ULOGA PRAVCA GRČKA-SRBIJA ZA TRŽIŠTE SEVER AFRIKE-EVROPA
Povoljan trenutak za razvoj ekonomija zemalja: Poljske, Češke,Slovačke, Mađarske, Srbije, Makedonije, Grčke, Libije- dobra saradnja premijera Mađarske,Srbije i Grčke.

U budućnosti, za ekonomiju planete Zemlje važno mesto imaće železnica od jednog do drugog kraja planete. Zelezničke pruge po vertikali i horizontali kontinenta biće podrazumevani šablon za međunarodni saobraćaj. Pored železnice, važno mesto u ekonomiji zemalja zauzima vodeni-pomorski saobraćaj.

Po kom principu urediti saobraćajnice budućnosti?
– 
Po sličnom principu i zahtevima koji već postoje u urbanizmu i u planovima naselja, gradova: princip funkcionalnosti gradova i njihova ekološka održivost.
Tako bi valjalo  urediti i pravce železničkih pruga evroazijskog i drugih kontinenata;
dobro analizirati sve argumente privrednog i društvenog života različitih podneblja, prirode i dručtva, analizirati argumente opstanka naroda i održivost zdrave sredine, prirode… i na osnovu toga povući na meridijanu sever –jug linije železničkih i vodenih puteva.

Kako ja vidim, gore nabrojane zemlje se nalaze u uskoj zoni od nekoliko meridijana sever-jug.

Za ekonomije tih zemalja veoma bitan je unutrašnji i međunarodni saobraćaj.
Sa geografske karte Balkana vidi se da  vodeni tranzit Sredozemlja ide vertikalno ka severu, obilazi Italiju i nastavlja kopnom pravcem: Grčka , Makedonija, Srbija, Mađarska…, a od njega tranzit se lepezasto širi na sever i severoistok Evrope.
Pravac od Libije, Egipta, ka Grčkoj ide vertikalom na sever.

Za  saobraćajnice budućnosti pomenuti putevi su pravci prvog prioriteta :
Sredozemlje, sever Afrike, preko Grčke i Srbije, ka severoistoku Evrope, Baltičko more; najkraći putevi, sa najmanjom potrošnjom energije-goriva.
-Najkraći putevi između mesta razmene materijalnih dobara, sirovina, reciklažnog materijala, industrijske robe,poljoprivrednih proizvoda… Severa i Juga.

Trgovački putevi iz prošlosti i potražnja za robom sa različitih meridijana-podneblja, su i danas potrebni. Putevi trgovine opstaju, ne gase se, sve dok je nabavna cena robe
i transporta niska, a energija pogona prihvatljiva; putevi mogu ići i zaobilazno, ukoliko je nabavna cena niska, a energija- gorivo dostupno.

Problemi današnjice: zagađenje okoline, zagrevanje planete.prenaseljenost, nedostatak prustora u skoroj budućnosti…

Zbog zagađenja i zagravanja zivotne sredine i zbog zahteva za njihovo smanjenje mora se trošiti što manje goriva biranjem najkraćih železničkih i morskih puteva. Najkraći putevi daju najmanju potrošnju goriva- najmanju količinu produkata sagorevanja, najmanje oslobađanje toplote- zagrevanje: svaki motor koji duže radi duže proizvodi toplotu. Sa jednog na drugi kraj kontinenta najekonomičniji i najčistiji je transport velikih tereta brzim železničkim prugama.

Sve vlade sveta bi morale definisati pomenute pravce trgovine: trgovina najkraćim transportnim putem, putem najmanjeg zagađivanja i to uzeti kao prioritet. Valjda, ni UN neće sedeti skrštenih ruku?
Sve bočne, kratke pravce susednih zemalja ka istoku i zapadu treba spojiti na vertikalu, pravac sever- jug. Primer brze pruge nedavno otvorene je: http://www.novimagazin.rs/svet/otvorena-najduza-brza-pruga-na-svetu-foto/#comments

Sa geografske karte vidi se da je pravac istok-zapad pretrpan ogromnim brojem zemalja, sličnih interesa. Jasno je da u tom skupu postoje prvi, a postoje i zadnji koji vrlo malo uspevaju da sa tog tranzita nešto robe istovare na svoju teritotiju… U stvarnosti najviše se vrši ustaljena razmena roba i usluga, ona odavno postoji i trajaće.
Postoji neka konačna cifra roba i usluga po vrstama na(tom) pravcu i vrlo teško je realizovati nove razmene roba i usluga. Svakako da je potrebna promena i spajati puteve po širini i visini globusa.

