ULOGA PRAVCA GRČKA-SRBIJA ZA TRŽIŠTE SEVER AFRIKE-EVROPA
Povoljan trenutak za razvoj ekonomija zemalja: Poljske, Češke,Slovačke, Mađarske, Srbije, Makedonije, Grčke, Libije- dobra saradnja premijera Mađarske,Srbije i Grčke.

U budućnosti i ekonomiji planete Zemlje važno mesto zauzeće duge i brze železničke pruge od jednog do drugog kraja planete. Zelezničke pruge po vertikali i horizontali kontinenta biće podrazumevani šablon za međunarodni saobraćaj. Pored železnice, važno mesto u ekonomiji zemalja ima vodeni-pomorski saobraćaj.

Po kom principu urediti saobraćajnice budućnosti?
– Po principu i zahtevima koji već postoje u urbanim naseljima, gradovima: princip funkcionalnosti gradova i njihova ekološka održivost i princip zajedničkih interesa članica država jedne regije.

Zato, dobro analizirati sve argumente privrednog i društvenog života različitih podneblja, analizirati i podržati tokove prirode i društva, analizirati argumente opstanka naroda pri sužavanju životnog prostora, analizirati održivost zdrave sredine u obimu kakav je danas… i, na osnovu toga, a u cilju podrške, povući meridijane sever –jug, linije železničkih i vodenih puteva.

– Brze pruge imaju kontinentalni karakter, rešavaju kontinentalne probleme, ali u suštini rešavaju planetarne probleme. Tu osobinu treba uzeti u obzir i pridodati je ostalim razlozima pri donošenju odluke za izbor železnočkih pravaca.
Dakle, isti princip primeniti na železnicu evroazijskog, azijskog, američkog, australijskog i afričkog kontinenta.

Naravno, za ekonomije tih zemalja veoma bitan je unutrašnji i međunarodni saobraćaj, bitni su lični, ali i viši planetarni ciljevi:
Lični ciljevi u svakoj zemlji su svakodnevni poslovi privrednog i društvenog života.
Viši ciljevi su: energija, voda, biljni i životinjski svet, životni prostor, čovek na planeti Zemlji

I lični i viši ciljevi će se preklopiti ako ih zemlje rešavaju udruženo i ako se regije formiraju na  pravoj liniji : prave linije su pravci sever-jug, istok –zapad ili bilo koji pravac, a regije su zemlje na tim pravcima. Pogledajmo te pravce na delu Evrope i Evroazije:

-U podnaslovu nabrojane zemlje su u uskoj zoni pravca sever-jug od nekoliko meridijana: Grčka , Makedonija, Srbija, Mađarska… a od tog pravca tranzit se lepezasto širi na sever i severoistok Evrope.
Pravac od Libije, zapadnog Egipta, ka Grčkoj ide vertikalom na sever.

– Pravci od Maroka, Alžira, Tunisa i zapadnog dela Libije vode na sever preko Portugala, Španije, Francuske, Italije.

-Na sever, iz Egipta, pomorski put vodi ka Turskoj, a kopneni put vodi na sever preko Izraela, Libana, Sirije, Turske…

Za  saobraćajnice budućnosti ovog dela sveta pomenuti pravci su pravci prvog prioriteta.
– Za Srbiju su Sredozemlje, sever Afrike, preko Grčke ka severoistoku Evrope i Baltičkom moru, najkraći  putevi i tranzit sa najmanjom potrošnjom energije-goriva na pravcu sever-jug.
Prirodno je da sa ostalim zemljama na ovom pravcu budemo u jednoj regiji:

Sa stanovišta ličnih i globalnih ciljeva pravac sever –jug je najkraći put razmene materijalnih dobara, sirovina, reciklažnog materijala, industrijske robe, poljoprivrednih proizvoda… najznačajnija regija sa razvijenom tehnologijom i sa mogućnošću zajedničkog dogovora o mestu  proširenja životnog prostora.

Svakako da je velika korist od razmene materijalnih dobara u narodu, ali viši cilj će biti stvaranje novog, dodatnog, životnog prostora.
Gde je nenastanjen prostor na  kome nema ničega i koji će rado biti dat svakom ko na njemu može nešto da stvori? To su pustinje.

Sposobnosti čoveka u odnosu na druga bića na Zemlji padaju u vodu ako čovek u svom postojanju na planeti Zemlji ne pretvori jednu desetinu svih pustinja u zelenu oazu i ako se , sa stanovišta ličnih ciljeva, otimanje životnih resursa nasilnim putem,ratom, ne zameni radom i stvaranjem novog životnog prostora, njegovim daljim razvojem i fizičkom zaštitom; naravno, sva pitanja privrednog i društvenog života države rešavaju zajedno.

Dobrota je da svaka zemlja učestvuje u stvaranju dodatnog životnog prostora za svakog čoveka, svih rasa, biljni i životinjski svet.
Patnja i napor u propadanju naroda, pa i prirode, tokom ratova da se zameni naporom i radom na proširenje životnog prostora, dakle, isti će biti interesi  i agresora i napadnutih; zajednički će ga svi graditi i štititi, biće prezadovoljni ako ga stvore, ni od koga nisu oteli, niko im ga nije poklonio.

Napomena: 11,4% pustinje Sahare je 1 037 400 km2 , a to je površina krunog prstena Sahare širine 100km.
Pogledajmo 12,2% površinu kopna Zemlje pod pustinjom:

Slika je preuzeta sa By Vzb83, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=1138404. 

Ако ne odobravate da slika bude na ovom mestu ukloniću je.

Trgovački putevi iz prošlosti i potražnja za robom sa različitih meridijana-podneblja, su i danas potrebni. Putevi trgovine opstaju, ne gase se, dok je nabavna cena robe i transporta niska, a energija pogona prihvatljiva; putevi mogu ići i zaobilazno, ukoliko je nabavna cena robe niska, a energija- gorivo dostupno.

Problemi današnjice: zagađenje okoline, zagrevanje planete. prenaseljenost, nedostatak prostora za organsku proizvodnju, nedostatak prostora za gradnju energetskih postrojenja, nedostatak pitke vode i proširenje životnog prostora na planeti u skoroj budućnosti će diktirati pravce brzih pruga i biće bazni argumenti  za njenu izgradnju.
Samo žestok život i zdrava okolina su Meka i Medina za brze pruge.

Zbog zagađenja i zagravanja zivotne sredine smanjiti potrošnju goriva na transport izborom najkraćih železničkih i morskih pravaca. Svakako da postavljeni železnički pravci biće u funkciji vekovima.
Najkraći putevi, putevi po pravoj liniji, daju najmanju potrošnju goriva- najmanju količinu produkata sagorevanja, najmanje oslobađanje toplote: svaki motor koji duže radi duže proizvodi toplotu.

Rezultati u smanjenju zagrevanja planete su daleko bolji ako projekte  usmeravamo  na pravac sever –jug  nego na pravcu istoka i zapada, gornje i donje hemisvere.
Za sada se problem zagrevanja planete se rešava podrškom u oba pravca na isti način i pored toga što su ova dva pristupa sasvim različita. Ono što pojas pustinja na planeti može dati( sve velike pustinje na planeti su u zoni istih uporednika) toga na pravcu istok – zapad i na severnoj hemisveri nema. Zašto?

