Nova referentna svetska valuta-predlog i moguće rešenje

              Nova referentna svetska valuta-predlog i moguće rešenje
Predlog za novu svetsku referentnu valutu, novo sredstvo plaćanja roba i usluga, nove vrednosti i zadaci valute

                                                       UVOD

Uloga i učešće energije u nastanku materijalnih dobara, u procesu razmene dobara i sluga:

-Materijalno dobro čoveku je potrebno zbog svog interesa, svog dobra, U suštini, radi se o materiji i energiji. Energija je primarna u stvaranju dobara i usluga; energija je izvršilac moćI snage pri formiranju i oblikovanju materije. Pri formiranju materijalnog dobra i obavljanju usluga vrši se rad, troši energija i snaga.

Šta je zaleđina vrednosti(života) svakog materijalnog dobra i usluge? Zaleđina, podloga novih vrednosti je energija- snaga. Materijalna i duhovna dobra, proizvodnja i usluge, nastaju utroškom energije.

Iza svakog činioca proizvodnje: predmeta rada, oruđa za rad, radna snaga-čovek stoji energija. Energija je obeležje svakog predmeta rada, pokretač oruđa(M=F*r, F*s) pri oblikovanju i formiranja kvaliteta materijalnog dobra, a radna snaga(P=F*v) je brzina trošenja energije.
Za duhovni rad i obavljanje usluge čoveku je potrebna snaga. Rad i usluge se mogu preračunati u jedinicu snage: trajna snaga čoveka je 70w, a snaga u energiju.

Ko može biti pokazatelj  da se proces razmene dobara i usluga odigrao? Potvrda da postoji proces razmene materijalnih dobara i usluga je registrovana potrošnja energije.

U procesu razmene materijalnih dobara i usluga troši se energija za transport sirovina i gotovih proizvoda, na skladišta i prodajna mesta…Troši se energija za pogon transportnih sredstava, obezbeđuju skladišta energijom, prodajna mesta.Troši se energija na osvetljenje gradova, ulica, prodajnih mesta…

Potvrda početka nove proizvodnje potvrđuju novi proizvodi, ali potvrđuje i ranije proizvedena materijalna dobra i izvršene usluge, neophodne za početak nove proizvodnje. Svakako, sve ove faze, na indirektan način, potvrđuje utrošena energija.
Svi navedeni procesi se mogu prikazati funkcijom jedne promenljive-energije.

Da bi se indirekno mogla dati procena šta je urađeno u jednoj zemlji, da bi se procenila realna vrednost-moć nacionalne proizvodnje, razmene i potrošnje, valja registrovati ukupnu potrošnju energije. Najvažnjije energije, kojima se stvaraju sva dobra i usluge su: električna energija i energija od fosilnih goriva. U svakoj zemlji se zna kolika je mesečna i godičnja potrošnja energija i važno je znati te količine.

Sabiranjem potrošene energije svih zemalja na planeti dolazi se do ukupne svetske potrošnje .

Merenje snage-moći privrede i društva jedne zemlje količinom potrošene el. energije nije veliki problem: postoji registrovana potrošnja el. energije svake zemlje, a merenje i proračun će biti lakši nego što se danas proračunava cena robe po vrednostima stvorenog ugljen dioksida , što je bilo nezamislivo pre 100 godina.

Merenje i proračun utrošene energije se može obavljati u naučnim institucijama; proračunavaće se količina el energije i energije nastale sagorevajem fosilnih goriva: dizel goriva, benzina, plina, uglja… Proračun neće biti složen, ali će posao biti obiman.
Računom dobijena svetska prosečna potrošnja fosilnih goriva (grama ili metara kubnih) po kw snage ili  po kwh rada toplotnih motora  preračunava se u kw ili kwh el. energije.
Kako je jedinica za energiju kwh, može se uzeti da je i deo osnovne vrednosti materijalnog dobra i usluga- kwh.

                                               ROBA-NOVAC

Osnovna vrednost dobara i usluga i njeno izražavanje novcem
Roba, usluge i novac su tesno vezane. U procesu razmene dobara i usluga novac je sredstvo razmene-sredstvo plaćanja. Kako bi obavio ovaj zadatak dodeljuje mu se apstrakno svojstvo „nosača“ vrednosti roba i usluga.
Ova vrednost je bila primarna u samom početku primene novca. Zamišljena je da se u procesu razmene dobara i usluga, vrednost novca podudara sa vrednošću roba i usluga.