Današnji glavni pravci ekonomskih interesa Istoka i Zapada su: Rusija, Turska- zemlje EU. To je najznačajniji pravac razmene energije, roba i tehnologija. Svi računaju na taj pravac. Do sada najveći i najznačajniji transportni putevi železnicom povezuju istočnu Aziju(Vladivostok i Šangaj) sa zapadnom Evropom, tj. Atlanski okean i Kinesko more. Vidi te puteve na mapi:
transsib_serb

Prikazana mapa je autorsko delo Кира Калињина, uzeta sa linka:http://ruskarec.ru/economics/2017/01/13/ruska-zeleznica-spojila-kinu-sa-velikom-britanijom_680716

Međutim, ne podmiruju se životne potrebe jednim pravcem, potreban je i pravac sever-jug.
Već tri decenije postoje  priče:“ Da nam je uvoz-izvoz u Evropu“, “Evropa nema alternativu“…Hvata nas strah da samo Evropa treba nama i mi njoj, da nigde, ni 1% se potreba ne može rešiti u drugim zemljama, na drugim pravcima, i da su svakom živom stvoru potrebni samo proizvodi iz Evrope, a njoj naši.
Nema potrebe za ovakvim grčem; neke robe iz Srbije teško idu ovim pravcem- veoma je zasićen, ponuda je velika, a potražnja se ne menja.

Skoro je zabrinjavajuća patologija stanja i shvatanja da se isplati poslovati sa jakim, da se ulaznice dobijaju džabe, a  da je poslovanje sa ravnima,  gde imamo jeftiniju robu, kočnica za napredak. Zaboravlja se pri tome da veliki-bogati grade postrojenja kod nas zbog jeftinih sirovina i radne snage, istovremeno, kod svojih bogatih suseda ne grade svoje fabrike: Mercedes ne gradi svoja postrojenja u Francuskoj ili Engleskoj.

Dakle, postoje dva pravca ekonomske saradnje:
severjugistok –zapad. Nekim balkanskim ekonomijama odgovara pravac istok-zapad, a nekima ne.

Za pravac sever- jug predlažem četiri meridijana-pravca brzih železnica:

– Baltičko more severne NemačkeNemačkom, pored zapadnih granica Poljsle, Češke, preko Austrije do severne Italije.
– Poljska, Slovačka, Mađarska, Srbija, Makedonija, Grčka.
– Rusija, Belorusija, Ukrajina, tromeđa Ukrajine, Moldavije i Rumunije, i tromeđa Bugarske, Grčke i Turske.
– RusijaGruzija, Jermenija, Iran, Irak, Saudijska Arabija, ili nešto zapadnije preko istočne Turske, Sirije.

-Nama je Crna Gora interesantna samo za pravac Italije i preko italije ka Sardiniji, Alžiru, Maroku… vodeni put ka zapadnom Egiptu, libiji  bi imao veće energetske gubitke zbog dužeg puta. Kad tad će se postaviti svetsko ekološko pitanje o prevelikoj potrošnji goriva za tranport roba.

Hrvatska ima svoj pravac Jadranom i na njemu mi nemamo nikakav interes.
-Putevi ka Bosni i Hercegovini imaju planetarni značaj na pravcu istok -zapad.

-Putevi iz Srbije ka Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori su putevi značajni za narode Balkana.
Bosna i Hercegovina i Srbija su na istim meridijanu od Poljske, Slovačke do istočnog kraka Italije, zapadnog priobalja Albanije i jugozapadnog dela grčkih ostrva. Dalje, ka severu Afrike, bliža je Sicilija, Tunis i zapadna Libija, što predstavlja važan trgovaški krak puta priskretanju ka severozapad Sredozemlja.

Na sledećoj mapi sam označio žutom debelom linijom buduće pravce brzih železnica  sever-jug:
predlozeni-pravci-zeleznice-sever-jug

Za Srbiju glavni drumski, železnički i elektrodistributivni pravci su: Mađarska, Srbija, Makedonija, Grčka. Ovaj pravac je deo mog predloga kontinentalane brze pruge na meridijanu: Baltičko more,Poljska- Libija, zapadni Egipat. Kopneni-železnički deo puta kroz Makedoniju i Grčku je duži od kopnenog dela puta Srbija – Crna Gora;pravac ka Makedoniji i Grčkoj ima i veći broj stanovnika.

