PREDLOG I REŠENJE ZA IZLAZAK IZ INFLACIJE
Predlog i moguće rešenje za obaranja i izlazak iz inflacije – Oružje
i način obaranja inflacije
Kako savladati inflaciju? Kako podići vrednost novca?
-Rešenje zadatka tražiti u :
1. Planskom i ciljanom upotrebom inflatornog novca-plaćanje inflatornim novcem.
1.1. Ispitivanje tržišta- Svakodnevno praćenje i informisanje o prisutnoj količini robe na tržištu.
2. Jačanje narodnog kapitala.
3.Široka upotreba električne energije u privredi.
-Izbor ciljeva u proizvodnji, izbor privrednih grana koje značajno troše el.energiju:
elektroliza bakra, grejanja na struju, punjenje akumulatora za vozila na električni pogon, transporta materijalnih dobara železnicom i vodenim putem- električni pogon na železnici i na plovnim objektima…
4. Formiranje trezora el valute u elektromreži -uvođenje domaće referentne valute.
https://gradiuinflaciji.wordpress.com/nova-referentna-svetska-valuta-predlog-i-moguce-resenje/ .
4.1. Plaćanje roba i usluga dinarom i elom- energetskom valutom.
1,2,3,4 – Glavna napomena:Realizaciju ciljeva početi odmah, dugoročnim planiranjem,praćenjem i opštim odgovorom, bez stajanja i po cenu mnogih odricanja.
Imati na umu veličinu(snagu) zbira kapitala svakog pojedinca i, proporcinalno, veličinu izgradnje postrojenja koja usmeravaju izlazak iz inflacije: postrojenja nezamenljivih i životno bitnih proizvoda.
Sve ostalo je nevažno. Novac ne sme biti cilj.
Mere koje treba preduzeti u borbi protiv inflacije, mere za oporavak privrede, mogu podeliti na dva dela:
– Prve mere moraje biti očigledne, po prirodi svakom jasne, i prvo su oruđe u neposrednoj borbi sa inflacijom. Očiglednost i jasnoća se ogleda u tome šta proizvodimo i šta trošimo, dakle: šta je proizvedeno, a niko ne kupuje ili šta nam je potrebno- to i proizvodimo (moranje) -najjači je metod oporavka privrede.
– Korisne mere ne moraju biti prvo udarno oružje u borbi protiv inflacije, ali su jako bitne za usmeravanje pojedinih segmenata privrede i njeno dugoročno planiranje.
Kao glavni cilj u borbi protiv inflacije izabrati svaki objekat čija je usluga vanvremenska:
1) -Objekti za proizvodnju el. energije.
2) -Globalni projekti:
-čišćenje zemljišta:uređenje stajnjaka, deponija… (energija);
–kanalisanje otpadnih voda: septičke jama, pumpne stanice kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje vode… (energija);
– u vodoprivredi: obezbeđenje, čuvanje, transport i upotreba čiste vode(energija).
2.1)– Proizvodnja hrane.
2.2)- Orijentacija na železnicu i plovne puteve; električni pogon, transport roba i stanovništva(obezbeđenje el. fonda)..
2,3) Orijenacija na proizvodnju namenskih vozila i električni pogon(nove vrste autobusa, automobila..nove fabrike), organizacija usluga pored puteva i u gradskom prevozu- nova organizacija napajanja električnom energijom prevoznih sredstava(obezbeđenje el. fonda)..
Mera korisna i prioritetna:
-Sačuvati od propadanja: -postojeće znanje, veštine, sposobnosti;- sačuvati minimalni-nužan broj radnika, postrojenja, opremu, mašine alatke.
-Mala preduzeća, proizvodnja prilagođena stvarnim potrebama, akcionarstvo…
– Stvaranje robnog i novčanog fonda ela kupovinom domaćih kwh električne energije(unapred kupljeni kwh su u posedu,“u rukama“,stanovništva Srbije i regiona); el fond(kapital) od prvih 10 692 000 000 evra, u prvih pet godina(kod nas 15-20 godina) i, navno, u svakom narednom kvartalu njegovo povećanje…
– Stvaranje trezora el valute NBS u elektrodistributivnoj mreži
(Elektrodistribuciji); umesto kupovine stranog novca i gomilanje deviznih rezervi, Banke Srbije el valutu (kwh električne energije ) ostavlja u elektromreži i obezbeđuje kreditni fond (ela) za stanovništvo.
Znanja i veštine radnika, privatna i državna postrojenja, oprema i mašine
Sačuvati fond znanja radnika :
Svaki radnik je životno vezan za radno mesto. Šta se dešava kada se radno mesto ukine, kada proizvodnja stane, preduzeća zatvore, radnici otpuste i kada se od rada odustane?