Osnovna vrednost robe zavisi od vrste robe, od kvaliteta proizvodnje, transporta i skladištenja; vrednost robe je različita od vrste do vrste, vrste angažovanih sredstava-oruđa za rad, vrste usluga i utrošene radne snage. Oplemenjivanje, povećanje vrednosti robe u procesu njenog stvaranja i iznošenja na tršište je prirodan i zdrav proces.
Ovako zamišljenu vrednost dobara i usluga nazvao bih osnovnom vrednošću.

Pošto novac u procesu razmenene dobara i usluga treba da izrazi vrednost dobara i usluga i njemu treba dodeliti naziv:“Osnovna vrednost novca“.

Dodatna vrednost.
Kako se društvo razvijalo stvari postaju složenije.
Tokom istorije obim razmene dobara i usluga, obim ponude i potražnje se povećavao. Roba i novac ne ostaju na svojoj osnovnoj vrednosti; roba, usluge, u uslovima ponude i portažnje formiraju svoju dodatnu vrednost.

Ako je na tržištu ponuda roba nedovoljna da pokrije potražnju, za robu se daje više novca. Roba dobija dodatnu vrednost, a novcu se vrednost za toliko umanjuje; pošto-poto nudimo pare – samo da bi došli do robe.
Promene dodatne vrednosti su zdrave ako su ponude i potražnje razložne i prirodne: različite sezonske ponude i potražnje, prekid proizvodnje-kvarovi na postrojenju, veća ili manja proizvodnja-elementarne nepogode, uništeni usevi, rodna godina…Dodatna vrednost novca je funkcija ponude i potražnje.

Mana dodatne vrednosti robe i usluga je što nije ograničena: može da opada, raste do neslućenih granica.

                                                  ROBA-NOVAC-VALUTA

Rešenje mana svetskih valuta – novo sredstvo plaćanja
Mane
Novac je 1971 godine pokazao da  nije dorastao novom dobu i da njegova vrednost ne prati stvarne vrednosti  ponude i potražnje. Novac se pokazao primitivan za metod procene sopstvene vrednosti na osnovu ponude i potražnje, jer nije u stanju da”razlikuje”stvarno poreklo od lažnog porekla novca, stvarnu ponudu i potražnju od nameštene-intrigantne ponude i potražnje i što se u pojedinim okolnostima ne prepoznaje uloga njegove vrednosti.

 Od nove svetske valute se traži da njena vrednost bude  parametar koji stvarno pokazuju suštinu i snagu proizvodnje, razmenu dobara i usluga-ponudu i potražnju, potrošnju u privredi i društva.
Dosadašnje valute, sa zlatnom ili bez zlatne podloge, iz raznoraznih razloga, ne mogu biti pouzdano sredstvo plaćanja; imaju osobinu brze promene dodatne vrednosti- lake padove i skokove vrednosti od maksimuma do minimuma. Novac, u takvim ekstremima, potiskuje osnovnu vrednost i to mu je velika mana.

U praksi ovaj minimum ide do granice neupotrebljivosti vrednosti novca, jer se više ne „vidi“ osnovna vrednost novca; zanemarljiva je u odnosu na „beskonačno“ minimalnu dodatnu vrednost novca.
Neupotrbljivu minimalnu vrednost novca videli smo u inflaciji: svakodnevno smo odlazili u prodavnicu sa novčanicama od milion i pedeset moliona dinara da bi kupili hled i mleko.

U uslovima inflacije osnovna cena robe postaje apsurdna, mala i nebitna. Osnovna vrednost robe( najvažnija vrednost) se gubi-potisnuta je, a time i valjana mogućnost poređenja vrednosti različitih dobara i rada na tržištu

Novac u procesu razmene dobara i usluga, ponude i potražnje može imati i pokazati svojstvo sile:
-Promene vrednosti novca nastaju uvođenjem sankcija, zabranom uvoza i izvoza.
-Dejsto politike centralnih i lokalnih banaka, dejstvom tržišnih zakona regiona-unija… pojedinačno, ili zajedno, može se uništiti osnovna vrednost dobara, novca, privreda i društvo.

Dobra valuta mora posedovati osnovnu vrednost i  pri padu na najnižu minimalnu vrednost: treba da minimalna vrednost bude jednaka osnovnoj vrednosti, tj. da se ponaša se kao entropija.
Novac treba da obavlja funkcije za koje je i stvoren.