Potrošnja goriva za transport vodenim putem je veća i troši se organsko-fosilno gorivo.
Na istoj dužini puta vreme transporta je veće od vremena transporta brzom železnicom.
Za pogon brodskih motora električna energija se ne koristi.

Železnica koristi energiju dizel goriva i električnu energiju;Dizel goriva ima sve manje, zagađuje okolinu i izbacuje se iz upotrebe.
Električne energije ima dož celog železničkog toka i postoji više čistih načina za njeno dobijanje.

Mapa drugog predloga železnica sever-jug: Beograd-L’viv-Minsk kao centralne račve:
drugi-predlog-karte-zelenice-bmp

Povučeni pravci na kartama su pravci već postojećih važnih zelezničkih pruga,izuzetak su na dva i tri mesta gde sam povukao pravce gde železnice nema;
postojeći pravci povezuju glavne gradove i predele sa najpovoljnijim geografskim reljefom, taj uslov treba preneti i na novu železnicu.Naravno, kad god je moguće seći krivine i skraćivati put.

Na drugoj karti se stvarno vidi značaj Beograda, čak i za oba predložena pravca brzih pruga.
Beograd je čvorno mesto za prevoz iz Crne Gore, iz Makedonije, zapadne i centralne Grčke, zapadnog dela Bugarske i Rumunije. za Budimpeštu, Ostravu i Krakov, a za istočni pravac: L’viv-Minsk, i dalje na sever Baltika Rusije, ili na istok ka Moskvi.

Stara priča da je“Srbija raskrsnica puteva Istoka i Zapada“ grafički potvrđena, to se odmah uoči posle povlačenja linija pruga na karti; Beograd je centralno-čvorno mesto za pravac sever – jug na karti istočne Evrope, Egejskog mora i Mediterana.

    Primeri transportnih pravaca, mesta i vrsta robe za razmenu

Narod severa Afrike i ostrva uvozi  iz Evrope robe široke potrošnje: vodu za piće, sokove…, povrće , kukuruz, drvo.., Evropa uvozi proizvode mora, ribu.., masline i maslinovo ulje, urme, naftu… , tj. proizvode koji  poboljšavaju kvalitet života, ishranu… uvoze se proizvodi koje nemamo u svojoj sredini, a navikli smo da ih koristimo.
Kod  naroda Severa i Juga postoje specifični proizvodi- brendovi datih  podneblja, popularni i korisni u svakodnevnom životu.

Međusobna trgovina, razmena materijalnih dobara biće i između zemalja na kopnenom -evropskom delu železničkog pravca. Bočni železnički pravci idu ka susednim zemljama, popunjavaju region i kod suseda i kod nas, olakšavaju razmenu roba i usluga.
Želenica postaje značajna za privredu regiona i svake zemlje; postoje robe kod kojih se pojedinačni prevoz ne isplati, transport bi bio neekonomičan da nije železnice.

1.primer robe za transport železnicom:
Pre godinu, ili dve, inžinjeri fabrike traktora Rakovica predlažu pokretanje proizvodnje – potpune reciklaže starih traktora: motor, limariju, opremu, signalizaciju… Postoji znanje, iskustvo, postoji fabrika, mašine i 100 000 traktora u Srbiji i Bosni i Hercegovini, starih preko trideset godina.

Kako u Rakovicu sakupiti sve ove traktora?
Prelažem sledeće:

 Modernizovati stare železničke pravce:
– Sombor, Bogojevo, Novi Sad…
– Šid, Ruma, Zemun, Beograd.
– Zvornik iz Republike Srpske, Loznica, Šabac, Ruma…
– Beograd, Valjevo, Požega…, prugom Beograd-Bar.
– Beograd  i svi pravci ka severu i istoku Vojvodine, do istočne, centralne i južne Srbije.

Praktično, traktori samohodno dolaze lokalnim putem do najbližih železničkih stanica i utovaruju se u vagone. To je jedini način da se traktori iz udaljenih mesta, od sto, dvesta…kilimetara dovezu do Beograda: traktori do Beograda ne mogu ići autoputem, ne mogu ići kroz Beograd…
Potpuno nove traktore vratiti istim železničkim putem do svog odredišta. Pojedinačan prevoz se ne bi isplatio.

U budućnosti predloženu organizaciju primeniti na transport svih reciklažnih
materijala
;
traktori su samo jedan primer reciklaže i transporta takvog materijala.