Ako je prekinuta proizvodnja i inflacija potraje nekoliko desetak godina, a želi se ponovo pokrenuti, mogu se očekivati sledeće pojave:
– Nemoguće je za kratko vreme naći tri hiljade radnika, u dobroj formi i radnog iskustva od petnaest do trideset godina;
Teško da će se naći vešti majstori, puni znanja, sposobni za svaki rad, i da, čim stignu na radno mesto, prihvate tri hiljade novih zadataka-opreracija i 100%, bez ustezanja, obave posao i sve završe.
-Poljoprivredni proizvođači smanjuju proizvodnju, robu ne vredi dati za novac, smanjuje se obim proizvodnje i vreme rada. Isto je i u fabrikama: ponešto se radi ili se ne ide u fabriku. Vremenom se neke veštine,sitne dosetke koje“život znače“, zaborave.
Potencijal znanja i hitrost radnika se održava kroz rad i ne sme biti u pasivi i na čekanju. Spremnost-forma radnika( i drugih) ne sme se ugroziti padom dobiti, zbog cene koštanja proizvodnje ili zbog male plate i bezvrednog novca.
Predlog:
-Narodna banka da prestane sa kupovinom stranih valuta kako bi ublažila inflaciju. Deo novčanih rezervi , koje se osiguravaju stranom valtom, neće decenijama pasivno ležati u trezoru. Dakle, porez se ne usmerava za nabavku stranog novca; odluku, za ovo, možemo nazvati kako hoćemo.
Dobro je da Banka kupuje stranu valutu, ali da je i zvanično prodaje stanovništvu po konkurentnoj ceni novca na ulici. U privatnim bankama ogroman je raspon kupovnog i prodajnog kursa. Čini mi se da se igra igra pokazivanja ko će više da zaradi…
Dakle:
-Umesto eura, dolara u trezoru Banke, NBS kupuje el valutu i ostavlja je u trezor elektromreže, a zatim se iz el trezora daje kredit proizvođačima, stanovništvu .. svima koji su voljni za:
– pokriti deo troškova proizvodnje, održati poželjan nivo deficitarne, bitne, robe na domaćem tržištu;
-održati proizvodnju robe od životnog značaja:narod zna šta treba proizvoditi u inflaciji. Nikakve štete neće imati država-radi se o inflatornom novcu, koji će se, i za nekoliko dana, zaboraviti da je postojao.
-el kredite seljacima za energente, semena, sadnice…(el ekvivalenti: oranje zemljišta, kubni metar ogrevnog drveta, TA peć);
– radnicima u fabrikama za plate( uz skraćenje obima proizvodnje, a radno vreme proporcionalno dnevnim izveštajima o prodaji).
Obrnuto, povećanje plate radnicima išlo bi na povećanje obima prizvodnje, ali kroz prekovremeni rad. Povećanja proizvodnje definisaće se na osnovu lokalnih dnevnih(dvodnevni) izveštaja o količini(obimu)deficitarne robe na tržištu.
To bi delovalo stimulativno-motivaciono.
-Pored kredita, subvencionišu se inflatorne plate da bi se održala nužna proizvodnja(robe) i tržište: prodajna mesta, pijace….
-Uvesti elektronsko plaćanje i obračunavanje na šalteru Elektrodistribucije: uvesti karticu za el valutu i mogućnost prenosa el valute na račun drugog lica( prebacivanje, plaćanje).
Da li se mogu usred inflacije proširivati ili graditi novi proizvodni kapaciteti? Mogu.
-Država( Narodna banka) odobri stanovništvu kredit u elima, koji se vraća tokom cele godine (ili po dogovoru) kada se steknu uslovi: poljoprivredni proivođači ele vraćaju kvartalno:proleće,leto, jesen, zima. Vraćeni eli se ponovo daju stanovništvu-krug kreditiranja(ulaganja)se nikad ne zatvara.
O elu sam pisao u članku bloga:“Nova referentna svetska valuta-predlog i moguće rešenje“ ili „https://www.bastabalkana.com/2015/05/predlog-i-resenje-za-penzije/“,
https://www.bastabalkana.com/2015/04/treba-li-nam-hidroelektrana-od-2-gw-bez-dinara-kredita/.
Ulaganje u nove kapacitete i usavršavanje postojećih proizvodnih kapaciteta u inflaciji, i van nje, je prava stvar; gradilišta, novi kakaciteti… ostavljaju utisak sigurnosti , „slika“ rada i mogućnost zarade obećava i obrezbeđuje budućnost.
Naravno, Monetarni sistema to ne dozvoljava, „pokrštavanje“ će se kazniti sankcijama: ne trpi se robna i energetska razmena(el je roba i novac), već robno- novčana, naročito ako kredite počne davati Narodna banka. Zašto Centralne banke u svetu ne daju kredite svom stanovništvu? -Kada bi se to desilo, srušio bi se osnovni bankarski posao-zarada novca od novca.