                                                  REFERENTNA VALUTA

Rešenje za novu svetsku valutu je nova referentna valuta, bez mana koje imaju sve trenutne valute.
Rešenje za novu referentnu valutu:
Osnovno obeležje valute je njena vrednost. Za sve valute mora postojati referentna valuta da bi odredile svoju vrednost. Svakako, referentna  će biti veličina koja je i sama po prirodi nepromenljiva. Ima li u prirodi stvari sa nepromenljivim vrednostima? Imamo tu veličinu: to je energija, tj. njena jedinica mere kwh.

Nameće se struktura nove valute. Strukturu čini osnovna i dodatna vrednost. Obe su merljive sa kwh energije.

Novu referentnu valutu ću u daljem tekstu zvati El. Brojna vrednost ela se oslanja na fizičku jedinicu energije kwh: 1el = 1kwh(jedinica obračunavanja). Svakako da je jednakost samo brojnih vrednosti , a ne dimenzionalnih veličina.

 Poređenje novca i ela:
Osnovno vrednost ela, tj. kwh je upotrebna vrednost
. Kada se izgube svi parametri za vrednovanje valute, elu ostaje upotrebna vrednost- kwh. El je i valuta i roba. Kao roba ima nezamenljivu upotrebnu vrednost.

Papirni novac nema upotrebnu vrednost; on je kvalitetno nakićeno i obojeno parče papira. Pored slika, boje i drugih elemenata piše i brojna vrednost novčanice. Broj ostaje isti ali je vrednost tog broja-vrednost novčanice u odnosu kvalitativnu i kvantitativnu vrednost  konretne robe, u različito vreme, različita.

Bilo bi interesantno pitanje:“Da li je vrednost skoka švajcarskog franka ubeležen u Knjigu svetskih rekorda?“ i “Da li je Evropa bila u tolikoj inflaciji?“ Kvalitativna i kvantitavnivna vrednost roba i usluga u EU se nije mogao promeniti.
Zlato, kao podloga novca, ima upotrebnu vrednost, ali je toliko ograničena i neupotrebljena; prava je šteta što vagoni tog plamenitog metala vekovima stoje u trezorima, a mogli bi se upotrebiti u pametnije svrhe. Zlato nije nikakav pokazatelj ekonomije neke zemlje, el  jeste pokazatelj: veća potrošnja je na većoj proizvodnji.

Kupovinom zlata povećavamo količinu zlata, a ne povećavamo proizvodnju.
Nemoguće je, nepotrebno i štetno je obezbediti za svakog stanovnika planete zlatni iznos, pošto na planeti imamo sedam milijardi stanovnika.

Ni nove “internet” valute ne mogu biti svetsko rešenje; svakako, nisu rešenje ni prostorno, ni vremenski.

Nove apstrakne valute koje se nude na internetu mogu biti upotrebljive u lokalu sa svojim dnevnim matematičkim vrednostima, prodavaće se, ali se kvalitet neće razlikovati od postojećih valuta. Internet valute nemaju upotrenbu vrednost i nisu sposobne da povežu svoju trenutnu vrednost sa vrednošću neke robe sada i nakon dvadeset, trideset, sto…godina:

Niko živi ne zna šta se može kupiti za jedinicu “internet” valute( kao ni za današnju papirnu valutu) za sto godina, a neće se znati ni njena vrednost. Dok se, za sto, dvesta godina, za 1el može kupiti 1kwh el. energije.

Beleže se dnevni skokovi i padovi vrednosti internet valuta: http://www.novimagazin.rs/opusteno/bitkoin-izgubio-petinu-vrednosti .
Cena el. energije, tj. vrednost jednog ela nikad, i nigde, neće porasti ili opasti u jednom danu za 20% kao što se navodi u gornjrm linku za internet valutu „bitcoin“.
Problematično je što sama evidencija novca na računu nije pokazatelj kvaliteta razmene, već samo evidencija i potvrda razmene i trenutne tržišne vrednosti.

Energija, kao podloga novcu nema ni jednu manu. Život nikad ne može biti mana.
Niko do sada nije rekao:”Ne znam čemu služi struja, nafta, ne znam koliko vrede i šta ću sa njima ?”
El je neodvojiv od života i ne može lažno procenjivati vrednosti. Njegova je suština život i ne postoji bolji-stabilniji parameter za registrovanje promena stanja u današnjoj proizvodnji, razmeni i potrošnji dobara i usluga.

