ULOGA PRAVCA GRČKA-SRBIJA ZA TRŽIŠTE SEVER AFRIKE-EVROPA
Povoljan trenutak za razvoj ekonomija zemalja: Poljske, Češke,Slovačke, Mađarske, Srbije, Makedonije, Grčke, Libije- dobra saradnja premijera Mađarske,Srbije i Grčke.

U budućnosti, za ekonomiju planete Zemlje, važno mesto imaće železnike pruge sa jednog na drugi kraj planete. Zeleznica po vertikali i horizontali kontinenta biće podrazumevani šablon za međunarodni saobraćaj. Pored železnice, važno mesto u ekonomiji zemalja zauzima vodeni-pomorski saobraćaj.

Po kom principu urediti saobraćajnice budućnosti? Po principu i zahtevima koji postoje i kod urbanističkih planova novih naselja, gradova: funkcionalnost gradova i njihova ekološka održivost. Po tom principu valjalo bi urediti i pravce železničkih pruga evroazijskog i drugih kontinenata; dobro analizirati sve argumente privrednog i društvenog života različitih podneblja, prirode i dručtva, analizirati argumente budućeg opstanka naroda i očuvanje prirode, i na osnovu toga povući liniju meridijana za železničke pruge i vodene puteve.

Kako ja vidim, jedan od meridijana za buduću železnicu je pravac na kome se nalaze pomenute zemlje. Za ekonomije tih zemalja veoma bitan je unutrašnji i međunarodni saobraćaj.

Sa geografske karte Balkana vidi se da  vodeni tranzit Sredozemlja ide vertikalno ka severu, obilazi Italiju, nastavlja kopnom, pravcem: Grčka , Makedonija, Srbija, Mađarska…, a od njega lepezasto na sever i severoistok Evrope.
Pravac od Libije, Egipta, ka Grčkoj ide vertikalom na sever.

Pomenuti putevi su pravci prvog prioriteta
za  saobraćajnice budućnosti; -Sredozemlje- sever Afrike, preko Grčke i Srbije, za severoistok Evrope, Baltičko more; najkraći putevi, sa najmanjom potrošnjom energije-goriva.
-Najkraći putevi između mesta razmene materijalnih dobara, sirovina, reciklažnog materijala, industrijske robe… Severa i Juga.

Trgovački putevi iz prošlosti, potražnja za robom sa različitih meridijana-podneblja su i danas potrebni. Putevi trgovine opstaju, ne gase se, sve dok je nabavna cena robe i transporta niska; put će ići i zaobilazno, ukoliko je nabavna cena niska.

Problemi današnjice: zagađenje okoline, zagrevanje planete.
Zbog zagađenja i zagravanja zivotne sredine,
zbog zahteva smanjenja zagađenja i zagrevanja, moraju se birati najkraći transportni putevi: železnički i morski. Najkraći putevi daju najmanju potrošnju goriva- najmanju količinu produkata sagorevanja, najkraće zagrevanje. Svaki motor koji duže radi duže proizvodi toplotu. Najekonomičniji i najčistiji transport velikih tereta, sa jednog kraja kontinenta na drugi kraj, je brzim železničkim prugama.

Sve vlade sveta bi morale definisati pomenute pravce trgovine: trgovina najkraćim transportnim putem, putem najmanjeg zagađivanja, pa to postaviti kao prioritet. Valjda, ni UN neće sedeti skrštenih ruku?
Sve potrebne bočne kratke pravce iz susednih zemalja, ka istoku i zapadu, treba priključti na ovaj pravac sever- jug. Primer brze pruge, nedavno otvorene, je: http://www.novimagazin.rs/svet/otvorena-najduza-brza-pruga-na-svetu-foto/#comments

Sa geografske karte vidi se da je pravac istok-zapad pretrpan sa interesima ogromnog broja zemalja. Jasno je da u tom skupu postoje prvi, a postoje i zadnji, koji vrlo malo uspevaju da sa tog tranzita nešto robe istovare i na svoju teritotiju… U stvarnosti se najviše vrši ustaljena razmena roba i usluga. Međutim, vrlo teško se realizuju nove razmene roba i usluga. Svakako da je potrebna promena po širini.