Kako izgleda, sadašnje stanje, današnja praksa je slepa navika i prihvatanje:
Veći kredit kod komercijalnih banaka(privatnih), u visini tri mesečne plate, verovatno je obrazac dobrovoljnog odlaska u siromaštvo.
Kada vidite da vam novac ne vredi, latite se rada i posla, svojim rukama gradite u inflaciji. Obim proizvodnje se definiše biološkim potrebama čoveka(živih bića) i mogućnošću prirode da to sve apsorbuje.
Nije svrha proizvodnje da se što više proizvede, da imamo što više para, već da čovek zadovolji svoje potrebe i uspostavi ravnotežu između svog delovanja i prirode.
Inflacija zavisi, u dobroj meri, od našeg ispravnog pogleda i prihvatanja nivoa naših bioloških potreba.
Kakvo je stanje?
Inflacija pravi bezvredan novac – u konačnom ishodu je menje roba na tržištu ,a namerno povećanje proizvodnje će povećati ponudu i smanjiti inflaciju, dakle: na tržište namerno plasirati više robe.
Jasno je da se ovo mora prihvatiti namerno.
Svakodnevno praćenje(mreža izveštača na terenu,kompjuterska obrada, informacija) o količini(nestašici,višku) robe po prodavnicama, pijacama.. daje mogućnost određivanja potrebnog obima proizvodnje; u inflaciji to mora država da radi(organizuje).
Ovo je jedini prirodan i zdrav način da se utvrdi , na nivou od nekoliko dana, potrebna količina(broj) robe na tržištu, naravno, po vrstama i po kvalitetu.
Da bi postojala roba na tržištu i u inflaciji, na proizvodnim postrojenjima se mora održati nulta proizvodnja-informacija sa tržišta daje taj broj.
Svim naporima održati minimalno prisustvo robe na tržištu i održati radnu sposobnost radnika u neophodnom broju.
Naravno, u proizvodnji i na tržištu su neophodne i u životu značajne vrste roba.
Prema broju stanovnika u Srbiji utvrditi potrene mesečne i godišnje, a na lokalu nedeljne, količine robe, sirovine.. i u tom broju, odrediti zalihe i obim proizvodnje.
Preporuka je(dakle) – planski nastavak privrede u inflaciji. Podaci se moraju svaki dan sakupljati, srediti, jer je to baza za operativno delovanje i upravljanje u privredi.
Na prvi pogled,u inflaciji, obezbeđenje potrebne robe za tržište i održanje dobre forme minimalnom broju radnika izgleda beznačajno za inflaciju. Naravno da tako nije: inflacija ne traje dva dana, inflacija nije stvar jednog čoveka, nažalost, inflaciju rešavaju svi ljudi i kako inflacija suzbiti bez svih?
Za prozvodnju robe od opšteg značaja, proizvođačima se daje , kao pomoć, „štampani“ inflatorni novac. Proizvodna preduzeća, radionice, posedi.. mogu biti:privatna, državna, zadružna..
Domaći inflatorni novac nema vrednost, pa nije bitno što se štampa, njime se uspeva napraviti obrt i održati minimalna proizvodnja.
Namerno se uplaćije novac na lični račun za električnu energije(Elektrodistribucija, el.kartice..) da bi stvorili lični, minimalni fond el valute na kraći ili duži period, naravno, bez obzira koliki je iznos novca.
Znanje i veštine su vremenom sklone propadanju-inflaciji, na radionicama je da se brinu da do toga ne dođe. Najidealniji način održavanja radne forme-radne sposobnosti, je da radnici budu na radom mestu, na svom posedu i rade svojim oruđem… još bolje-svojim sredstvima.
Dobra sredstva su- akcionarska, zadružna i bilo čija, samo da su u funkciji stvaranja proizvoda (roba,usluga, forma-kondicija).
Školovanje:
Proces školovanja učenika je vrlo često inflatorni proces. Posledice u ekonomiji i društvu su daleko veće nego što mogu biti posledice od inflacije novca.
Za uspešno osposobljavanje učenika je bitan iskren lični pristup učenika i vlasnika fabrike,majstora radionice ili čoveka sa poljoprivrednog imanja…Bez toga smo vrlo blizu inflatornom rezultatu.
Sačuvati u inflaciji postrojenje, opremu, mašine, fundametalna oruđa za rad i nekretnine:
-Postolje starog struga se ne prodaje u staro gvožđe. Na strugu ugraditi nove delove,nabaviti kvalitetniju opremu za elektronsko upravljanje procesima obrade…Na najsavremenijim mašinama za mehaničko rezanje i dalje rezanje vrši rezni alat(nož), a ne mašina.
–Stare građevinske objekte ne rušiti, već ih opasati novim temeljom, novom spoljašnjom građevinskom konstrukcijom: jeftini su i odlični su toplotni akumulatori, toplotni izolatori… fasada se popunjava zanimljivim prelomima, konrastima.