Čovek svoje potrebe gleda da ostvaru u svom najbližem okruženju, podiže razna postrojenja i ne razmišlja  da li tu postoje prirodni uslovi i da li oni odgovaraju radu postrojenja i obrnuto. Sa problemom se ne ide do kraja, ne prati se kako piroda funkcioniše.

Na primer: ne prati se da je visoka temperatura oko polutara na kopnu i moru uzrok podizanja vlažnog vazduha u gornje, hladnije slojeve atmosfere; ne prate razlike parametara pustinje Afrike i parametara pustinje na umerenom klimatskom severu… Ekonomski i ekološki parametri rada energetskih postrojenja u jednoj i drugoj pustinji nisu iste.

Ne priča se često kako planeta „diše“, ne daje se veliki značaj  temperaturi, nezavisno promenljivoj, odlučujućoj u svakodnevnom procesu stvaranja pare(tj. slatke vode) jer je na polutaru najveći“motor“ najviše dnevne temperature u onosu na ostala područja planete.

Za čoveka su visoke dnevne temperarure i blizina slane vode dovoljne za korak dalje u traženju mesta za proširenje životnog prostora: slatka voda na kopno ne stiže sa južnog i severnog pola.

Na planeti zemlji nije problem voda, slane ima dve trećine u odnosu na kopno, ali nema pitke vode. Čovek samo koristi postojeću, dostupnu pitku vodu, ne proizvodi je jer ne koristi prirodni rezervat uslova: pustinjske visoke dnevne temperature, broj sunčanjh dana u godini i blizina slane vode.

Pitanje zagrevanja: – Čovečanstvo, za sada, beznačajno koristi svoju tehnologiju i ne rešava problem preteranog zagrevanja na način kako to priroda reguliše. I što je još gore, svakodnevni način života čoveka ne prati način funkcionisanja planete i način funkcionisanja prirode; red svati je: energija, voda, biljke… ostalo su samo pokazatelji stanja.

Trenutno je na sceni dobijanje energije na štetu vazduha, vode i biljaka. Retko koja regija ne pravi ovaj problem. Ne traži se prostor gde gradnju postrojenja diktira redosled: energija- voda-biljke. Takvo mesto je pustinja na uporednicima koje se vidimo na gornjoj mapi pustinja.

Potrebno je podržati ljude u pustinji. Svojim transportom brza pruga će biti  podrška, preduslov i rešenje za brzu i masovniju primenu  tehnologije u pustinji, tehnologije koja može da prati, sledi, podržava prirodna kretanja i prirodne tokove; vrlo je bitna brzina gradnje objekata u pustinji i njihovo stavljanje na upotrebu.

Sve će se to postići jednim projektom zbirno-kumulativno; kod kuće nam se stalno smanjuje životni prostor i postavlja se pitanje gde postaviti nova postrojenja i podniriti sve veće i veće potrebe. Drugog prostora nemamo.

Projekat za prirodno proširenje životnog prostora na planeti Zemlji će se rešiti podizanjem energetskih postrojenja i oaza života bijnih i životinjskih vrsta u pustinji, naravno, uz podršku u svemu i svačemu sa severa i sa najkraćeg pravca.

Svakako će se privredni život i dalje razvijati između zemalja suseda, regije sever- jug: Grčka, Srbija, Mađarska, ali jednim delom treba razmišljati i o zajedničkim projektima na novom životnom prostoru

Po mom ubeđenju, proširenje prostora znači  upotrebiti i oživeti  nenastanjeni deo kopna planete ne ugrožavajući druge nastanjene delove. Ono što je na planeti Zemlji nenastnjeno jesu pustinje Afrike, pustinje američkog kontinenta, pustinje Aaustralije.
Značaj ove teme biće iznet u članku;“Značaj pustinja za proširenje životnog prostora“.

Zašto je potrebna podrška zemalja, relativno hladnijeg severa?
-Život u pustinji u svakom trenutku može da 
poprimi parametre dramatičnog stanja: teško je živeti na neizgrađenom ili neispravnom energetskom postrojenju i postrojenju za proizvodnju vode. Ne sme se dozvoliti  bilo kakav zastoj  u radu postrojenja i ,u oazama, zastoj i razvoj biljnih vrsta.
-Sever će na svom prostoru graditi postrojenja koja odgovaraju klimatskim i geološkim uslovima severa i na mestima sa najmanjim uticajem na okolinu, dostiće se najveći dozvoljeni broj gradnje; dodatne potrebe za energijom rešavati na postrojenju u pustinji.
Brza železnica je tu da u najkraćem mogućem roku pruži svu potrebnu pomoć,
kao i da“svakodnevno“ snabdeva sva podneblje svakom robom.

Svaki Sever mora podržati najbliži Jug. Ta podrška mora biti i finasijska. Stanovništvo u zelenim oazama i na energetskim postrojenjima mora biti visoko plaćeno, najprirodnije je da to finasira cela planeta, izdeljena na regije sever-jug; najmanja regija čine sve države na istom meridijanu i sa ciljanim područjem pustinje.

Planeta  je „očekivala“ da će ljudska vrsta satreti prirodu na delu planete koji nastanuje čovek jer ne uviđa svoju ulogu i zadatak na planeti i, po mom osećaju, planeta je „izmislila“ pustinje, nezagađen prostor koga niko nije želeo, „na mrzanu kuća ostaje“ i baš zato je „ostavljen“ kao  rezervni prostor i zadnja prilika da čovek shvati gde je grešio, da prihvati ponašanje koje pruža ljudskoj vrsti večnost u smislu biološkog maksimuma.

Ivinite, i jedni i drugi, Bog i rad su stvorili čoveka, ali rad omogućava da to i ostane.  Život se živi na prostoru gde trenutno jesmo, a novi će biti na pustinjama planete Zemlje. Priče o stvaranju uslova za život negde u kosmosu je bajka za  desetak ljudi koji bi tamo krenuli.

Zadatak ljudskog roda je da počne stvarati uslove za život na Zemlji, čoveku je namenjen taj zadatak, druge vrste nisu za to sposobne:
-Sve zemlje severne i južne hemisvere treba da podrže projekat stvaranja uslova za život na pustinjskom pojasu planete – svaka na svom meridijanu, a naš se zna.
– Na svom području regija unapređuje postojeći životni prostor, ali bez njegovog proširenja na postojeći prirodni resurs.

Dakle, našem pravacu- Nemačka, Poljska, Slovačka, Mađarska, Srbija, južne luke grčke: Atina(Pirej), Peloponez(Kalamata) biće dodeljena uloga da rešava problem zagrevanja planete; ostali neka isto rade na svom meridijanu. Kao kolateralna „šteta“ pri rešavanju zadatka će biće proizvodnja slatke vode iz morske i zelene oaze u pustinji.
Pogledajmo ovaj pravac:

Na karti su prikazani optimalni pravci brze pruge, ne prikazuje se realno idejno rešenje puta brze pruge.

 Šta je na zapadu evropskog kontinenta? Pravce brzih pruga dugog dometa je teško povući po“pravoj“ liniji preko planinskih masiva Francuske i Španije. Bilo bi dobro, za sva vremena, da se taj pravac uredi(uradi) po jednom meridijanu, po pravoj liniji.