2. primer robe za transport železnicom:
Prednosti prevoza železnicom reciklažnog materija, tj. prevoz
stare plastike, papira,stakla…su velike.
Transport reciklažnih materijala železnicom je ekološki nejbezbedniji, najjeftiniji…

U budućnosti će se 30% industrijske proizvodnje zasnivati na sakupljanu i reciklaži sekundarnih sirovina- otpada.(link). U velikim gradovima nije problem sakupljanje reciklažnog materiala gde je broj stanovnika veći od 200 000. U manjim gradovima sakupljanje je neekonomično, nerentabilno.

U seoskim domaćinstvima veoma veliki i zabranjivajući problem je otpad.
Taj prostor je u neposrednom dodiru sa obradivim zemljištem, potocima, rekom, vodom…Vrlo lako se otrovne materije izlučuju na taj prostor dejstvom sunca, kiše-snega, vetra i mikroorganizama.

Stanje u selima preko hiljadu stanovnika je vrlo loše: seosko stanovništvo je postalo moderno potrošačko društvo, usvaja se“sve i svašta“, plastična konfekcija i kese dominiraju.

Železnica rešave problem transporta sakupljenog reciklažnog materijala iz seoskih naselja, gradova. Fabrike reciklažnog materijala računaju na taj način prevoza; obrnuto, fabrika računa na železnicu za prevoz i svojih gotovih proizvoda.
Današnja železnica pruža sve tehničke,bezbednosne i ekološke uslove transporta reciklažnog materijala.

U planu izgradnje fabrike reciklažnog materijala mora se uzeti u 
obzir udaljenost železnice i prilagođenost anbalaže transportu na železnici. Iz pomenutih razloga poželjno je:

– Fabriku reciklažnog materijala graditi u blizini železnice. Na položaj fabrike utiču:
– Broj stanovnika;
-Dnevne i mesečne koline industrijskog,rudnog… otpada.
Sve ovo utiče na veličinu rejona sa koga se ubiraju-sakupljaju reciklažne sirovine, dovoljno veliki rejon je bitan za ekonomično i uspešno poslovanje fabrike.
Rejoni za sakupljanje otpada-sektori dve fabrike ne smeju se preklapati, dakle dve fabrike istog reciklažnog materijala moraju biti što dalje jedna od druge.

Unificirati postupke i sredstva za sakupljene i transport sirovine, kako u većim, tako i u manjim gradovima.Standardizacija postupka sakupljanja, pripreme za transport i prevoz sirovine do železnice i fabrike za reciklažu, obaviti po ekološkim i ekonomskim parametrima:

-Od prvog postavljanja kontejnera reciklažnog materijala u naselju do zadnjeg njegovog istovara u fabriku za reciklažu, materijal ne sme doći u dodir sa okolinom!

– reciklažni materijal sakuplja se u kontejnere i odlaže na lokalna stovarišta pravnih i fizičkih lica;
– specijalizovanim prevoznim sredstvom standardne kontejnere reciklažnog materijala odvoziti do železničkog stovarišta;

-utovar kontejnera u vagone vrši se specijalizovanim utovarivačima na namenskim prilaznicama vagona sa železničkog utovarnog stovarišta;
– transport reciklažnog materijala ide od železničke stanice do fabrike reciklaže.

Iz navedenih postupaka za prihvatanje otpada na železnici i transport otpada do fabrike naslućuje se da železnica mora imati moćne kapacitete u skladištima, kapacitete na železničkim stanicama, mašine za utovar i specijalne oblike vagona.

Tehničke prednosti železničkog voza u udnosu na namensko drumsko vozilo za prevoz otpada:
– Vagoni voza na železničkim stanicama su na pomoćnim kolosecima, ostaju na železničkoj stanici i utovar traje po nekoliko dana.
Nakon utovarenih svih količina, nenapunjeni vagoni se odvoze do sledećeg mesta-grada,naselja. To se ostavljaju i dopunjavaju.

Vagoni su nezavisni od lokomotive,lokomotiva sa ostalim vagonima obavlja druge zadatke dok su vagoni za utovar otpada na utovarnoj stanici.

Drumsko vozilo za prevoz otpada je neupotrebljivo bez sanduka-prikolice, ceo sklop vozila za prevoz ostaje na otpadu dok traje utovar.
–Ako stovarište usvoji železnicu za prevoznika tada ono nema potrebe za nabavkom većeg specijalizovanog vozila za transport robe do odredišne fabrike, rentabilnost prevoza se povećala.