Današnji glavni pravci ekonomskih interesa Istoka i Zapada su: Rusija, Turska- zemlje EU. To je najznačajniji pravac razmene energije, roba i tehnologija. Svi računaju na taj pravac. Do sada, najveći i najznačajniji transportni putevi železnicom povezuju istočnu Aziju(Vladivostok i Šangaj) sa zapadnom Evropom, tj Atlanski okean i Kinesko more. Vidi te puteve na mapi:
transsib_serb
Prikazana mapa je autorsko delo Кира Калињина, uzeta sa linka: http://ruskarec.ru/economics/2017/01/13/ruska-zeleznica-spojila-kinu-sa-velikom-britanijom_680716

Međutim, kao da je sav ekonomski život moguć samo na njemu.
Već tri decenije postoje  priče:“ Da nam je uvoz-izvoz u Evropu“, “Evropa nema alternativu“…Hvata nas strah da samo Evropa treba nama i mi njoj, i da nigde, ni 1% potreba ne možemo rešiti u drugim zemljama, na drugim pravcima, i da su svakom živom stvoru potrebni samo proizvodi iz Evrope, a njoj naši. Nema potrebe za ovakvim grčem; neke robe iz Srbije teško idu ovim pravcem- veoma je zasićen, ponuda je velika, a potražnja se ne menja.

Skoro je zabrinjavajuća patologija stanja i shvatanja da se isplati poslovati sa jakim, da se ulaznice dobijaju džabe, a  da je poslovanje sa ravnima,  gde su proizvodi i jeftiniji, kočnica za napredak. Zaboravlja se pri tome da veliki-bogati grade postrojenja kod nas zbog jeftinih sirovina i radne snage, a da kod svojih bogatih suseda ne grade svoje fabrike: Mercedes ne gradi svoja postrojenja u Francuskoj ili Engleskoj.

Dakle, postoje dva pravca ekonomske saradnje: severjug, istokzapad. Nekima, u ekonomijama oko Balkana,  odgovara pravac istok-zapad, a nekima ne.

Za pravac sever- jug predlažem četiri meridijana-pravca brzih železnica:
Baltičko more severne Nemačke, Nemačkom, pored zapadnih granica Poljsle, Češke, preko Austrije do severne Italije.
– Poljska, Slovačka, Mađarska, Srbija, Makedonija, Grčka.
– Rusija, Belorusija, Ukrajina, tromeđa Ukrajine, Moldavije i Rumunije, i tromeđa Bugarske, Grčke i Turske.
Rusija, Gruzija, Jermenija, Iran, Irak, Saudijska Arabija, ili nešto zapadnije preko istočne Turske, Sirije.

Nama je Crna Gora interesantna samo za pravac Italije. Preko nje ka Sardiniji, Alžiru, Maroku… pravac  bi imao velike energetske gubitke zbog dužeg puta i zbog pretovara roba, Kad tad će se postaviti svetsko ekološko pitanje o prevelikoj potrošnji goriva za tranport roba. Hrvatska ima svoj pravac Jadranom i na njemu mi nemamo nikakav interes.

Putevi ka Bosni i Hercegovini imaju planetarni značaj na pravcu istok -zapad.
Putevi iz Srbije ka Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori
su putevi značajni za narode Balkana. Zajedno sa Srbijom, na istim su meridijanu od Poljske, Slovačke do istočnog kraka Italije, zapadnog priobalja Albanije i jugozapadnog dela grčkih ostrva. Dalje, ka severu Afrike, bliža je Sicilija, Tunis i zapadna Libija, što predstavlja važan trgovaški krak puta pri skretanju na severizapad Sredozemlja.

Na sledećoj mapi sam označio žutom debelom linijom buduće pravce brzih železnica  sever-jug:
predlozeni-pravci-zeleznice-sever-jug

Za Srbiju glavni drumski, železnički, elektrodistributivni pravci su Mađarska, Srbija, Makedonija, Grčka. Ovaj pravaac je deo mog predloga kontinentalane brze pruge na meridijanu: Baltičko more,Poljska- Libija. Kopneni deo puta kroz Makedoniju i Grčku je duži od kopnenog dela puta Srbija – Crna Gora. Potrošnja goriva za transport vodenim putem je veća od potrošnje za transport kopnenim putem-brzim železnicama, pa se linija puteva prvo povlači na kopnenom delu.
Mapa drugog predloga železnica sever-jug; Beograd-L’viv-Minsk kao centralne račve:
drugi-predlog-karte-zelenice-bmp
Povučeni pravci na kartama
su pravci već postojećih važnih zelezničkih pruga, osim na dva i tri mesta gde sam povukao pravce gde železnice nema; postojeći pravci povezuju glavne gradove i predele sa najpovoljnijim geografskim reljefom, pa taj uslov preneti i na novu železnicu.Naravno, kad god je moguće seći krivine i skraćivati put.