Za sada, podrška sa ovih prostora proširenju životnog prostora na pustinje može ići kud“ mora, a kraj transporta železnicom se može nastaviti pomorskim putem:
– Italiji je blizu Tripoli, zapadni deo Libije i gradovi Alžira;
– Franciskoj je najbliži pomorski saobraćaj do Alžira;
– kopnenim putem- brzom zeleznicom, najkraći put će povezati Englesku preko Lamanša, Belgiju, Francusku, Španiju preko Madrida, Sevilje do Giblartara ka Maroku;
– brza pruga ide od Nemačke, kroz švajcarsku, Fancusku i Španiju;
-Španiji i Portugaliji je najbliži Maroko.
Pogledajmo na karti mogući pravac podrške železnicom:

Vratimo se našem pravcu sever -jug.
Interesantna je udaljenost između ove dve luke Grčke do luke Tobruk i Derna u Libiji. Oba pravca su kraća od pravca Tobruk-Tripoli i Derna-Tripoli.
Pogledajmo to na karti:

Na dugim putevima, sa jednog na drugi kraj kontinenta, najekonomičniji i najčistiji je transport velikih tereta brzim železničkim prugama.

Sve vlade sveta bi, bar, morale definisati pomenute pravce trgovine: trgovina najkraćim transportnim putem, putem najmanjeg zagađivanja i to uzeti kao prioritet. Valjda, ni UN neće sedeti skrštenih ruku?
Sve bočne, kratke pravce susednih zemalja ka istoku i zapadu treba spojiti na vertikalu, pravac sever- jug. Primer brze pruge nedavno otvorene je: http://www.novimagazin.rs/svet/otvorena-najduza-brza-pruga-na-svetu-foto/#comments

Sa geografske karte vidi se da je pravac istok-zapad pretrpan ogromnim brojem zemalja sličnih interesa. Jasno je da u tom skupu postoje prvi, a postoje i zadnji koji vrlo malo uspevaju da sa tog tranžita nešto robe istovare na svoju teritotiju… U stvarnosti se vrši ustaljena razmena roba i usluga, ona odavno postoji i trajaće.
Postoji neka konačna cifra roba i usluga po vrstama na(tom) pravcu i vrlo teško je realizovati nove razmene roba i usluga. Svakako da je potrebna promena i spajati puteve po širini i visini globusa.

Današnji glavni pravci ekonomskih interesa Istoka i Zapada su: Rusija, Turska- zemlje EU. To je najznačajniji pravac razmene energije, roba i tehnologije. Svi računaju na taj pravac. Do sada najveći i najznačajniji transportni putevi železnicom povezuju istočnu Aziju(Vladivostok i Šangaj) sa zapadnom Evropom, tj. Atlanski okean i Kinesko more. Vidi te puteve na mapi:
transsib_serb

Prikazana mapa je autorsko delo Кира Калињина, uzeta sa linka:http://ruskarec.ru/economics/2017/01/13/ruska-zeleznica-spojila-kinu-sa-velikom-britanijom_680716

Međutim, ne podmiruju se životne potrebe na jednom pravcu, na uporednicima, potreban je i pravac sever-jug.
Već tri decenije postoje  priče:“ Da nam je uvoz-izvoz u Evropu“, “Evropa nema alternativu“…Hvata nas strah da samo Evropa treba nama i mi njoj, da nigde, ni 1%  potreba se ne može rešiti sa drugim zemljama, na drugim pravcima, i da su svakom živom stvoru potrebni samo proizvodi iz Evrope, a njoj naši.
Nema potrebe za ovakvim grčem; neke robe iz Srbije teško idu ovim pravcem- veoma je zasićen, ponuda je velika, a potražnja se ne menja.

Skoro je zabrinjavajuća patologija stanja i shvatanja da se isplati poslovati sa jakim, da se ulaznice dobijaju džabe, a da je poslovanje sa ravnima,  gde je jeftinija roba, kočnica za napredak. Zaboravlja se pri tome da veliki i bogati grade postrojenja kod nas zbog jeftinih sirovina i radne snage, istovremeno, kod svojih bogatih suseda ne grade svoje fabrike: Mercedes ne gradi svoja postrojenja u Francuskoj ili Engleskoj.

Dakle, postoje dva pravca ekonomske saradnje:
severjugistok –zapad. Nekim balkanskim ekonomijama odgovara pravac istok-zapad, a nekim ne.

Za pravac sever- jug predlažem četiri meridijana-pravca brzih železnica, bar bržih- za teži transport više od 100km/h:

– Baltičko more severne NemačkeNemačkom, pored zapadnih granica Poljsle, Češke, preko Austrije do severne Italije.
– Poljska, Slovačka, Mađarska, Srbija, Makedonija, Grčka.
– Rusija, Belorusija, Ukrajina, tromeđa Ukrajine, Moldavije i Rumunije, i tromeđa Bugarske, Grčke i Turske.
– RusijaGruzija, Jermenija, Iran, Irak, Saudijska Arabija, ili nešto zapadnije preko istočne Turske, Sirije.

-Nama je Crna Gora interesantna samo za pravac Italije i preko italije ka Sardiniji, Alžiru, Maroku… vodeni put ka zapadnom Egiptu, libiji  bi imao veće energetske gubitke zbog dužeg puta. Kad tad će se postaviti svetski ekološki i poslovni standard po pitanju prevelike potrošnji goriva za tranport roba.

Hrvatska ima svoj pravac Jadranom i na njemu mi nemamo nikakav interes.
-Putevi ka Bosni i Hercegovini imaju planetarni značaj na pravcu istok -zapad.

-Putevi iz Srbije ka Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori su putevi značajni za narode Balkana.
Bosna i Hercegovina i Srbija su na istim meridijanima od Poljske, Slovačke do istočnog kraka Italije, zapadnog priobalja Albanije i jugozapadnog dela grčkih ostrva. Dalje, ka severu Afrike, bliža je Sicilija, Tunis i zapadna Libija, što predstavlja važan trgovaški krak puta pri skretanju ka jugozapadu Sredozemlja.

Na sledećoj mapi sam označio žutom debelom linijom buduće pravce brzih železnica  sever-jug:
predlozeni-pravci-zeleznice-sever-jug

Za Srbiju glavni drumski, železnički i elektrodistributivni pravci su: Mađarska, Srbija, Makedonija, Grčka. Ovaj pravac je deo mog predloga kontinentalane brze pruge i elektrodistributivne mreže na meridijanu: Baltičko more, Poljska- Libija, zapadni Egipat. Kopneni-železnički deo puta kroz Makedoniju i Grčku je duži od kopnenog dela puta Srbija – Crna Gora;
pravac ka Makedoniji i Grčkoj do Pireja i Kalamate ima duži kopneni put, veću privredu i veći broj stanovnika. luka Pirej je jedna od najvećih luka Evrope.

Potrošnja goriva za transport vodenim putem je veća i troši se organsko-fosilno gorivo.
Vreme transporta morem je veće od vremena transporta brzom železnicom, naravno ne uvek najbržom-preko dvesta km na sat.
Za pogon brodskih motora električna energija se ne koristi.

Železnica koristi energiju dizel goriva i električnu energiju; nafte-dizel goriva ima sve manje. Zbog zagađenja okoline izbegava se njegova upotreba.
Električne energije ima dož celog železničkog toka, postoji više  načina za dobijanje el. energije iz čistih izvora.