Veća nosivost i veće bezbednost; železnica preuzima transport velikog tereta sa puteva- sve manje je  vozila velike tonaže na regionalnim i magistralnim putevima.

Ekološke prednosti železnice:
– Prevoz železnicom smanjuje broj vozila za prevoz reciklažnog materijala drumom; na drumu manje vozila čeka pred semaforom, manje zagađenje vazduha na putevima.
-Lokomotiva sa električnim pogonom nema akumulatore koje koristi dizel ili oto motor na drumskim vozilima, manja će biti proizvedenih akumulatora; akumulatori su vrlo štetan proizvod.

-Električni pogon lokomotive ne zagađuje vazduh.
Iz svega navedenog sledi da će dobroga biti za državu, u celini- za narod svih država: povećaće se pokazatelji poslovanja, ekonomičnost, rentabilost i produktivnost na nivou države; vrlo značajno bi bilo znati vrednosti ova tri pokazatelja na nivou države!

Prevoz železnicom donosi i nova preduzeća:
– Formira se preduzeća- skladište na platou utovarnog mesta železničke stanice, sa specijalizovanim mašinama, kontejnerima za utovar, istovar…

-Formira se preduzeća sa posebnim vozilima za prevoz kontejnera svih vrsta sakupljanjenog materijala po naselju i od naselja do železničke stanice: papir, plastika, staklo, aluminijum, elekronski uređaji…,otpadna ulja i svi drugi otpadni pogonski materijali.

– Mogućnost susednih država da zajednički planiraju gradnju fabrike reciklažnog materijala u blizini zeleznice na graničnim prelazima, sa utovarom i istovarom otpada na železnici, i sa dovoljno širokim rejonom za sakupljanje reciklažne sirovine oko(sa obe strane) granice.

-Od trenutka prvog odlaganja kontejnera reciklažnog materijala u naselju do zadnjeg njegovog istovara pred fabriku za reciklažu, materijal ne sme doći u dodir sa okolinom!

3)- Tehnička podrška u obezbeđenju odgovarajuća infrastruktura predloženih poslova na i sa železnicom:
a)-Fabrika vagona:
vagoni za brzine preko sto kilometara na sat;
-vagoni za različite vrste roba:

vagoni za prevoz sirovina za reciklažu stakla, papira…,elektro i elektronskog otpada…,poljoprivrednih proizvoda: povrća, voća(šljiva,malina), žitarica,  meso…;

-vagoni različite namene: vagoni hladnjače,vagoni za opasne materije, sandučasti vagoni, vagoni za nošenje kontejnera, vagoni za prevoz vozila…

b)-Fabrika ambalaže i kontejnera za prevoz železnicom.
c)- Fabrika vozila za prevoz otpada-sirovine do železnice, mašine za istovar pristigle robe i utovar na vagone, fabrika kareta i ostalih prevoznih sredstava…

d)-Fabrika vagona, vagoni prilagođeni utovaru i istovaru roba u lukama, centralnim magacinima… da bi omogućili funkcionalno povezivanje morsko-vodenog i drumskog saobraćaja.
e)-Fabrike opreme skladišta…

Sve navedene fabruke koriste proizvode železare, fabrike stakla, plasike, drveta, fabrike elektronske i elektro opreme, putne- telekomunikacione signalizacije i automatike.
Fabrika vagona i fabrika automobila imaju svoje poslovne saradnike- kooperante, fabrika vagona ne zaostaje  po broju kooperanata, negde ih ima i više.

Da bi železnica mogla pokazati sve svije mogućnost, moraju svi učesnici-subjekti, svaka fabrika, proizvođač, stovarište, otpad… funkcionisati kao jedan tim. Naravno, sve što je gore rečeno o ulozi železnice reč je o snažnoj železnici i modernoj železničkoj infrastrukturi, a ne o jednom vagonu na napuštenoj železničkoj stanici..

Privreda budućnosti mora biti povezana i mora poslovati sa železnicomna na način kako sam opisao na primerima. Svi subjekti zajedničkog posla moraju sinhronizovano raditi. Način opisane saradnje ne funkcioniše ako se poslovi obavljaju na uskom prostoru. Za to je potreban zajednički širi prostor više država: jedini način opstanka “sakupljačke privrede“, pa i ljudskog roda.