Na drugoj karti se stvarno vidi značaj Beograda, čak za dva predložena pravca brzih pruga; Beograd je čvorno mesto za prevoz iz Crne Gore, ili Makedonije, zapadne i centralne Grčke, zapadnog dela Bugarske i Rumunije. za Budimpeštu, Ostravu i Krakov, a za istočni pravac: L’viv-Minsk, i dalje na sever Baltika Rusije ili na istok ka Moskvi.

Stara priča da je“Srbija raskrsnica puteva Istoka i Zapada“ je i grafički potvrđena, to sam odmah uočio posle povlačenja linija pruga na karti; Beograd je centralno-čvorno mesto za pravac sever – jug na karti istočne Evrope, Egejskog mora i Mediterana

Narod severa Afrike i usputna ostrva uvozi flaširanu vodu za piće, sokove…, povrće , kukuruz, drvo.., narod Evrope uvozi proizvode mora, ribu.., masline i maslinovo ulje, urme, naftu… , tj. proizvode koji  poboljšavaju način života, ishranu… uvoze se proizvodi koje nemamo u svojoj sredini, a navikli smo da ih koristimo. Kod  naroda Severa i Juga postoje specifični proizvodi- brendovi datih  podneblja, korisni u svakodnevnom životu i jednim i drugim.

Međusobna trgovina, razmena materijalnih dobara biće i između zemalja na kopneneom delu pomenutog železničkog pravca. Bočni železnički idu ka susednim zemljama, popunjavaju regione kod nas i kod njih. Time želenica postaje značajna za privredu regiona i cele zemlje; realizuju se projekti koji bi bili neekonomični da nije železnice.

1.primer:
Pre godinu, ili dve, inžinjeri Rakovice su dali predlog za pokretanje proizvodnje u fabrici traktora; pokrenuti fabrički remont-potpunu reciklažu starih traktora: motor, limariju, opremu, signalizaciju… Postoji znanje, iskustvo, postoji fabrika, mašine i 100 000 traktora u Srbiji i Bosni i Hercegovini, stari preko trideset godina. Kako sakupiti sve ove traktora? Prelažem sledeće:
Stari železnički pravci su:
– Sombor, Bogojevo, Novi Sad…
– Šid, Ruma, Zemun, Beograd.
– Zvornik iz Republike Srpske, Loznica, Šabac, Ruma…
– Beograd, Valjevo, Požega…, prugom Beograd-Bar.
– Beograd  i svi pravci ka severu i istoku Vojvodine, do istočne, centralne i južne Srbije.

Traktore, lokalnim putem, dovesti do najbližih železničkih stanica i utovariti  u vagone: jedini način da se oni dovezu do Beograda od udaljenih mesta: sto, dvesta…kilimetara, traktori do Beograda ne mogu ići autoputem, ili kroz Beograd…Potpuno nove traktore vratiti istim železničkim putem do svog odredišta.
Predložena organizacija da se, u budućnosti, primeni za transport svih reciklažnih materijala; traktori su bili samo jedan primer reciklaže i transporta takvog materijala.

2. primer:
Prednosti prevoza železnicom reciklažnog materija, tj. prevoz
stare plastike, papira…
Transport reciklažnih materijala železnicom je ekološki nejbezbedniji, najjeftiniji…
U budućnosti će se 30% industrijske proizvodnje zasnivati na sakupljanu i reciklaži sekundarnih sirovina.- otpada.(link). U velikim gradovima nije problem sakupljanje reciklažnog materiala, jer je broj stanovnika veći od 200 000. U manjim gradovima sakupljanje je neekonomično, nerentabilno.

U seoskim domaćinstvima veoma veliki i zabranjivajući problem je otpad.
Taj prostor je u neposrednom dodiru sa obradivim zemljištem, potocima, rekom, vodom…Vrlo lako se otrovne materije izlučuju na taj prostor dejstvom sunca, kiše-snega, vetra i mikroorganizama. Stanje u selima preko hiljadu stanovnika, koja su postala moderna potrošačka društva(nažalost), je vrlo loše.

Zeleznica može jedinstveno rešiti problem sakupljanja i transporta reciklažnih sirovina iz seoskih naselja, manjih i većih gradova.
Potrebni ekonomski, ekološki elementi i prednosti prevoza železnicom:

– Graditi fabrike reciklažnog materijala pored(u blizini) železničkih pruga. Prihvatiti globalno planiranje gradnje fabrika po vrstama materijala i po prostornom-geografskom raporedu fabrika; fabrike istog reciklažnog materijala moraju biti što dalje jedna od druge.