Ako je rad fabrike nemoguć, gasi se, tada radionice pretvoriti u samostalne radionice specifičnih proizvoda, usluga; takve prodati privatnom licu, zadruzi.. ukoliko to dozvoljava vrsta tehnološkog procesa.
U nekim fabrikama postoje radionice za mašinsku obradu, radionice za održavanje elektroopreme, motora…Ove radionice samostalno obavljaju svoje usluge, pa im nije teško da samostalno posluju. Pri tome, radionice, odeljenja, ostaju u fabričkom krugu, samo se menja struktura vlasništva i struktura usluga.
Fabrika i dalje proizvodi finalni proizvod , ali je proizvodnja smanjena i materijal se nabavlja u krugu fabrike od novih vlasnika, sada samostalnih- malih firmi. Male firme prodaju svoj proizvod matičnoj fabrici, ali plasiraju svoj proizvod i van fabrike na slobodno tržište.
Kao rezultat ovakve raspodele vlasništva, i podele fabrike na više manjih, iz fabrike sada izlazi na stotine samostalnih proizvoda, u manjim serijama, manjeg broja komada i sa manjim problemom oko prodaje na inflatornom tržištu.
Rešen je najveći problem u inflaciji: nemogućnost prodaje velikog broja proizvoda na inflatorno tržište.
Pogrešno je prodati celu fabriku pojedincu ako se dobar deo proizvodnje ne plasiira na strano tržište. Na domaćem inflatornom tržištu ne može se prodati celokupna proizvodnja. Takođe, u inostranstvu, serijske proizvode je teško prodati; konkurencija je jaka, promene su brze, pa se na to ne oslanjati u borbi sa domaćom inflacijom.
Vrednog novca za fabriku nema ako se on ne ulaže u smislenu, razložnu proizvodnju. Vredna roba, svrsishodan rad i potražnja daju novcu dobru osnovnu za dodatnu vrednost.
Samo prirodni nedostatak robe, prirodna inflacija zbog vremenskih nepogoda, suša, zemljotresa, poplava, menjaju(daju) robi dodatnu vrednost, svi ostali uticaji su nedopustivi, naravno, u tom slučaju okreni leđa i gledaj svoja posla.
Bitno je da radnici kupe veći broj proizvodnih, samostalnih, celina od fabrike ili bilo kog privrednog postrojenja u propadanju. Dobit, koji će na njima ostvarivati radnici akcionari ili zadrugari, nije veliki i skoro da će se celokupna dobit vratiti na tržište; pravi se brz obrt novca, nema pretaranih zaliha jer za to nema novca, ne gomila se jednosmerno novac u kasu pojedinca kao što imamo kod: jedna fabrika- jedan kapitalista.
Kapitalistu, opsednut novcem, sve manje zanima fabrika, novac mu postaje roba i on prelazi na trgovinu novcem. Pašće mu na pamet da osnuje i banku. Naravno, istog trenutka pospešuje inflaciju u zemlji.
Za razliku od kapitalizma pojedinaca, „narodni kapitalizam“ je nešto drugo: -gomila novca-dobit se razbija na manje delove, u rukama je većeg broja stanovničtva i ne može uzrokovati inflaciju po toj osnovi.
Sa malo novca se ne mogu isprazniti tezge,police, magacini; na tržištu se obrće i potpuno troši ostvarena dobit na najnužnije lične potrebe i za potrebe radnje ili zadruge.
Bez masovnog učešća naroda-radnika u procesu proizvodnje, bez učešća u izgradnji privrednih(proizvodnih) postrojenja i svesti radnika da održe nultu proizvodnju, nema zdravog izlaska iz inflacije.
Prioritet su i osnovna sredstva,oruđa... i dobro je da ih sačuvaju radnici. Kako?-Svojim sredstvima otkupe privredni objekat, preduzeće promeni vlasnika, osnuje se lični, akcionarski ili zadružni oblik svojine i obavi procena proizvodnja. Zatim, dobrim planom, dobrom motivacijom, skromnošću, održi nulta proizvodnja do povoljnijih uslova u budućnosti.
Narodni kapital je uvek imao svoju vrednost i uvek je bio vanvremenska kategorija.
–Lošu situaciju imamo na serijskim proizvodima,koje stanovništvo ne kupuje svaki dan: ne kupuje se svaki dan transportno sredstvo, radna mašina… kompjuter,crep ciglu, žica,… Ovom vrstom proizvoda se ne obara inflacija u prvom krugu, ali je dobro da su na tržištu: bez njih inflacija(i proizvodnja) bi trajala znatno duže, što je nepovoljno, jer vreme proizvodnje najnužnijih namirnica mora biti što kraće.