Zdrava i razumna saradnja  svih država se uspostavlja da bi ostvarile potrebe potražnje i ponude proizvoda, roba i usluga. Kako je reč o transportu železnicom, saradnja između više država suseda se ogleda u utvrđivanju, prihvatanju i izvršenju različitih, ili sličnih, delova  jednog zajedničkog posla, a to je:
– transport roba železnicom,
-obezbeđenje  navedenih fabrika i svega što obezbeđuje izvršenje pripreme za transport i trensport roba železnicom;
-obezbeđenje  rejona sa potrebnim sirovinama radi zaokruženja veličine reona  portrebnom količinom i vrstom robe-sirovine.

Naša fabrika vagona u Kraljevu bi morala imati finasijere za izradu vagona budućnosti, vagona potrebnih za privredu Srbije i šire. Sarađujući sa domaćim  kooperantima fabrika može bez problema proizvesti razne oblike ambalaže, kontejnere ili vagone: funkcionalne, bezbedne… Među našim radnicima, inžinjerima, majstorima, postoje pravi umetnici- treba im samo dati šansu…


4) – Primer značaja zeleznice za prevoz poljoprivrednih proizvoda:
-Danas brze pruge prevoze robu za jednu noć na daljinu od 1000 do 1500 km. Proširivanjem prostora na više od 1500km, poslovi nabavke i plasmana robe bi se otvorili ka kvalitetnijim poljoprivrednim proizvodima, boljem i konkurentnijem izboru repromaterijala…

-Železnica utovarna mesta za poljoprivredne proizvode organizuje u svakom naselju gde se stanovništvo bavi poljoprivredom.
-Železnica funkcioniše
prevozom roba na veliko;

-železnica funkcioniše preuzimanjem i manje količine robe zadržavanjem određenog broja vagona u naselju-mestu gde se vrši utovar robe dok se sva količina utovari. Nakon toga, vagoni se odvoze do sledeće utovarne stanice- naselja.

Roba na veliko je namenjena većim gradovima i izvozu:
-Pored pruge,  na ulazima u gradove i naselja, graditi skladišta, centralne magacine-veleprodaja, sajmišta... Roba sa železnice se istovaruje i odvozi u pomenute objekte, ili dalje.

4.1) -Osvrnuo bih se na zadruge. Zašto zadruga i brze pruge i ko bi mogao da organizuje prevoz robe od proizvođača do železnice?
-Zadruga treba da bude jedan od izršilac prevoza svojih proizvoda i proizvoda drugih subjekata do utovarnog mesta na železnici. Zadruga kod svakog subjekta vrši utovar njegove robe u svoje prevozno sredstvo , tj organizator je i ivršilac tog posla.

. Subjekti su ljudi iz okruženja zadruge, iz istog ili okolnih mesta, koji pristaju da zadruga preveze njihovu robu do železnice, da za sebe i zanjih dogovori sa železnicom prevoz robe  do zajedničkog kupca; zatim da zadruga nađe kupca sebi i njima.
Prostorni raspored zadruga, veliki broj  i obim proizvodnje je preduslov za povezivanje zadruge i železnice:

Zadruga ne vrši raslojavanje drustva, u Srbiji poljoprivredne zadruge treba obnoviti. Postoje dokumenta o njihovom poslovanju u SFRJ; ima ljudi koji se sećaju kako su zadruge, jedno vreme, dobro radile:

-Poljoprivredne zadruge su se bavile proizvodnjom i otkupom poljoprivrednih proizvoda od ljudi- proizvođača van zadruge, nabavljajući repromaterijal, sadnica, đubriva, zaštitna sredstva… za sebe i druge

-Danas bi brze pruge prevozile robu za jednu noć na daljinu od 1000 do 1500 km. Proširivanjem prostora na više od 1500km, poslovi nabavke i plasmana robe bi se otvorili ka kvalitetnijim poljoprivrednim proizvodima, boljem i konkurentnijem izboru sadnica, đubriva…

Zadruge omogućavaju i:
-Zadrugarsko udruživanje kapitala
– Zajedničko korišćenje mehanizacuje i njeno servisiranje…
– Organizacija sezonskih poslova, zapošljavanje… u SFRJ; zadruge su zapošljavale od 20 do 50 sezonskih seoskih radnika, iz mesta gde je i zadruga, ljude sa kućom i okućnicom,  bez obradivog zemjišta i ozbiljnije proizvodnje.