– Unificirati postupke i sredstva za sakupljene i transport sirovine u većim i manjim gradovima: na lokalnom stovarištu  priprema se reciklažni material, manjim prevoznim sredstvom i manja količina pripremljenog recikl. materijala odvozi se do železnice; transport ne ide drumskim putem od grada do grada, ne ide vozilom velike tonaže magistralnim putem do fabrike za reciklažu.

Moguća je standardizacija postupka sakupljanja, pripreme za transport i prevoza sirovine do železnice i fabrike za reciklažu.

– Vagoni voza na železničkim stanicama ne zavise od vozača-železničara i voza; vagoni se otkačuju od voza, ostaju na železničkoj stanici i utovar traje po nekoliko dana.
– Prevoz železnicom smanjuje broj vozila za prevoz reciklažnog materijala na drumskim putevima-magistralnim i regionalnim. Manje vozila čeka pred semaforom, manje zagađenje vazduha na putevima. Zeleznica ima manje semafora, kraća stajanja su retka- u slučaju dužeg stajanja motor se isključuje.

– Stovarišta recikl. materijala-otpada su bez troška za nabavku većeg specijalizovanog vozila za transport robe do odredišne fabrike, veća je rentabilnost prevoza…
-Povećanje opšte zaposlenosti…

– Mogućnost susednih država da zajednički planiraju gradnju faabrike reciklaznog materijala na graničnim  železničkim prelazima(u blizini gran. prelaza) i sakupljanje reciklažnih sirovina sa obe strane granice.

3. primer:
Predloženi poslovi i odgovarajuća infrastruktura
zahteva fabriku vagona, sposobnu da prati potrebe tržišta; proizvede nove oblike vagona, vagonske šasije i armaturu za svetske proizvođače vagona, naročito sve oblike kontejnera, prilagođene transportu reciklažnog materijala, industrijskog materijala, kontejnere i vagone hladnjače za prevoz poljoprivrednih proizvoda: povrće(maline), meso… kontejnerske vagone za utovar-istovar roba u lukama, centralnim magacinima, zelezničkim stanicama…, snažno-funkcionalno poveže morski-vodeni i drumski saobraćaj.

Naša fabrika vagona u Kraljevu mogla bi lakše naći finasijere i kupce za izradu novih oblika vagona.Povezujući se sa domaćim  proizvođačima rashladnih uređaja i elekronske opreme mogu bez problema izgurati finalni proizvod u obliku vagona hladnjača. Među našim radnicima: inžinjerima, majstorima, postoje pravi umetnici- treba im samo dati šansu…

4. primer:
Pored pruge  se mogu graditi skladišta, stovarišta, sajmišta, centralni magacini-veleprodaja svih vrsta roba, naročito na mestima gde brze pruge ulaze u velike gradove. Može se vršiti istovar-utovar u centralni magacin, ili direkno preuzimati robu iz vagona i odvoziti je do odredišnih mesta.

4.1 primer:
Osvrnuo bih se na zadruge. Zašto zadruge i brze pruge?
Poljoprivredne zadruge treba pod hitno obnoviti u Srbiji.
Neko bi mogao naći  dokumenta o poslovanju zadruga u bivšoj SFRJ; ima još živih ljudi koji znaju kako su zadruge u jednom periodu dobro radile:

Znamo da su se poljoprivredne zadruge bavile-starale, pored otkupa poljoprivrednih proizvoda, nabavkom repromaterijala za poljoprivredu: sadnica, đubriva, zaštitnih sredstava…Danas bi brze pruge omogućile transport pomenutih roba u toku jedne noći  na daljinu od 1000 do 2000 km. Proširivanjem prostora(2000km) za nabavku i plasman pomenutih roba, otvara se mogućnost za bolji izbor kvalitetnijih sadnica, đubriva…