-Inflacija se obara proizvodima koji su stanovništvu potrebni svaki dan: energija, voda, hrana, hleb, toalet papir… Ovi proizvodi će trebati i za trideset,sto, trista godina…prodavaće se za ele i za inflatorni dinar. Proizvodi se sami nameću kao ciljevi u borbi za ublažavanje inflacije (bira se vrsta proizvodnje).
– Proizvodi se sve što se može prodati u neposrednom okruženju, dalje, kupovina robe i sirovina obavlja se u najbližim mestima, živi se od domaće proizvodnje. Izbegavaju se dugi putevi, osim transporta železnicom(električni pogon)…izbegava se veliki broj posrednika- naročito kada je reč o uvozu. Uvoz robe omogućava uvozniku bogaćenje.
Navedena priča važi i za ostale vrste privrednih postrojenja, privrednih delatnosti: postrojenja u poljoprivredi, šumarstvu…
-I u kasnijoj fazi borbe borbe sa inflacijom svakako će biti interesantni materijali koje svakodnevno srećemo u kući(kućna proizvodnja), naselju, državi… koji, na kraju, završe kao otpad u prirodi. Svakodnevno se troši ista roba, svakodnevo pravimo i proizvodimo otpad. Zbog proizvodnje, otpada će uvek biti.
U inflaciji je smanjeno radno vreme i obim proizvodnje svakog čoveka. To je prilika da ostatak radnog vremena čovek troši na održavane, čišćenje prirodnog okruženja:
– čisti zemljište od industrijskog otpada(čvrst i tečni otpad), skladišti ga na bezbedno mesto ili gradi mesto za odlaganje;
– koristi fizičku obradu zemljišta: ručno okopavanje, a ne hemija;
korov se ne mora uništiti za jedan dan dejstvom hemije, može se ukloniti i za dve nedelje- vremena ima na pretek…
Ako nemamo inflaciju, juri se proizvodnja i veća zarada. I pored dobre zarade, nerado se daje novac za zaštitu prirode, za posledicu imati loš kvalitet hrane.
Inflacija je prilika da se zaštita prirode obavlja fizičkim radom: vrlo je bitno biti uporan u stvaranju humusišta(humusa) i održavati kvalitetan sadržaj zemljišta; ručno obrađivati zemljište( okopavanje zemljišta), osim na težem poslu(oranje zemljišta).
Inflacija je prilika za proizvodnju organske hrane(izvozni artikal).
Objekti-postrojenja za reciklažu svih vrsta otpada, transport otpada železnicom:
Savrenmeni život nam ukazuje na novu delatnost u privredi-reciklažu,preradu otpadnog materijala, kao značajnu delatnost privrede u budućnosti.
Otpad je siguran narodni kapital, dostupna i značajna privredna sirovina, U nekim oblastima imamo vrlo značajne količine otpada, pogodne za transport železnicom.
Vekovima se bušila zemlja i iz rudnika iznošen materijal na površinu zemlje. Iz dana u dan taj materijala prelazi u otpad. Međutim, za razliku od rude, otpadni materijal je lako dostupan i jeftiniji je.
Više otpada na reciklaži, manje će se kopati sirovina, manje buši i rovari zemljište i štite podzemne vode. Iz rudnika se manje iznosi novi materijal na površinu zemlje i proporcionalno manje uništavati areal-ekosistem.
-Prvo se gradi fabrika reciklaže, a iza nje fabrika samog proizvoda; svakodnevno se pojavljuju novi proizvodi za koje ne znamo iz čega se sastoje niti u koji reciklazni otpad idu. Ne bi se smela davati dozvola za proizvodnju nečega pre nego što se urađi fabrika reciklaže.
– Dozvolu za granju novog naselja izdavati samo posle izgradnje kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje…
Dugoročno gledano, ni jedna zemlja ne može biti prosperitetna ako je zatrpana otpadom. Zdravlje stanovništva je lošije. Dobar deo novca odlazi na popravku narušenog prirodnog okruženja i ostatak novca, ako ga bude, ima malu kupovnu moć. Dobija se situacija slična inflaciji.
https://gradiuinflaciji.wordpress.com/2017/02/05/uloga-pravca-grcka-srbija-za-trziste-sever-afrike-evropa/
Otpadom, materijal za reciklažu, tržište se dugo neće zasititi. Svaka vrsta valute postaje likvidna na na ovom tržištu. Potrebno je imati raširenu mrežu za sakupljanje otpada i mrežu postrojenja za reciklažu.
Četiri elementa: energija, čista voda, vazduh, zemljište…su robe koje se koriste svaki dan.
Energija je nepromenljiva kategorija, što je više ima privreda je stabilnija. Bilo bi dobro da voda i vazduh ostanu iste upotrebne vrednosti. Upotrebna vrednost je narodni kapital, koga inflacija ne može ”pojesti” .