Netačne procene vrednosti današnjih valuta.
U primitivnim društvima, a i danas, u malim zajednicama- tipa sela, veoma dobro se procenjuje vrednost roba, usluga i novca; svi znaju koliki su troškovi proizvodnje i koliko vredi ta roba. Razmena roba i usluga, u neposrednom kontaktu, obavlja se bez većih problema.

Vrednost novca se u tim sredinama veoma realno procenjuje. Sve dok je učesnicima razmene dobara poznata stvarna ponuda i potražnja, poznata cena koštanja proizvoda, realne su i procene valute.
Međutim, u ovakvim sredinama proces razmene dobara, ponudu i potražnju  niko sa strane ne registruje, dosta robe ne stigne ni na pijacu

U nerazvijenim zemljama(Srbija) , na primer, u poljoprivredi nisu registrovani svi proizvođači, nije registrovana trgovina pojedinim robama; prodaja pšenice je uglavnom registrovana, prodaja kukuruza, stoke .. delimično. Roba ne napušta ni ulicu, kupuje se na licu mesta, ne odlazi ni na pijacu- kupuje i prodaje u dvorištu. U proračunu vrednosti valuta nerazvijenih zemalja nemamo na raspolaganju dokumenta za svu ponudu i potražnju,  proizvodnju i potrošnju…Proračunata vrednost valute u ovim zemljama, na osnovu ponude i potražnje je netačna i ne daje pravu vrednost snage privrede i društva.

U razvijenim zemljama: Nemačka, Švajcarska … svaka proizvedena roba se registruje, svaka usluga, ponuda i potražnja je prijavljena i naplaćen porez. U proračunu vrednosti valuta ovih zemalja na raspolaganju su dokumenta obima ponude i potražnje roba, dobara i usluga.

U savremenom svetu imamo ekonomsku i političku saradnju između država; prepliću se ponude i potražnje, upoređuju se međusobne vrednosti valuta siromašnih i bogatih u opisanim okolnostima.
Jasno je da će poređenje vrednosti valuta biti pogrešno-netačno, a zamena novca siromašnih zemalja sa novcem bogatih biće glupost.
Bogatim zemljama odgovara da se nikad ne obelodani prava razmena dobara u siromačnim zemljama

Procena vrednosti valute se vrše u svim zemljama.Stanje u tim zemljama je različito: neke zemlje nisu bile u ratu zadnjih sto godina, a neke su u njemu.

Novac u ratu skoro da i ne obavlja svoju funkciju; ide u svoj ekstremni beskonačni minimum, gubi svaku vrednosnu vezu sa peostalim robama i uslugama. Roba, svakako, postoji i u ratnim uslovima: proizvodnja hrane se obavlja koliko-toliko, proizvodnja el energije se održava… Nerealno je da u zemlji ne postoji nikakva proizvodnja, da više nema roba i uluga; ima ih manje , ali ih ima.

U takvim uslovima izostaje registrovanje(skoro potpuno) proizvodnje, ponude i potražnje. Kako je gore navedeno i u ovom slučaju vrednost domaće valute neće opisati stvarnu ponudu i potražnju; informativne veze su prekinute, nema podataka čega ima  a čega nema…

U svetu se vrednost valuta, zemalja u ratu, prihvati kao beskonačni minimum-“nula”. Svakako da drugoj zaraćenoj strani to odgovara. Jasno je da se sa ovakvim vrednostima novca ruši dostojanstvo vrednosti robe, ljudskog rada i samog čoveka.

U prvom i u drugom slučaju, u bogatoj i u siromačnoj zemlji cena električne energije, uglavnom, ostaju na istim pozicijama. Ako uzmemo el za referentnu valutu, imaćemo sasvim druge vrednosti nacionalnih valuta i drugačiju procenu stanja u zemljama.

Precenjivanjem vrednosti sopstvene valute neće biti lako potceniti vrednost tuđe valute, ako bar deo te valute(zamenjuje) počiva na elu :
Promene vrednost lokalnih referentnih valuta, koje se baziraju ne ceni svoje el. energije, nisu tako česte ni velike; svaka država gleda da zaštiti svoju privredu od naglih i velikih promena cene el. energije, pa zbog svog stanovništva neće podizati cenu el. energije. Na ovaj način se štite i slabije valute drugih država.

Referentna vrednost ela sprečava nagli udar rasta ili pada jedne valute na drugu, naravno, i zbog toga što je energija utrošena na sve robe i upotrebna vrednost kwh je ista u obema zemljama. Ovako definisana lokalna referentna valuta ublažiće oštrinu i snagu trenutno najačih valuta na slabe valute.
Jasno je da referntna vrednost ela blago i sinhronizovano deluje na vrednost svih valuta.
Rzlike cena el. energije u različitim državama je mnogo manja nego što su razlike u vrednostima valuta ili plata.