Na trenutak ću se udaljiti od pravca Grčka– Srbija i osvrnuo bih se na životni prostor i prostor za izgradnju energetskih postrojenja:

-Mesta za proširenje životnog protora na planeti nemamo. Prostora sa povoljnim uslovima još ima, međutim, ako na tom prostoru čovek nastavi da gradi objekte, nebitno koje vrste, planeta i čovek  će izgubiće ono što ima: upropastiće i uništiti postojeći prostor za proizvodnju hrane, prostor biljnih i životinjskih vrsta.

Priča se da ćemo za šestdeset godina 70% protrebnu toplotu za grejanje dobiti iz čistih energetskih izvora. Teško je to, neće to ići lako i jenostavno: za postrojenje potreban je prostor, treba ih negde postaviti. Šta je prava istina?

-Zamislimo stotine i stotine hektara vetrogeneratora-vetrenjača, stotine hektara solarnih panela blizu naselja, na zemljištu, u šumi enegretskih objekata, živele biljne i životinjske vrste.

-Gde se postave solarni paneli to stanište biljaka i životinja nestaje: na površini zemljišta ispod solarnih panela i vetrogeneratora drastično se menjaju vrste biljaka i životinja; priroda ne razlikuje nove i sjajne veštačke objekte od stare deponije. Vrste koje su tu živele pre postavljanja energetskih postrojenja nestaju. Slika nije sa jednog mesta, tako je širom planete.

Moj predlog je:

– Potrebno je naći novo mesto odakle će se podmiriti dodatne potrebe za energijom. Za gradnju postrojenja za transformaciju sunčevu svetlost, kao obnovljivog energetskog izvora, potrebna je pustinja Afrike, Amerike i Australije. Ove pustinje se izdvajaju po visokim dnevnih tempiraturama.
Pustinje umerenih i hladnih severnih predela nisu pogodne za solarne panele, a šteta je i za plodno zemljište.

–  Mesto za  vetrogeneratore predlažem pustinje umerenh i hladnijih predela i krševe stenovitih predela: mesto sa jakim vetrom, male godišnje osunčanosti i niskom dnevnom temperaturom. Mi imamo Deliblatsku peščaru, ali i tu biti obazriv.

Šta činiti?

-Sve zemlje iznad  350 severnog uporednika, iznad Portugala, Španije, Italije, Grčke, Turske… mogu naći komercijalni interes finasirajući izgradnju dodatnih energetskih solarnih postrojenja za proizvodnju električne energije na prostoru afričke pustinje.

Električna energija afričke pustinje može da stigne na sever kopnom preko Egipta u Izrael, Siriju,Tursku, a preko Giblartara u Španiju i Portugal. Robna razmena i novčane transakcije između zemalja našeg pavca i pomenutih zemalja se može obavljati u elima: el je roba i valuta.

O značaju  postrojenja na čistim izvorima energije tek preba dikutovati.

Mapa drugog predloga železnica sever-jug: Beograd-L’viv-Minsk kao centralne račve:
drugi-predlog-karte-zelenice-bmp

Povučeni pravci na kartama su pravci već postojećih važnih zelezničkih pruga, izuzetak su na dva i tri mesta gde sam povukao pravce gde železnice nema;
postojeći pravci povezuju glavne gradove i predele sa najpovoljnijim geografskim reljefom, taj uslov treba preneti i na novu železnicu.Naravno, kad god je moguće seći krivine i skraćivati put.

Na drugoj karti se stvarno vidi značaj Beograda, čak za oba predložena pravca brzih pruga pa i treći pravac, koga vidimo na gornji slici članka.
Beograd je čvorno mesto za prevoz iz Crne Gore, iz Makedonije, zapadne i centralne Grčke, zapadnog dela Bugarske i Rumunije. za Budimpeštu, Ostravu i Krakov, a za istočni pravac: L’viv-Minsk, i dalje na sever Baltika Rusije, ili na istok ka Moskvi.

Stara priča da je“Srbija raskrsnica puteva Istoka i Zapada“ grafički potvrđena, to se odmah uoči posle povlačenja linija pruga na karti; Beograd je centralno-čvorno mesto za pravac sever – jug na karti istočne Evrope, Egejskog mora i Mediterana.

    Primeri transportnih pravaca, mesta i vrsta robe za razmenu

Narod severa Afrike i ostrva iz Evrope uvozi robu široke potrošnje: vodu za piće, sokove…, povrće , kukuruz, drvo.. postrojenja i opremu raznih grana privrede.
Evropa uvozi proizvode mora, ribu.., masline i maslinovo ulje, urme, naftu… , tj. proizvode koji  poboljšavaju kvalitet života, ishranu… uvoze se proizvodi koje nemamo u svojoj sredini, a navikli smo da ih koristimo.
Kod  naroda Severa i Juga postoje specifični proizvodi- brendovi datih  podneblja, popularni i korisni u svakodnevnom životu.

Međusobna trgovina, razmena materijalnih dobara biće i između zemalja na kopnenom -evropskom delu železničkog pravca. Bočni železnički pravci idu ka susednim zemljama, popunjavaju region i kod suseda i kod nas, olakšavaju razmenu roba i usluga.
Želenica postaje značajna za privredu regiona; pojedinačni drumski prevoz određene  robe se ne isplati, naročito težeg tereta, velike zapremine i  većeg broja komada, pa bi transport takvih roba bio neekonomičan da nije železnice.

1.primer robe za transport železnicom:
Pre godinu, ili dve, inžinjeri fabrike traktora Rakovica predlažu pokretanje proizvodnje – potpune reciklaže starih traktora: motor, limariju, opremu, signalizaciju… Postoji znanje, iskustvo, postoji fabrika, mašine i 100 000 traktora u Srbiji i Bosni i Hercegovini, starih preko trideset godina.

Kako u Rakovicu sakupiti sve ove traktora?
Prelažem sledeće:

 Modernizovati stare železničke pravce:
– Sombor, Bogojevo, Novi Sad…
– Šid, Ruma, Zemun, Beograd.
– Zvornik iz Republike Srpske, Loznica, Šabac, Ruma…
– Beograd, Valjevo, Požega…, prugom Beograd-Bar.
– Beograd  i svi pravci ka severu i istoku Vojvodine, do istočne, centralne i južne Srbije.

Praktično, traktori samohodno dolaze lokalnim putem do najbližih železničkih stanica i utovaruju se u vagone. To je jedini način da se traktori iz udaljenih mesta, od sto, dvesta…kilimetara dovezu do Beograda: traktori do Beograda ne mogu ići autoputem, ne mogu ići kroz Beograd…
Potpuno nove traktore vratiti istim železničkim putem do svog odredišta. Pojedinačan prevoz se ne bi isplatio.

U budućnosti predloženu organizaciju primeniti na transport  reciklažnih
materijala
;
traktori su samo jedan primer reciklaže i transporta takvog materijala.

2. primer robe za transport železnicom:
Prednosti prevoza železnicom reciklažnog materija, tj. prevoz
stare plastike, papira, stakla…su velike.
Transport reciklažnih materijala železnicom je ekološki nejbezbedniji, najjeftiniji…

U budućnosti će se 30% industrijske proizvodnje zasnivati na sakupljanu i reciklaži sekundarnih sirovina- otpada.(link). U velikim gradovima nije problem sakupljanje reciklažnog materiala gde je broj stanovnika veći od 200 000. U manjim gradovima sakupljanje je neekonomično, nerentabilno.