Zadruge omogućavaju i:
-Zadrugarsko udruživanje finalnog kapitala
– Zajedničko korišćenje mehanizacuje i njeno servisiranje…
– Organizacija sezonskih poslova, zapošljavanje…Zadruge su u SFRJ uvek zapošljavale od 20 do 50 sezonskih seoskih radnika, koji su živeli u selu,  sa kućom i okućnicom, ali bez mogućnosti da se bave ozbiljnijom poljoprivrednom proizvodnjom.
– Jedini način ukrupnjavanja kapitala, bez raslojavanja drustva               omogućavaju zadruge. Sakupljena veća količina robe na jednom mestu-u zadrugama omočućava transport zeleznicom, dobru konkurenciju i vrlo razložno pojavljivanje na tržištu
– I td….
Pogledati neka mišljenja o današnjim zadrugama na:
Kod nas- http://bif.rs/2016/01/zadrugarstvo-u-srbiji-pogled-iz-eu-vise-od-alternative/
Kod Hrvata- http://lupiga.com/vijesti/zadrugarstvo-kao-izlaz-iz-krize-zadruge-u-svijetu-zaradjuju-miljarde-a-u-hrvatskoj-ih-drzava-gusi

Nabrojane usluge bi bile jeftinije jer je rad, nabavka i prodaja na veliko, a uz pošten rad, bez prevare i lopovluka, zadruge bi dobro rade i u uslovima inflacije; u SFRJ sve je išlo dobro dok se  istovremeno preuzimala  roba i vršila isplata. Kada se prešlo na preuzimanje robe i isplatu posle pola godine, zadrugarstvo je propalo.

Naročito interesantne zadruge bi bile one koje bi vršile otkup-plasman brzo kvarljivih voćnih vrsta: maline, kupine, trešnje, breskve, kajsije…, utovar na stanicama brzih pruga i njihov plasman na sever, u gradove koji su udaljeni dve do tri hiljade kilometara.

U vagonima-hladnjačama , gde je temperatura od plus četiri do plus šest stepeni, nezamrznute – u prirodnom stanju bi se, od 10h naveče do 10h ujutro, prevezle na pijace Krakova, Ostrave, Minska… Brzim prugama od dvesta, pa i više, kilometara na sat bi se za jednu noć završio pomenuti prevoz.

Nakon dvadesetak dana, zbog kasnije vegetacije voćaka, isti proizvodi bi se transportovali ka jugu i time bi se sezona prodaje pomenute osetljive robe na pijacama severa i juga  proširila na dva meseca. Ne vrši se duboko zamrzavanje voća u hladnjačama, manje bi se trošila el. energija, manje zagađenje vazduha, manji nepotrebni troškovi…

Svaki dan, narod u svojoj potrošačkoj korpi ima poneki proizvod koji će prolaziti pravcem sever- jug, istok-zapad
Svima je jasno da svakodnevne namirnice ne možemo naći samo u zapadnoj Evropi- preskupe su, nemamo iste plate- standard; ostaje nam  da se okrećemo gde moramo. Moraju se graditi dodatni i dopunski trgovački pravci, kako bismo došli do onoga do čega na drugoj strani nismo mogli naći. Sve zajedno je prilika za snažno akcionarsrstvo, pogotovo zadrugarstvo, svih pomenutih naroda.

Pogledajmo ilustracije mesta kontejnerskog pretovara i neke oblike kontejnera :
Slika br. 15 : Lokacija kontejnerskih luka u području severnog Sredozemnog mora
kontejnerske-luke-bmp
Izvor: Blue Plan Notes N0 14 – March 2010

SL.br. 8 Kontejnerska luka:
kontejnerska-luka-bmp
Izvor: zagubio sam adresu…

SL.br. 9 i SL. br.10 preuzete su sa: Singidunum, diplomski rad-Milan Dragojević:
SL. br. 9 Kontejneri na železnici
kontejneri-na-zeleznici-bmp

SL. br. 10. Kontejner – cisterna
kontejner-cisterna-bmp

Šta je sa Sredozemljem i severom Afrike?

Brodovima Srdozemljem bi se vozili proizvodi do Grčke, a vraćali bi se puni robom ; vršila bi se robna razmena, a ne novčana razmena. Dobit ne bi bila velika , ali bi se nadoknadila većim tržištem, većom proizvodnjom, ponudom i potražnjom.

Šta se u budućnosti može očekivati na severu Afrike? Šta će biti traženo i zbog čega bi se uspostavljao trgovački put razmene roba i usluga, tehnologija, kao i pratećih poslova koji se u budućnosti mogu očekivati?

Najznačajnije tehnologije budućnosti planete Zemlje su energetska postrojenja i postrojenja za proizvodnju i obezbeđenje vode na svakoj tački planete i za svakog stanovnika; energija i voda omogućuje svakom stanovniku da zasnuje svoju ekonomiju u mestu gde živi, i u opštem slučaju, spreči migracije stanovništva zbog nedostatka vode.