Definicija ela kao referentne  valute
El se može definisati na više načina; zavisi šta će se od njega tražiti i za što će se svet opredeliti- Za teoriju ili za praksu?. Svetske referentna valute su sve lokalne referentne valute. Jedna referentna svetska valuta ne može postojati.

Referentna svetska valuta el, kao teorijski pojam, može da pokazuje  prosečno i moguće stanje ponude i potražnje, tj. pokazuje svetsku prosečnu cenu potrošnje i uštede el. energije(energije);teorijski-to je srednja vrednost cena el. energije svih zemalja na planeti i nju ne određuju  centralne banke- već cene el. energije svih država.

Srednja referentna svetska valuta može biti primenjljiva samo kao teorijski reper u odnosu na lokalne referentne valute; srednja referentna svetska valuta se u praksi se ne može primeniti- neupotrebljiva je:
ne zna se koliko se kwh-va, ela, može dobiti za svetsku srednju vrednost el. energije. Svaka zemlja ima svoju cenu el. energije i za nju odgovarajući broj kwh-a.  

Skok cene el energije u jednoj zemlji ne menja mnogo srednju-prosečnu cenu energije; količina el. energije jedne zemlje je u masi ukupne svetske količine energije, pa je vrednost mase presudna; postoji blagi, sinhronizovani teorijski porast ili pad ostalih valuta, a trebalo bi, jer je cela planeta Zemlja jedna zajednica.

Ostavimo teoriju, tj.srednju svetsku cenu el. energije i vratimo se stvarnosti: električnoj energiji i pojedinačnim trenutnimj njenim vrednostima u svakoj zemlji. Svetska potrošnja energije je pokrivena sa el. energijom i energijom od fosilnih goriva: nafta, benzin, plin…Isti slučaj imamao u svakoj zemlji. Za definiciju referentne vrednosti ela, tj. za vrstu energije treba uzeti  električnu energiju; sve pomenute energije se preračunavaju u električnu

Električna energija
El. energija skoro da je apsraktni pojam; “nema masu”, ne prevozi se cisternama, ne sladišti… Sa druge strane , svi znamo šta je ona, znamo gde se proizvodi, koliko i zašto se proizvodi… El. energija je narodna roba i u svakom trenutku može postati novac.

Energija fosilnih goriva
Fosilna goriva su roba, ali se lepo uklapa u manipulacije, trgovinu, plaćanje postojećim valutama . Energija iz goriva ne može biti osnova za definisanje ela; svetske količine fosilnih goriva se stalno smanjuju, pa će i cena da raste. Obrnuto- proizvodnja el energije ne može nestati.

Energija(kwh) iz fosilnih goriva mora se preračunati u kwh el. energije, jer se ne sme dozvoliti da svojim visokim cenama u budućnosti upropasti ceo zivot na planeti. Može se živeti i uz redukciju nafte. Ova goriva treba koristiti samo za obavljanje teških radova. Naftu u budućnosti tretirati kao moranje, kao suvenir, pa prema njoj moramo pažljivo postupati.

Čak se i fosilna goriva vrlo stabilno, referentno ponašaju u procesima ponude i usluga. Recimo, u inflaciji, za oranje poljoprivrednog zemljišta tačno se znalo koliko litara dizela treba dati za tu uslugu i ta usluga se, kao i sve druge robe i usluge, plaćala naftom, a novcem se nije ni pazarivalo.

 Najvažniji način definisanja referentne vrednosti ela je na lokalnom nivou, na teritoriji jedne države; referntna vrednost nacionalne valute bila bi jednaka trenutnoj ceni električne energije u toku jednog meseca, tj. u mesečnom obračunskoom periodau. El bi se koristio paralelno postojećim novcem. Učesnici u prometu roba i usluga bi jedan drugom plaćali el.energiju po principu: el za el, tj. kwh za kwh.

Početno tržište ela u Srbiji bi moglo iznositi oko 32GWh; tržište jednako godišnjoj proizvodnji električne energije.
Na domaćem tržištu, referentna valuta dinaru bi bio domaći el i trebalo bi da se drži toga.
Domaći referentni el je primaran za domaću valutu. Svaka zemlja treba da ima svoju referentnu valutu i nastojati da ona preuzme što veći deo obrta novčane valute.