Problem malobrojnih gradova i naselja železnica rešava izgradnom  centralnih skladišta na utovarno-istovarnom prostoru železničke stanice ili železnice.
Navešću dva idealna primera: dva centralna stovarište, za grad manjeg broja stanovnika ili celo naselje, za staklo i plastiku, kapaciteta šest do osam železničkih vagona, tj. od 40 000 do 60 000 kilograma mase

Oba matetijala su „čista“ , laka su za manipulaciju i ne raspadaju se kao, recimo, papir.
Železnica bi trebala izgraditi ova skladišta o svom trošku, u okviru proširenja delatnosti, naravno, ne odbijajući nikoga da u tome učestvuje.

U seoskim domaćinstvima veoma veliki i zabranjivajući problem je otpad.
Taj prostor je u neposrednom dodiru sa obradivim zemljištem, potocima, rekom, vodom…Vrlo lako se otrovne materije izlučuju na taj prostor dejstvom sunca, kiše-snega, vetra, insekata i mikroorganizama.

Stanje u selima preko hiljadu stanovnika je vrlo loše: seosko stanovništvo je postalo moderno potrošačko društvo, usvaja se“sve i svašta“, plastična konfekcija i kese dominiraju.

Železnica rešave problem transporta za sakupljeni reciklažni materijala iz seoskih naselja, gradova. Fabrike reciklažnog materijala računaju na taj način prevoza, obrnuto, fabrika računa na železnicu za prevoz i svojih gotovih proizvoda.
Današnja železnica pruža sve tehničke, bezbednosne i ekološke uslove transporta reciklažnog materijala.

U planu izgradnje fabrike reciklažnog materijala mora se uzeti u 
obzir udaljenost železnice i prilagođenost anbalaže transportu na železnici. Iz pomenutih razloga poželjno je:

– Fabriku reciklažnog materijala graditi u blizini železnice. Na položaj fabrike utiču:
– Broj stanovnika , a problem maog broja stanovnika železnica svodi ga na minimum izgradnjom centralnih skladišta u svakom gradu;
-Dnevne i mesečne koline industrijskog,rudnog… otpada.
Sve ovo utiče na veličinu rejona sa koga se ubiraju-sakupljaju reciklažne sirovine, dovoljno veliki rejon je bitan za ekonomično i uspešno poslovanje fabrike.
Rejoni za sakupljanje otpada-sektori dve fabrike ne smeju se preklapati, dakle dve fabrike istog reciklažnog materijala moraju biti što dalje jedna od druge.

Unificirati postupke i sredstva za sakupljanje i transport sirovine, kako u većim, tako i u manjim gradovima. Standardizacija postupka sakupljanja, pripreme za transport i prevoz sirovine do železnice i fabrike za reciklažu, obaviti po ekološkim i ekonomskim parametrima:

-Od prvog postavljanja, tj. od prvog postavljenog kontejnera reciklažnog materijala u naselju do zadnjeg njegovog istovara u fabriku za reciklažu, materijal ne sme doći u dodir sa okolinom!

–  u većem gradu reciklažni materijal sakuplja se u kontejnere i odlaže na lokalna stovarišta pravnih i fizičkih lica;

–u manjem gradu ili selu, specijalizovanim prevoznim sredstvom, standardne kontejnere reciklažnog materijala odvoziti do železničkog stovarišta.
Sakupljeni kontejneri po naselju voze se do centralnog skladišta na železnici, ako je u pitanju plastika, staklo i metal;

-utovar kontejnera u vagone vrši se specijalizovanim utovarivačima na  prilaznicama do vagona i sa železničkog stovarišta; izgraditi hidraulički sistem za utovar i istovat u sam vagonski pod i napolju na prilaznicama vagona;

– transport reciklažnog materijala ide od železničke stanice do fabrike reciklaže.

Iz navedenih postupaka za prihvatanje otpada na železnici i za transport otpada do fabrike može se naslutiti da železnica mora imati moćne kapacitete u skladištima, kapacitete na železničkim stanicama, mašine za utovar i specijalne oblike vagona.

Tehničke prednosti železničkog voza u udnosu na namensko drumsko vozilo za prevoz otpada:
– Vagoni voza na železničkim stanicama su na pomoćnim kolosecima, ostaju na železničkoj stanici i utovar traje po nekoliko dana.
Nakon utovarene robe, nenapunjeni vagoni se odvoze do sledećeg mesta-grada,naselja. To se ostavljaju i dopunjavaju. Ovaj način sakupljanja i utovara bi imali ako železnica nema velika centralna stovarišta

-Vagoni su nezavisni od lokomotive, lokomotiva sa ostalim vagonima obavlja druge zadatke dok su vagoni za utovar otpada na utovarnoj stanici.

Drumsko vozilo sa tovarnim sandukom za reciklažu je neupotrebljivo na drugim poslovima, ceo sklop vozila je vezan za prevoz  otpada.
–Ako stovarište usvoji železnicu za prevoznika, tada ono nema potrebe za nabavkom većeg specijalizovanog vozila za transport robe do odredišne fabrike, rentabilnost prevoza se povećala.

Veća nosivost i veće bezbednost; način prevoza robe železnicom zameniće  drumski načina prevoza  velikih tereta- sve manje će biti vozila velike tonaže na regionalnim i magistralnim putevima.

Ekološke prednosti železnice:
– Prevoz železnicom smanjuje broj vozila  reciklažnog materijala drumom: manje vozila čeka pred semaforom pri prolasku vozila kroz gradove i na putu do fabrike, manje zagađenja u gradu, manje zagađenje vazduha na putevima.
-Lokomotiva sa električnim pogonom nema akumulatore koje koristi SUS motor na drumskom vozilu, manje je i proizvedenih akumulatora; akumulator je vrlo štetan proizvod.
-Električni motor za pogon lokomotive ne zagađuje vazduh.

Navedene prednosti su dobre za državu i narod, svakako da će se, na nivou države, povećati  pokazatelji poslovanja- ekonomičnost, rentabilost i produktivnost; vrlo značajno bi bilo znati vrednosti ova tri pokazatelja na nivou države!

Prevoz železnicom pospešuje razvoj novih preduzeća:
– Formira se preduzeće-skladište, na platou utovarnog mesta železničke stanice, sa specijalizovanim mašinama, kontejnerima za utovar, istovar…

-Formira se preduzeće sa posebnim vozilima za prevoz kontejnera, tj. svih vrsta sakupljanjenog materijala u naselju i od naselja do železničke stanice: , plastika, staklo, aluminijum, elekronski uređaji…
Papir, otpadna ulja i svi drugi otpadni pogonski materijali ne dovoze se u centralno stovarište železnice već se direkno iz gradskog stovarišta dovoze na utovar u vagone.

-Centrlno stovarižte na železnici olakšava lokalnom privatnom sakupljaču ukupan posao na sakupljanu reciklaže,a trenutno, u Srbiji, jeftinog stakla  i čini da mu ekonomski pokazatelji rada budu dobri:
osnovni posao sakupljača je da postavi po ulicama prazne kontejnere, sakupljene pune kontejnere i odveze ih na cemtrano skladište železnice. Kada se skladište, od šestdeset tona, napuni železnica transportuje staklo do fabrike. I to je sav posao.