Energija, voda, zemljište i vazduh su baza sa koje se ide ka bezbednijoj budućnosti:
Svi vodni objekti, kao i voda,koji su izgrađeni i sačuvani u vreme inflacije, biće u budućnosti vešestruko skuplji(skupa roba-bezvredan novac).Ne sme se dozvoliti da u inflaciji propadaju ili se zapuste postrojenja za održavanje čiste vode.
Cena čiste vode, zemljišta, vazduha je svakim danom veća ako im se količina i kvalitet ( na životnom prostoru-arealu)ne održava.
U budućnosti, na zagađenom životnom prostoru, vrednost papirnog novca(pa i zlata) je bezpredmetna-gubi funkciju robnog ekvivalenta.
Energija vode:
-Izbor mesta gradnje i uloga vodnih objekata je vrlo bitna. Vodne objekte postavljati na zemljištu gde se potencijalna i kinetička energija vode može prevesti u mehanički rad i električnu energiju.Vodeni potencijal(energetski) vrši rad, obavlja posao, a za na njega utrošimo nula dinara. Dalke, novac (teoretski) ima beskonačnu vrednost
Energija elektrana:
Dosta energetkih postrojenja će se graditi na zemljištu koje je u vlasništvu običnih ljudi. Potrebno je da što više ljudi uloži svoje zemljište u postrojenje i postane jedan od vlasnika. Važno je da energija bude narodni kapital:
https://gradiuinflaciji.wordpress.com/ucesce-naroda-u-izgradnji-derdapa-3-akcionarstvo-i-kapital/
Energija vetra:
Energiju vetra je najjeftinije prevesti u mehanički rad. Upotreba vetrenjača u proizvodnji električne energije je skuplja varijanta; vetrenjača je idealna za pogon pumpi za vodu: zalivanje zemljiša,odvodnjavanje zemljišta, punjenje reverzibilnog jezera vodom…
Vreme(prilika) za izgradnju najvećih energetskih postrojenja je inflacija. Jeste čudno , ali je tako; postrojenje i njen proizvod el. energija je neinflatorna roba, upotrebna vrednost takve robe je nepromenljiva, a psihološko dejstvo na stanovništvo je vrlo stabilno.
Energija- element oko koga se okupljaju sve grane privrede i stanovništvo, ni jedan drugi element joj ne može biti konkurencija.
Pogledajmo stanje u Grčkoj; dobijali su novac od EU, bankari se utrkivali ko će više dati kredita za sve i svašta. Ekonomski i tržišni zakoni neće ići na korist Grčkoj- novac služi da se vrati dug. Svi su svesni toga.
Šta je od tolikih para izgrađeno, je li neko video novoizgrađena privredna postrojenja? Da li je narod od njih imao korist? Bankari daju kredite, a potražuju duplo više: to im je bio cilj. Trostruko veća proizvodnja se nije pojavila; radi se o bankarskom bogaćenju, a ne o usponu privrede i klasičnoj ekonomiji.
Nešto nam je ovo poznato: „Koliko je stranih banaka od 2000. godine do sada otvoreno u Srbiji“? Koliko kredita i koliko je značajnih privrednih postrojenja do danas(u vreme inflacije) izgrađeno u Srbiji? Prave ideje nema. U nedostatku ideja krediti se daju za kupovinu odela, ogreva, za reprogamiranje starih dugova…Banke zaradiše bogatstvo na takvim stvarima. Inflacija raste do krova…
Koja privredna postrojenja EU predloži Grcima da se grade od kredita, a šta Grci predložiše? To niko ne pomine. Ima li toga?
I ovde je izbegut odgovor:“ Kome i šta treba, ko je subjekat, a ko objekat?“…
Kako se otpisuje kredit(novac) Grčkoj? – iz kojih su izvora novčani EU fondovi?-Pare su bankarske, a novac za fondove EU je narodni.
Zbog naivnosti obrazloženja da se podržava oporavak i uspon privrede svi izbegavaju otvorenu priču; niko detaljnije nije objasnio plan upotrebe i svrhu tog novca.
Gde su planovi-projekti? – Planovi, pa onda pare. Grčki dugovi su primer lošeg uticaja banaka na privredu zemlje, nesavršen i loš način podsticanja privrednog razvoja zemlje, standarda stanovništva.
Na sadašnjem stepenu tehnologije ključni element i osnova zdrave privrede, na kojoj ona opstaje, je energija. Energijom- narodnim kapitalom se ispravljaju anomalija na tržištu: proizvodi se(pravi)novac , a ne roba, tržište je bez robe preplavljeno novcem.