Zadruga ukrupnjava kapital . Veća količina robe i njen transport železnicom ka većim gradovima obećava dobar posao, dobru konkurenciju i vrlo razložno pojavljivanje na tržištu.
– Neposrednost zadrugarstva na poljoprivredi omogućava zadrugarima međusobnu robnu razmenu i poslovanje u elima.
-Način plaćanja zadruga železnici za prevoz robe je u elima, idealan način plaćanja jer železnica troši znatne količine električne. energije.
– Itd….
Zadruge  su dobro rade u uslovima inflacije i bez nje; u SFRJ sve je išlo dobro dok se istovremeno uzimala  roba i vršila isplata. Kada se prešlo na uzimanje robe, a isplata pola godine kasnije… zadrugarstvo je propalo.

Neka mišljenja o današnjim zadrugama na:
Kod nas- http://bif.rs/2016/01/zadrugarstvo-u-srbiji-pogled-iz-eu-vise-od-alternative/
Kod Hrvata- http://lupiga.com/vijesti/zadrugarstvo-kao-izlaz-iz-krize-zadruge-u-svijetu-zaradjuju-miljarde-a-u-hrvatskoj-ih-drzava-gusi

, poštenim radom, bez prevare i lopovluka.

Zadruga treba da se okreće ka Severu železničkim transportom osetljivih poljoprivrednih proizvoda: trešnje, breskve, kajsije, šljive,bostana…boranije, tikvice, paradajiza… u gradove daleke preko 1 500km.

U vagonima-hladnjačama , gde je temperatura od plus četiri do plus šest stepeni, roba bi se u prirodnom stanju , od 10h naveče do 10h ujutro, prevezla do centralnih magacina, prodavnica, pijaca Krakova, Ostrave, Minska…

Nakon dvadesetak dana, kasnijom vegetacijom voća i povrća, isti osetljivi proizvodi bi se transportovali ka jugu i sezona prodaje na pijacama, i juga i severa, bi se  proširila na dva meseca. Kvalitet sezonske robe ostaje dobar, nema dubokog zamrzavanja u hladnjačama, manje se troši el. energija, manje zagađuje vazduh, manji su nepotrebni troškovi.

Svaki dan, narod u svojoj potrošačkoj korpi ima poneki proizvod koji je prošao pravcem sever- jug, istok-zapad.
Svima je jasno da nemamo svi iste plate, da u isto vreme na raznim mestima nema istog proizvoda, da se kupuje gde je jeftinije – ostaje nam  da se okrenemo jugu i severu, istoku i zapadu.

Šta će biti „sutra“?
-Železnica će upešno poslovati ako se odomaći navika sakupljanja mnoštva manjih količina robe, širom rejona Srbije, rejona severa i juga, istoka i zapada, a zatim, na veliko prevozi železnicom do velikih kupaca.

-Potrebna je navika da centralni magacin u velikim gradovima bude svakodnevna tema razgovora svakog trgovca-vlasnika prodavnice,tržnog centra, marketa.. i svakog proizvođača poljoprivrednih i drugih proizvoda.

-Sa navedenim pretpostavkama(„slike i događanja svakodnevice“) jasna i izvesna će biti slika dobrog dela privrede budućnosti.
-Osnovni pokazatelji poslovanja,ekonomičnost, rentabilnost, produktivnost, ukupni za celu Srbiju i sve druge, biće bolji. Drugo, preko ovih“ukupnih“ pokazatelja se mogu kvalitetnije porediti privrede različitih zemalja

Pogledajmo ilustracije mesta kontejnerskog pretovara i neke oblike kontejnera :
Slika br. 15 : Lokacija kontejnerskih luka u području severnog Sredozemnog mora
kontejnerske-luke-bmp
Izvor: Blue Plan Notes N0 14 – March 2010

SL.br. 8 Kontejnerska luka:
kontejnerska-luka-bmp
Izvor: zagubio sam adresu…

SL.br. 9 i SL. br.10 preuzete su sa: Singidunum, diplomski rad-Milan Dragojević:
SL. br. 9 Kontejneri na železnici
kontejneri-na-zeleznici-bmp

SL. br. 10. Kontejner – cisterna
kontejner-cisterna-bmp

Šta je sa Sredozemljem i severom Afrike?

-Brodovima Srdozemljem vršiti prevoz od Afrike do Grčke, a zatim nazad- natovareni robom iz pravca sever –jug, brodovima do severa Afrike;
vršila bi se robna razmena, a ne novčana razmena. Dobit ne bi bila velika , ali bi se nadoknadila većim tržištem, većom proizvodnjom, ponudom i potražnjom.