– Mogućnost susednih država da zajedno planiranja fabriku reciklažnog materijala u blizini zeleznice i na graničnim prelazima, utovarom i istovarom otpada na železnici pokrije se dovoljno širok rejon za sakupljanje reciklažne sirovine oko(sa obe strane) granice.

-Od prvog odlaganja kontejnera reciklažnog materijala u naselju do zadnjeg njegovog istovara pred fabriku reciklaže, materijal ne sme doći u dodir sa okolinom!

3)- Tehnička podrška u obezbeđenju odgovarajuća infrastruktura predloženih poslova na i sa železnicom:
a)-Fabrika vagona:
vagoni za brzine preko sto kilometara na sat;
-vagoni za različite vrste roba:

vagoni za prevoz sirovina za reciklažu stakla, papira…,elektro i elektronskog otpada…,poljoprivrednih proizvoda: povrća, voća(šljiva,malina), žitarica,  meso…;

-vagoni različite namene: vagoni hladnjače,vagoni  opasnih materija, sandučasti vagoni, vagoni za nošenje kontejnera, vagoni za prevoz vozila…

Svi oblici vagona su već poznati, samo ih treba do savršenstva prilagoditi zadatku koji obavljaju., a to je vać zadatak fabrike vagona.

b)-Fabrika ambalaže i kontejnera za prevoz železnicom.
c)- Fabrika vozila za prevoz otpada-sirovine, do železnice, fabrika mašina za istovar  robe i njen utovar na vagone, fabrika kareta i ostalih transportnih sredstava…

d)-Fabrika vagona prilagođenih utovaru i istovaru roba u lukama, centralnim magacinima… i svega što povećavat mesta na kome se povezuje morski , rečni-vodeni i drumski saobraćaj.
e)-Fabrike opreme skladišta…

Sve navedene fabruke koriste proizvode železare, fabrike stakla, plasike, drveta, fabrike elektronske i elektro opreme, putne- telekomunikacione signalizacije i automatike.
Fabrika vagona i fabrika automobila imaju svoje poslovne saradnike. Fabrike vagona proizvode potrebne kooperante; fabrika vagona ne zaostaje za fabrikom automobila  po broju kooperanata, negde ih ima i više.

Da bi železnica pokazala sve svoje mogućnosti moraju svi učesnici-subjekti i svaka fabrika, proizvođač, stovarište otpada… funkcionisati kao jedan tim. Naravno, sve što je gore rečeno o ulozi železnice podrazumeva se da je to snažna železnica, moderne železnička infrastrukture, a ne napuštena železnička stanica sa jednim vagonom na som peronu..

Privreda budućnosti mora biti povezana i mora poslovati sa železnicomna, slično načinu kako sam već opisao. Svi subjekti, na zajedničkom poslu moraju sinhronizovano raditi. Saradnja će se ugasiti ako se poslovi budu obavljali na uskom prostoru, potreban je zajednički širi prostor i potrebno je više država: način opstanka “sakupljačke privrede“ pa i ljudskog roda zavisi od stepena   i obima sinhronizacije navedenih činilaca.

Zdrava i razumna saradnja  svih država se uspostavlja da bi se zadovoljila  potražnja i ponuda proizvoda, roba i usluga. Kako je reč o transportu železnicom, saradnja između više država suseda se ogleda u utvrđivanju, prihvatanju i izvršenju različitih ili sličnih delova  jednog zajedničkog posla, a to je:
– transport roba železnicom,
-obezbeđenje  navedenih fabrika i svega što obezbeđuje izvršenje pripreme za transport i trensport roba železnicom;
-obezbeđenje  rejona sa potrebnim sirovinama radi zaokruženja  portrebnom količinom i vrstom robe-sirovine.

Naša fabrika vagona u Kraljevu bi morala imati finasijere za izradu vagona budućnosti, vagona potrebnih za privredu Srbije i šire. Sarađujući sa domaćim  kooperantima fabrika može bez problema proizvesti razne oblike ambalaže, kontejnere ili vagone: funkcionalne, bezbedne… Među našim radnicima, inžinjerima, majstorima, postoje pravi umetnici- treba im samo dati šansu…

4)Značaj železnice za proizvodnju i prodaju  automobila na električni pogon:
Proizvodnja i upotreba automobila na električni pogon je rešenje za smanjenje zagađenosti vazduha. Da li je tako?

Zamislimo naglu proizvodnju od nekoliko miliona automobila na el. pogon, moraće  se dnevno  i akumulatora toliko puniti , moraće tolika biti i  dnevna proizvodnja el. enegije.
A, za električni pogon 9oo miliona automobila u svetu, tolike su procene da ih ima, trebaće duplo više akumulatora i duplo više fabričkih kapaciteta ili fabrika za njihovu proizvodnju.

Ako se akumulatori pune električnom energijom dobijene na termoelektrani, zagađenje vazduha se ne smanjuje već se povećava. Potpuno uklanjanje termoelektrana je nemoguće, dakle, ni potpuna zamena elektranama čistih izvora energije.

Gde god bi se sagradile nove elektrane, kako bi se podmirile nove velike potrebe za el. energijom, bilo na obnovljivim izvorima energije ili ne, životni prostor pod tim elektranama bi bio mrtav, a životni prostor još manji.

Na našem podneblju opravdano bi bilo postaviti energetska postrojenja na kamenite i peščane predele, krševe…ali, naslućuje se, kakvi sve problemi čekaju na nepristupačnim planinsim vrletima. Na drugoj strani, nisu oni tako daleko jer su deo našeg životnog okruženja-areala; zna se koliko daleko jedan predeo može da utiče na život  drugog predela.

Dakle, postoje problemi za podizanje energetskih postrojenja na umerenim predelima naše planete. tj . na pravcu istok-zapad sa umerenom klimom. Šta da se dodatno radi i da li je svetska proizvodnja akumulatora i el. energije sposobna da istim tempom podmiri toliku potražnju?  Naravno da nije.

Ostaje nam da tražimo mesto gde se generalno, sada i u budućnosti, neće ugroziti ostatak životnog prostora- imamo ga u pustinji. Potrebna je zajednička, regionalna, finasijska i tehnološka pomoć na proširenje životnog prostora, tj. potrebano je investirati energetska postrojenja za proizvodnju el. energije u pustinji.
Obim i veličina solarnih elektrana u  pusinji nije ograničen pa neće biti ograničen ni broj napunjenih akumulatora. Naravno, slede i trgovački centri  energije i akumulatora u pustinji. Kakve to veze ima sa nama i našom železnicom? Ima:

 Na prvu veću svetsku proizodnju, na prvi udar, automobila na el. pogon fabrika akumulatora“Sumbor“ bi mogla da krene u proizvodnju akumulatora za pogon automobila, a Železnica Srbije preveze prve značajne količine  prazne, nenapunjene, akumulatore do Pireja ili Kalamate, a od njih, brodom, do Derne ili Tobruka. U tim gradovima bi se moglo organizovati punjenje akumulatora strujom iz elektromreže postinjskih elektrana.

Iz Derne ili Tobruka., napunjene akumulatore, prodavati-distribuirati u sve delove sveta.

4,1. -Druga varijanta:
U kasnijoj fazi povećanja proizvodnje elektromobila može se dočekati distribucija električne energije iz Tobruka u Egipat, a zatim dalje, i preko Turske u Grčku i Bugarsku, Srbiju…

U svakom slučaju, u Srbiji povećanje proizvodnje  akumulatora za pogon automobila je neophodno, a železnica je tu za prevoz , tog teškog i odgovornog tereta, do trgovačkih, centralnih, skladišta.