Predlog tehnologija:
– Severnoj Africi, na saharskom delu, mogu se ponuditi tehnologije za proizvodnju el. energije na bazi toplote sunčeve svetlosti, vazdušnih-gasnih turbina i vertikalnog strujanja toplog vazduha.
-Za proizvodnju slatke vode mogla bi se plasirati tehnologija na bazi toplotnih pumpi, toplote sunčeve svetlosti, prirodnog isparavanja…, pored već primenjenih: VVD, RO i drugigih metoda desalinizacije.
Budućnost živog sveta:
Sve što se izgradi na severu Afrike biće praktična provera sposobnosti postojeće tehnologije, da u surovim uslovima za život, kakvi nas čekaju u budućnosti na širem delu planete Zemlje, možemo da stvorimo normalne uslove za biljni i životinjski svet.

Sva mesta, sa pomenutim problemom, su tržišta za tehnologije budućnosti pratećih grana privrede. Današnje tržište nije zasićeno ovom vrstom tehnologije, što se za ostale tehnologije ne može reći. Šta susedi mogu jedan drugom prodati? Samo ono što drugi nema. Najvažnije je: otkriti koja tržišta nisu zasićena nekom robom.

Na sledećem linku mogu se videti mesta gde se već primenjuju postrojenja za proizvodnju slatke vode iz morske, tj. tržište za najznačajniju robu budućnosti-vodu: http://www.planeta.rs/45/04_tehnologije.htm .
Grafička ilustracija desalinizacije vode u svetu:
desalinizacia-vode-u-svetu-bmp

Izvor: https://www.google.rs/search?q=desalinizacija+vode&ie=utf-8&oe=utf-8&client=firefox-b-ab&gws_rd=cr&ei=X5OpWJ3RJMPbU8yShfgK

U svom članku pokušavam ukazati
na jedno i na drugo, na poslove severa i poslove juga. Zajedničim nastupom pomenute grupe zemalja, ili bilo koje druge grupe, lako se  može realizovati ova priča.

Nedavna poseta grčkog premijera Aleksis Ciprasa Srbiji je možda prilika da se plasira pitanje tržišta na pomenutom pravcu sever-jug, pitanje za robe i usluge koje će neposredno obuhvatiti zemlje: Poljsku, Češku, Slovačku, Mađarsku, Srbiju, Makedoniju, Grčku, Libiju. Sasvim dovoljan broj zemalja za funkcioniisanje tržišta pomenutih zemalja, dovoljno likvidno, stabilno i van uticaja svetskih zbivanja

Tri sadašnja premijera:
Premijer Viktor Orban,
orban

premijer Aleksandar Vućić,
Arbeitsbesuch Serbien, VK Michael Spindelegger trifft den serbischen Vizepremier Aleksandar Vucic, Belgrad, 29.11.2012, FOTO: Dragan TATIC

i premijer  Aleksis Cipras
tsipras15-2yhts97ektp49wyfepu70g_big

možda imaju priliku, možda mogu stvoriti i nešto uraditi od ovoga o čemu sam govorio u gornjim redovima članka; između ostalog- mogu dati predlog  za formiranje liste zajedničkih interesa na tržištu tehnologija solarne energije, nafte, vode i tehnologija, koja obezbeđuju zdravu sredinu, zdravu hranu i dostojan život naroda svih zemalja na pomenutom pravcu; posebno su bitna postrojenja koja mogu obezbediti poljoprivrednu proizvodnju u afričkim klimatskim uslovima, a koji, u skoroj budućnosti i nas čekaju.

Može se na planeti Zemlji živeti i od sopstvenog rada, normalnom razmenom roba i tehnologija, bez ratova i otimanja tuđih dobara radi obezbeđenja lične budućnosti?

Nikada u istoriji pomenutih država nije postojao visok stepen razmene dobara i usluga na pravcu i potezu Libija- Poljska. Imam neki predosećaj da je došlo vreme za to.

Napomena:
Svaki članak se uvek ažurira, dopunjava, pojašnjava i ispravlja. Međutim, zamisli i ideje u člancima su suština i ne menjaju se. Pošaljite vaše ideje, konkretne dobre primere, ili ukažete na teškoće u realizaciji projekta. Biće objavljeno.

Od autora:
Srdačan pozdrav i dobro zdravlje,
maš.inž.Mladen Popović
mladenpopo@open.telekom.rs

Advertisements