Šta se u budućnosti može očekivati na severu Afrike? Šta će biti traženo i zbog čega bi se uspostavljao trgovački put razmene roba i usluga, tehnologija, kao i pratećih poslova koji se u budućnosti mogu očekivati?

Predlog tehnologija:
– Severnoj Africi, na saharskom delu, ponuditi tehnologiju za proizvodnju el. energije  iz energije sunčeve svetlosti, tj. iz solarnih panela, iz generatora vazdušno-gasnih turbina sa vertikalnim strujanjem toplog vazduhana.

-Za proizvodnju slatke vode koristiti toplotnu energiju sunčeve svetlosti: plasirati postrojenja za prirodno isparavanje slane vode, kombinovane tehnologije sa toplotnim pumpama…, uz već postojeće VVD, RO i drugige načine desalinizacije.

Budućnost planete zavisi
od postrojenja za proizvodnju el. energije i postrojenja za dobijanje slatke vode.
Namenska tehnologija
 za razvoj biljnog i životinjskog sveta će pomoći svakom zainteresovanom da zasnuje svoju ekonomiju u mestu gde živi, i da  zaustavi migraciju stanovništva zbog nedostatka vode.

Sve što se izgradi na severu Afrike biće praktična provera sposobnosti postojeće tehnologije za surove uslove rada, kakvi nas čekaju u budućnosti širem planete Zemlje.

Sva mesta bez vode su tržišta za tehnologije budućnosti mnogih grana privrede. Današnje tržište nije zasićeno ovom vrstom tehnologije, za ostale tehnologije se ne može reći. Šta susedi mogu jedan drugom prodati? Samo ono što drugi nema. Najvažnije je odrediti koja tržišta nisu zasićena.

Na sledećem linku mogu se videti mesta gde se već primenjuju postrojenja za proizvodnju slatke vode iz morske, tj. tržište za najznačajniju robu budućnosti-vodu: http://www.planeta.rs/45/04_tehnologije.htm .
Grafička ilustracija desalinizacije vode u svetu:
desalinizacia-vode-u-svetu-bmp

Izvor: https://www.google.rs/search?q=desalinizacija+vode&ie=utf-8&oe=utf-8&client=firefox-b-ab&gws_rd=cr&ei=X5OpWJ3RJMPbU8yShfgK

U svom članku pokušavam ukazati
na jedno i na drugo- na poslove severa i poslove juga. Zajedničim nastupom pomenute grupe zemalja, ili bilo koje druge grupe, lako se  može realizovati ova priča.

Nedavna poseta grčkog premijera Aleksis Ciprasa Srbiji je možda prilika da se pokrene pitanje tržišta na pravcu sever-jug, pitanje razmene roba i usluga između zemalja: Poljsku, Češku, Slovačku, Mađarsku, Srbiju, Makedoniju, Grčku, Libiju. Sasvim dovoljan broj zemalja za funkcioniisanje tržišta, dovoljno likvidno, stabilno i van uticaja svetskih zbivanja

Tri sadašnja premijera:
Premijer Viktor Orban, premijer Aleksandar Vućić i premijer  Aleksis Cipras imaju priliku da nešto urade od ovoga o čemu sam govorio;
između ostalog- mogu dati predlog zajedničkih interesa na tržištu tehnologija solarne energije, nafte, vode i tehnologija za zdravu životnu sredinu, zdravu hranu i dostojan život naroda svih zemalja na pomenutom pravcu. Posebno su bitna postrojenja za poljoprivrednu proizvodnju u afričkim klimatskim uslovima, koja i nas u skoroj budućnosti čekaju.

Može se na planeti Zemlji živeti i od sopstvenog rada, normalnom razmenom roba i tehnologija, bez ratova i otimanja tuđih dobara radi obezbeđenja lične budućnosti?

Nikada u istoriji pomenutih država nije postojao visok stepen razmene dobara i usluga na pravcu i potezu Libija- Poljska. Imam neki predosećaj da je došlo vreme za to.

Napomena:
Svaki članak se uvek ažurira, dopunjava, pojašnjava i ispravlja. Međutim, zamisli i ideje u člancima su suština i ne menjaju se. Pošaljite vaše ideje, konkretne dobre primere, ili ukažete na teškoće u realizaciji projekta. Biće objavljeno.

Od autora:
Srdačan pozdrav i dobro zdravlje,
maš.inž.Mladen Popović
mladenpopo@open.telekom.rs

Advertisements