Sve novčane transakcije bi bile delom u elima.

4,1,1 -Krenimo prvi sa dodatnom idejom:
Pored punjenja akumulatora strujom iz pustinjskih eelektrana prednožem: da se ispražnjeni akumulatori sa vozila prosto zamenjuju sa napunjenim akumulatorom.

Predložio bih brzorastavljive spojnice za akumulatore na vozilu na električni pogonom. Predlažem, u Srbiji, u regiji i na svetskom tržištu, sistem zamene akunulatora, u mestu gde se vać vrši  punjenje akumulatora na vozilu. Sličan sistem već imamo pri punjenju boca za gasno zavarivanje.

4,2, – Prevoz vozila na el. pogon železnicom:
Brz prevoz automobila je, u znatno većem broju, moguć železnicom.

5) – Primer značaja zeleznice za prevoz poljoprivrednih proizvoda:
-Danas  brze pruge prevoze robu za jednu noć na daljinu od 1000 do 1500 km. Proširenje prostora na više od 1500km, poslovi, nabavke i plasman robe, bi se otvorili ka kvalitetnijim poljoprivrednim proizvodima, boljem i konkurentnijem izboru repromaterijala…

-Železnica bi utovarna mesta za poljoprivredne proizvode organizovala u svakom naselju gde se stanovništvo bavi poljoprivredom.
-Železnica funkcioniše
prevozom roba na veliko;

-železnica funkcioniše i sa manjom količinom robe, ostavljanjem vagona u naselju-mestu gde se vrši utovar robe. Nakon utovara robe vagoni se odvoze do sledeće utovarne stanice- naselja.

Roba na veliko je namenjena većim gradovima i izvozu:
-Pored pruge,  na ulazima u gradove i naselja, graditi skladišta, centralne magacine-veleprodaja, sajmišta... Roba sa železnice se istovaruje i odvozi u pomenute objekte ili dalje.

5.1) -Osvrnuo bih se na zadruge. Zašto zadruga i brze pruge i ko bi mogao da organizuje prevoz robe od proizvođača do železnice?
-Zadruga treba da bude jedan od izršilac prevoza svojih proizvoda i proizvoda drugih subjekata do utovarnog mesta na železnici. Zadruga kod svakog subjekta vrši utovar robe u svoje prevozno sredstvo , tj organizator je i ivršilac tog posla.

. Subjekti su ljudi iz okruženja zadruge, iz istog ili okolnih mesta, koji pristaju da zadruga preveze njihovu robu do železnice, da za njih dogovori sa železnicom prevoz robe  do zajedničkog kupca, zatim i da, pre toga, nađe kupca za njihovu robu, mada to može i železnica.
Prostorni raspored zadruga, veliki broj  i obim proizvodnje je preduslov za povezivanje zadruge i železnice:

Zadruga ne vrši raslojavanje drustva, u Srbiji poljoprivredne zadruge treba obnoviti. Postoje dokumenta o njihovom poslovanju u SFRJ; ima ljudi koji se sećaju kako su zadruge, jedno vreme, dobro radile:

-Poljoprivredne zadruge su se bavile proizvodnjom i otkupom poljoprivrednih proizvoda od ljudi- proizvođača van zadruge, nabavljajući repromaterijal, sadnica, đubriva, zaštitna sredstva… za sebe i druge

-Danas bi brze pruge prevozile robu za jednu noć na daljinu od 1000 do 1500 km. Proširivanjem prostora na više od 1500km, poslovi nabavke i plasmana robe bi se otvorili ka kvalitetnijim poljoprivrednim proizvodima, boljem i konkurentnijem izboru sadnica, đubriva…

Zadruge omogućavaju i:
-Zadrugarsko udruživanje kapitala
– Zajedničko korišćenje mehanizacuje i njeno servisiranje…
– Organizacija sezonskih poslova, zapošljavanje… U SFRJ i FNRJ zadruge su zapošljavale od 20 do 50 sezonskih seoskih radnika i u mestu gde je i zadruga. Zapošljavali su se ljude koji su imali samo kuću  i okućnicu,  bez obradivog zemjišta i ozbiljnije proizvodnje.

Zadruga ukrupnjava kapital . Veća količina robe i njen transport železnicom ka većim gradovima obećava dobar posao, dobru konkurenciju i vrlo razložno pojavljivanje na tržištu.
– Neposrednost zadrugarstva na poljoprivredi omogućava zadrugarima međusobnu robnu razmenu i delimično plaćanje u elima.
-Način plaćanja zadruga železnici za prevoz robe, jednim delom, je u elima, idealan način plaćanja jer železnica troši znatne količine električne. energije.
– Itd….
Zadruge  su dobro rade u uslovima inflacije i bez nje; u SFRJ sve je išlo dobro dok se istovremeno uzimala  roba i vršila isplata. Kada se prešlo na uzimanje robe, a isplata pola godine kasnije… zadrugarstvo je propalo.

Neka mišljenja o današnjim zadrugama na:
Kod nas- http://bif.rs/2016/01/zadrugarstvo-u-srbiji-pogled-iz-eu-vise-od-alternative/
Kod Hrvata- http://lupiga.com/vijesti/zadrugarstvo-kao-izlaz-iz-krize-zadruge-u-svijetu-zaradjuju-miljarde-a-u-hrvatskoj-ih-drzava-gusi

, poštenim radom, bez prevare i lopovluka.

Zadruga treba da se okreće ka Severu.  železnicom da transportuje osetljive poljoprivredne proizvode: trešnje, breskve, kajsije, šljive, lubenice…boranije, tikvice, paradajz… u gradove, daleko i preko 1 500km.

U vagonima-hladnjačama je temperatura od plus četiri do plus šest stepeni pa bi se roba prevozila u prirodnom stanju i, od 10h naveče, do 10h ujutro, Roba se prevozi do centralnih magacinaKrakova, Ostrave, Minska… a odatle do prodavnica, pijaca..

Nakon dvadesetak dana, kasnijom vegetacijom voća i povrća, isti osetljivi proizvodi bi se transportovali ka jugu i sezona prodaje na pijacama, i juga i severa, bi se  proširila na dva meseca. Kvalitet sezonske robe ostaje dobar, nema dubokog zamrzavanja u hladnjačama, manje se troši el. energija, manje zagađuje vazduh, manji su nepotrebni troškovi.

Svaki dan, narod u svojoj potrošačkoj korpi ima poneki proizvod koji je prošao pravcem sever- jug, istok-zapad.
Svima je jasno da nemamo svi iste plate, da u isto vreme na raznim mestima nema istog proizvoda, da se kupuje gde je jeftinije – ostaje nam  da se okrenemo jugu i severu, istoku i zapadu.

Šta će biti „sutra“?
-Železnica će upešno poslovati ako se stekne navika  sakupljanja robe  od sitnih proizvpođača  širom rejona Srbije, rejona severa i juga, istoka i zapada, a zatim, da se na veliko prevozi železnicom do velikih kupaca.

-Potrebna je da  tema za razgovor svakog trgovca-vlasnika prodavnice,tržnog centra, marketa… proizvođača poljoprivrednih i drugih proizvoda,  bude centralni magacin u velikim gradovima.

