetskim kapacitetima i bez energetskog kapitala(ili vlsništvo države i naroda nad energetskim kapacitetima) lako ulazi u inflaciju. Države sa snažnim energetskim kapacitetima ne mogu imati inflaciju(Kuvajt, Saudijska Arabija…); to je moguće ako dođe do neke otimačine i nasilja…

Da li u državama sa inflacijom  inflacija može „pojesti“ novac?
– Ne može. Postoji više načina da se spreči inflacija i više načina da se inflacija iskoristi i upotrebi u korisne svrhe. Inflacija je kajnje stanje,slika pokidane veze robe i novca, ali i prvi korak ka uspostavljanju te veze.
Kao prvi korak je izgradnja pomenutih postrojenja za proizvodnju el. energije.
Ako nas energija odmah ne izvede iz inflaije, sigurno će vremenom delovati na nju, to rade najmoćnije zemlje sveta. Energija je oblik postojanja sveta.

                                   PRVA FAZA -URGENTNA I PRIORITETNA MERA

Energetska postrijenja
Kako izgraditi postrojenja i kako ispuniti bitan uslov za izlazak iz inflacije? Delimičnan odgovor na pitanje daje se, kroz više primera,  na:
http://www.bastabalkana.com/2015/04/treba-li-nam-hidroelektrana-od-2-gw-bez-dinara-kredita/.
slika-sa-sajta-www-bastabalkana-com
Slika sa sajta bastabalkana.com

http://www.bastabalkana.com/2015/05/predlog-i-resenje-za-penzije/
http://www.bastabalkana.com/2015/04/stilovi-planiranja-i-kreditiranja-buducnosti-u-inflaciji/
http://www.bastabalkana.com/2015/05/radnicka-pesma-za-penzionera/

-Mogu li vlasnici buduće elektrane(http://www.bastabalkana.com/2015/04/treba-li-nam-hidroelektrana-od-2-gw-bez-dinara-kredita/. ) podmiriti svoje potrebe i potrebe potrošača, onih koji su učestvovali u izgradnji elektrane sa 2,5 milijardi evra ?  
Odgovor p
ogledaj u dokumentu:
Predračun-kalkulacija isporuke el. energije i prihodi

Za koje vreme se mogu postrojenja izgraditi i od čega zavisi brzina njihove izgradnje? Razlozi mogu biti sledeći:
– Odbacivanja ideje  gradnje. Odbacivanje izgradnje objekta ukazuje na najmanju brzinu gradnje i najduže vreme  izgradnje;
-Mogući prekidi i otkazivanja u gradnji;
-Tehnički zahtevi objekta i finansijska  moć.

Ako je objekat bitan i uvek potreban, tada je najgora varijanta odbaciti ideju izgradnje objekta; svako čekanje i držanje ili mirovanje novca obara njegovu vrednost.

                           DRUGA FAZA-URGENTNA I PRIORITETNA MERA

Drugu fazu bih preskočio, obradiće se  u članku:Formiranje ela i moguća rešenja poslovanja u el valuti”.                    

Napomena:
Svaki članak se  dopunjava, pojašnjava i ispravlja. Međutim, zamisli i ideje u člancima su suština i ne menjaju se.
Šaljite vaše članke, komentare.. ideje vezane za inflaciju i referentnu domaću valutu. Biće sve objavljeno.

Autor i zagovornik globalnog idejnog projekta:
maš.inž.Mladen Popović

Advertisements