U početnoj fazi rešavanja problema, tj. u plan izlaska iz inflacije ne ulaze neenergetski objeki. Razlog izbora energetskih objekata je što je energija najprisutnija i nezaobilazna roba, biće tako i u budućnosti- upotrebnu vrednost joj ne umanjuje nikakva inflacija, strani uticaj, vreme… jedan kwh ostaje 1 kwh. Glavni cilj je da objekat(postrojenje) krene sa proizvodnjom energije, a onda ga ništa ne zaustavi…
Oružje i način obaranja inflacije i oslanjanje na energetski sektor:
– Izgradna i formiranje energetskog potencijala zemlje pomoću narodnog kapitala, prirodno okruženje, radne snage, novca…sve je prihvatljivo.. dugoročni je plan i značajan cilj.
Način ostvarenja cilja je:
– povećanje potencijala energetskih postrojenja za proizvodnju i transport el. energije za 50% u odnosu na sadašnji nivo i u odnosu na sadašnji broj stanovnika Srbije;
-stvaranje ličnog el fonda na postrojenjima, u proizvodnj i transportu energije.
-poslovanje el katricom na šalteru Distribucije,
-Široko akcionarstvo domaćeg stanovništva na izgradnji energetskih postrojenja vrednih nekoliko milijardi evra.
-Masovno zapošljavanje stanovništva na izgradnji energetskih postrojenja.
–Plaćanje radne snage na izgradnji postrojenja inflatornim novcem.
-Štampanje inflatornog novca, davanje kredita u domaćoj el valuti za sve što je u vezi izgradnje energetskih postrojenja, a nalazi se na domaćem tržištu.
-Izvozom-prodajom domaće robe(ponuditi električnu energiju, organsku proizvodnju) na inostrano tržište obezbediti sredstva za kupovinu potrebne opreme za elektrane; turbine, generatore, elekroopremu…NI JEDNA ZEMLJA NEĆE ZABRANITI uvoz organske, čiste, zdrave hrane.
Sigurna roba za inostranstvo je i reciklažna sirovina; fabrici reciklaže je potreban veliki rejon za sakupljanje otpada; veličina rejona ne poznaje granice, inače će pogranična naselja ostati bez farike za reciklažu.
-Uvođenje domaće referentne valute.
Proces izlaska iz inflacije traje dugo i po fazama:
Prva faza je izgradnjaelektrane(a).
Početni period izgradnje ovih postrojenja bi bio od tri do osam ili deset godina… U ovom periodu potrebno je uključiti što više stanovnika-akcionara sa ličnim novcem, a ne novcem od klasičnih kredita,.Ako je inflacija velika, izgradnju postrojenja podržati štampanjem novaca i njegovo prevođenje u el vrednost.
Druga faza.
–Zaštititi okolinu od zagađenja prelaskom na energiju čistih izvora, proširiti energetske kapacitete, elektrodistributivna postrojenja… Ovu fazu početi el kreditima; el je trenutna dinarska vrednost kwh. Dakle: trenutna vrednost kwh je u elima i kad se uzima i kada se vraća kredit.
Kredite ne uzimati od običnih banaka.Kredite treba da daje država ili NB Srbije (u inflaciji ili pod sankcijama- jedno je te isto), što se do sada nije radilo. Karakter ovog kredita valja objasniti u temi:”Formiranje ela i moguća rešenja poslovanja u el valuti”.
Treća faza. Izgradnja energetskih postrojenja koja funkcionišu na bazi potencijalne energije(ipak energija), kao što su:
-Postrojenja za ublažavanje(zaustavljanje) nestašice vode.
-Mreža hidrološko-tehničkih objekata za razdvajanja čistog zemljišta i čiste vode od trenutnog(postojećeg) zagađenog prostora, razdvajanje prostora naseljenog živim bićima(areala) sa čistom vodom ili zemljištem, koji je u neposrednom dodiru sa zagađenim prostorom: jalovinom, otpadom svake vrste… zagađeni potok, reka, pa i pogrešno postavljeno postrojenje za trenformaciju energije iz čistih izvora, recimo, postavljanje postrojenja na kvalitetno zemljište za organsku proizvodnja umanjuje postojeći prostor za proizvodnju hrane.
-Zajednička postrojenja za odbranu od poplava i navodnjavanje…
-Ušteda energije: izbor postrojenja visokog stepena iskorišćenja, upotreba izolacionih materijala… upotreba izmenjivača toplote.. višestruka upotreba energije na kružnim ciklusima u kući nolte energije. Primer: ušteda energije smanjiće iznos(trošenje) novca za električnu nergiju na grejanje i hlađenje;
u praksi se prilično zanemaruje mogućnost kruženja energije i primena kružnog ciklusa energije u objektima za stanovanje. O kućI nulte energije u nekom narednom članku.
Faze se mogu vremenski preklapati, što zavisi od trenutnih potreba, ali prva faza je prioritet; hidroelektrane su pouzdana postrojenja, proizvode električnu energiju; energija definiše referentnu valutu.
Sve do sada navedene mere su investicije i nemaju karakter potrošnje.