-Sa navedenim pretpostavkama biće jsnija slika privrede budućnosti.
-Osnovni pokazatelji poslovanja,ekonomičnost, rentabilnost, produktivnost za  Srbiju i druge biće bolji i preko ovih“ukupnih“ pokazatelja se mogu kvalitetnije porediti privrede različitih zemalja

Pogledajmo ilustracije mesta kontejnerskog pretovara i neke oblike kontejnera :
Slika br. 15 : Lokacija kontejnerskih luka u području severnog Sredozemnog mora
kontejnerske-luke-bmp
Izvor: Blue Plan Notes N0 14 – March 2010

SL.br. 8 Kontejnerska luka:
kontejnerska-luka-bmp
Izvor: zagubio sam adresu…

SL.br. 9 i SL. br.10 preuzete su sa: Singidunum, diplomski rad-Milan Dragojević:
SL. br. 9 Kontejneri na železnici
kontejneri-na-zeleznici-bmp

SL. br. 10. Kontejner – cisterna
kontejner-cisterna-bmp

Šta je sa Sredozemljem i severom Afrike?

-Brodovima od grčkih luka do najbližih luka Afrike , a zatim, natovareni robom, nazad do Grčke na pravac sever –jug;
jednim delom bi se vršila robna razmena, a jednim delom novčana. Dobit ne bi bila velika , ali bi se nadoknadila većim tržištem, većom proizvodnjom, ponudom i potražnjom.

Šta se u budućnosti može očekivati na severu Afrike? Šta će biti traženo i zbog čega bi se uspostavljao trgovački put transporta roba, tehnologije, pratećih poslova i usluga koji se u budućnosti očekuju?

Predlog tehnologija:
– Severnoj Africi ponuditi tehnologiju za proizvodnju el. energije  iz  sunčeve svetlosti, tj. iz solarnih panela, iz generatora vazdušno-gasnih turbina sa vertikalnim strujanjem toplog vazduhana…
– Tehnologije za transport slane vode iz Sredozemnog mora do postrojenja za preradu vode. Postrojenja za preradu vode je  u pustinji, pedeset i više kilometara od morske obale.
-Za proizvodnju slatke vode koristiti toplotnu energiju sunčeve svetlosti: plasirati postrojenja sa prirodnim isparavanjem slane vode, kombinovati tehnologiju pretvarača energije svetlosti i toplotne pumpe… uz već postojeće VVD, RO i druge načine desalinizacije.

Budućnost planete zavisi
od postrojenja za proizvodnju el. energije i postrojenja za dobijanje slatke vode.
-Namenska tehnologija
 za razvoj biljnog i životinjskog sveta u pustinji je potrebna  ljudima koji već žive u pustinjskim uslovima. Zemlje duž pravca železnice sever-jug obezbeđuju tehnologiju za stanovnike( radnike) pustinje.

Zemlje Severa uvoze na taj prostor sve robe široke potrošnje- sve što je potrebno  za život u pustinji, robe primerene standardu kakav je u zemljama Severa.
-Po istim uslovima ponuditi zainteresovanim migrantima posao na najsavremenijim energetskim postrojenjima i postrojenjima za proizvodnju vode.
Sve zemlje sveta obezbeđuju plate radnicima na postrojenju za proizvodnju energije i vode.

Sve što se izgradi na severu Afrike biće praktična provera sposobnosti postojeće tehnologije za surove uslove života. U budućnosti, širom planete čekaju nas isti ulovi.

Sva mesta bez vode su tržišta tehnologije budućnosti, tržišta za mnoge  privredne grane. Današnje tržište nije zasićeno  tehnologijom za proizvodnju slatke vode, a za ostale tehnologije se ne može reći. Šta susedi mogu prodati  jedan drugom? Samo ono što drugi nema. Najvažnije je odrediti koja tržišta nisu zasićena.

Na sledećem linku mogu se videti mesta gde se već primenjuju postrojenja za proizvodnju slatke vode iz morske, tj. tržište za najznačajniju robu budućnosti-vodu: http://www.planeta.rs/45/04_tehnologije.htm .
Grafička ilustracija desalinizacije vode u svetu:
desalinizacia-vode-u-svetu-bmp

Izvor: https://www.google.rs/search?q=desalinizacija+vode&ie=utf-8&oe=utf-8&client=firefox-b-ab&gws_rd=cr&ei=X5OpWJ3RJMPbU8yShfgK

U svom članku pokušavam ukazati
na jedno i na drugo- na poslove severa i poslove juga. Zajedničim nastupom pomenute grupe zemalja, ili bilo koje druge grupe, lako se  može realizovati ova priča.

Nedavna poseta grčkog premijera Aleksis Ciprasa Srbiji je možda prilika da se pokrene pitanje tržišta na pravcu sever-jug, pitanje razmene roba i usluga između Poljske, Češke, Slovačke, Mađarske, Srbije, Makedonije, Grčke, Libije i ostalih zemalja severa Afrike, a kao posledica toga i razmena enedrgije , roba i usluga na pravcu istok-zapad .

-Sve zemlje na pravcu istok- zapad iznad  350 severnog uporednika, iznad Portugala, Španije, Italije, Grčke, Turske… mogu naći komercijalni interes finasirajući izgradnju energetskih solarnih postrojenja za proizvodnju električne energije na prostoru afričke pustinje.
Biće to sasvim dovoljan broj zemalja za funkcioniisanje tržišta, dovoljno likvidno i  stabilno

Tri sadašnja premijera:
Premijer Viktor Orban, premijer Aleksandar Vućić i premijer  Aleksis Cipras imaju priliku da nešto urade;

neka to budu zajednički interesi na tržištu energije, vode, zdrave životne sredine, tj. tehnologije primerene našem prostoru i  na pomenutom pravcu.

Na kraju tog pravca-na jugu, biće  potrebna  postrojenja za zelene oaze u afričkim klimatskim uslovima. Preduslov za to su postrojenja za transformaciju svetlosne energije u električnu, postrojenja za transport slane vode u njene prerade u slatku. Život radnika u zelenim oazama pustinje će i nama biti uzor.

Može se na planeti Zemlji živeti i od sopstvenog rada, normalnom razmenom roba i tehnologija, bez ratova i otimanja tuđih dobara radi obezbeđenja lične budućnosti?

Čovek mora da plaća boravišnu taksu za svoj boravka na planeti Zemlji. Taksa bi se plaćala za mesto življenja sa normalnim uslovima za život i upućuje se ljudima koji nemaju takve uslove. Taksa im se plaća za uslugu koju bi činili drugima time što ne dele sa njima životni prostor u normalnim uslovima  već žive na prostoru na kome drugi ne bi.

Nikada u istoriji pomenutih država nije postojao visok stepen razmene dobara i usluga na pravcu i potezu Libija- Poljska. Imam neki predosećaj da je došlo vreme za to.

Napomena:
Svaki članak se uvek ažurira, dopunjava, pojašnjava i ispravlja. Međutim, zamisli i ideje u člancima su suština i ne menjaju se. Pošaljite vaše ideje, konkretne dobre primere ili ukažete na teškoće u realizaciji projekta. Biće objavljeno.

Od autora:
Srdačan pozdrav i dobro zdravlje,
maš.inž.Mladen Popović
mladenpopo@open.telekom.rs

Advertisements