EKONOMIJA,ČISTE TEHNOLOGIJE,BRZ NAČIN IZGRADNJE ENERGETSKIH POSTROJENJA
Veoma su velike i razložne potrebe gradnje postrojenja čiste tehnologije. Energetska postrojenja su na prvom mestu u ekonomiji svake države. Svetske ekonomije mogu biti dobre ili loše, sa inflacijom ili bez nje.
Države sa nedovoljnim energetskim kapacitetima i bez energetskog kapitala (vlasništvo države i naroda nad energetskim kapacitetima) lako ulazi u inflaciju. Države sa snažnim energetskim kapacitetima ne mogu imati inflaciju(Kuvajt, Saudijska Arabija…); inflacija je moguća ako dođe do neke otimačine i nasilja…
Da li u državama sa inflacijom inflacija može „pojesti“ novac?
– Ne može. Postoji mnogo načina da se spreči inflacija i više načina da se inflacija iskoristi i upotrebi u korisne svrhe. Inflacija je kajnje stanje,slika pokidane veze između robe i novca, ali i prvi korak ka uspostavljanju te veze.
Kao prvi korak je izgradnja pomenutih postrojenja za proizvodnju el. energije.
Ako nas energija odmah ne izvede iz inflaije, vremenom će delovati na nju, to potvrđuju ekonomski najmoćnije zemlje sveta.Energija je oblik postojanja sveta.
Svoje životno osiguranje možemo ostaviti potomcima(naslednicima) u elima.
Prvi pravac delovanja
Energetska postrijenja
Kako izgraditi postrojenja i kako ispuniti bitan uslov za izlazak iz inflacije? Delimičnan odgovor na pitanje daje se, kroz više primera, na:
http://www.bastabalkana.com/2015/04/treba-li-nam-hidroelektrana-od-2-gw-bez-dinara-kredita/.
Slika sa sajta bastabalkana.com
http://www.bastabalkana.com/2015/05/predlog-i-resenje-za-penzije/
http://www.bastabalkana.com/2015/04/stilovi-planiranja-i-kreditiranja-buducnosti-u-inflaciji/
http://www.bastabalkana.com/2015/05/radnicka-pesma-za-penzionera/
-Mogu li vlasnici buduće elektrane(http://www.bastabalkana.com/2015/04/treba-li-nam-hidroelektrana-od-2-gw-bez-dinara-kredita/. ) podmiriti svoje potrebe i potrebe potrošača, onih koji su učestvovali u izgradnji elektrane sa 2,5 milijardi evra ?
Odgovor pogledaj u dokumentu:
Predračun-kalkulacija isporuke el. energije i prihodi
Za koje vreme se mogu postrojenja izgraditi i od čega zavisi brzina njihove izgradnje? Razlozi mogu biti sledeći:
– Odbacivanja ideje gradnje. Odbacivanje izgradnje objekta ukazuje na najmanju brzinu gradnje i najduže vreme izgradnje;
-Mogući prekidi i otkazivanja u gradnji;
-Tehnički zahtevi objekta i finansijska moć.
Ako je objekat bitan i uvek potreban, tada je najgora varijanta odbaciti ideju izgradnje objekta; svako čekanje i držanje ili mirovanje novca obara njegovu vrednost.
Drugi pravac delovanja
Drugi pravac delovanja je formiranje fonda(trezora) el valute i poslovanje el valutom. Trenutno, maksimalni mogući deo fonda(teoretski obrt) el valute u Stbiji je jednak godišnjoj proizvodnji električne energije.
U 2016. godini proizvedeno je 36.461 GWh električne energije. U 2017 proizvodnja je 34 008 GWh= 34 008 000 000kwh.
Cena kwh je 0,066 eura/kwh, a za kupca na računu je 3 x 0,066 eura/kwh= 0,198 eura/kwh
-El fond u Srbiji godišnje je za kupce 34 008 000 000kwh x 0,198 eura/kwh= 6 733 584 000 eura.
-El fond u Srbiji godišnje je zvanično 34 008 000 000kwh x 0,066 eura/kwh=
2 244 528 000eura/godišnje=187 044 000 eura/mesečno.
Narod ne obraća pažnju da svaki dan koristi el valutu(kwh) , dinarom se plaća potrošnja el. energije, ali se i ne koristi el(kwh) kao sredsvo poslovanja( plaćanje roba i usluga).
Potrebno je stvoriti naviku da se paralelno posluje dinarom i elom; narod je zaštićen od dejstva inflacije na deo novca koji se obrće u elima.
Sve drugo bih preskočio, obradiće se u članku:„Formiranje ela i moguća rešenja poslovanja u el valuti”.
Napomena:
Svaki članak se dopunjava, pojašnjava i ispravlja. Međutim, zamisli i ideje u člancima su suština i ne menjaju se.
Autor i zagovornik globalnog idejnog projekta:
maš.inž.Mladen Popović