Kurs referentnog ele jedne zemlje je trenutna cena el. energije u toj zemlji.
Novi kurs referentnog ela se određuje-računa p
reko rasta prodate- utrošene el. energije u odnosu na neki prethodni period. Uticaj snage, ili slabosti ekonomije i društva iz prethodnog perioda na porast cene el. energije je onemogućen i biće eliminisan za sva vremena.

Kao nulti nivo vrednosti ele za lokalanu valutu, u svakoj zemlji, uzima se tekuća vrednost cene el. enegije u njoj. Mora se prihvatiti postojeće stanje vrednosti cena el. energije u svakoj zemlji; cena el. energije svake zemle je odraz sveukupnog trenutnog stanja privrede i društva jedne zemlje, drugi parametar, na današnjem stepenu tehnološkog razvoja, ne postioji.

Novi rast vrednosti lokalne ref. valute odrediće nova cena el. energije u zemlji. Nova cena el. energije uzrokovana je novim kapacitetima elektropostrojenja, prodajom, tj. potrošnjom proizvedene el. energije, nove proizvodnje i distribucije proporcionalno broju stanovnika te zemlje.

Postoje samo dva obračunska perioda:
-Prethodni obračunski period je obračunski period cene el. energije iz prošlog meseca. Cena u tom periodu je nulta cena el. energije i služi za proračun nove vrednosti ela
-DrugI obračunski period za proračun vrednosti ela sledi iza prvog obračunskog perioda. Ukoliko  postoji povećanje potrošnje(ili pad potrošnje) energije, imamo novi porast, ili pad, vrednosti ela. Nova cena el. energije je proporcionalana povećanju(priraštaju) ili padu potrošnje, tj. prodaje el. energije.

Lokalne ref. valute su zamena za svetsku ref. valutu. Konkretna vrednost svetske ref. valute nije poznata, neće se ni saznati, niti je važno da je znamo, ali važno je znati put i način utvrđivanja vrednosti lokalnih ref. valuta. Lokalne ref. valute su praktične i one, na neki način, već postoje kroz cenu el. energije u svakoj zemlji.

Da bi do kraja definisali lokalnu ref. valutu, postojeći način utvrđivanja cene el. energije se mora menjati. Kako promeniti-korigovati dosadašnji način utvrđivanja cene el. energije? Moramo se vratiti tamo gde treba da se vratimo, a to je: cena koštanja postojećeg-ih postrojenja i cena koštanja proizvodnje, amortizacija postrojenja, generalni remonti-investicije… To je osnovno za definisanje referentne cene el. energije. Mora se prestati sa određivanjem cene el. energije jer to neko traži.

Cena koštanja proizvedene el energije određuje se klasičnim postupcima -kalkulacijom i radi je svaki projektant, svaki ekonomista-računovođa. Takođe, može se uskladiti, klasirati po vrstama elektrana, čije cene u svetu moraju biti približno iste. Cena koštanja je osnova za tačnije definisanje dela nulte el vrednosti i prilika da se sagleda gde se nalazi trenutna cena el. energije.

Definiše se vrednost ela za prethodnji obračunski period- nolta vrednost, definiše se priraštaj potrošnje el. energije, što će predstavljati i priraštaj referentnog ela. Takođe, potrebno je da se definiše jedinstvena metodologija- kalkulacija za promenu cene el. energije.

Svako povećanje potošnje-prodaje el. energije je parametar za računanje priraštaja cene el. energije, tj.  priraštaja vrednosti lokane referentne el valute. Priraštaj vrednosti ela se definiše preko priraštaje potrošnje el. energije, ukupne proizvodnje el. energije u zemlji za prethodni obračunski period i cene el. energoje u obračunskom periodu.

Primer:
Cena sruje je u Srbiji porasla od oktobra 2016.godine. Vrednost referentnog ela treba da opadne, a time i vrednost dinara.

Zadnjih dvadesetak ledenih dana 2016. I 2017. godine elekrane u Srbiji rade punim kapacitetom I 24h dnevno; zbog ovakvog porasta potrošnje vrednost domaćeg ref. ela bi porasla, pa bi i vrednost dinara porasla.

Snaga srpske Elektroprivrede je očigledna; dvadeset dana postrojenja rade punom snagom i bez ijednog kvara. Od snage privrede, tj. proizvodnje i potrošnje zavisi i vrednost dinara.

Zašto vrednost dinara za te dane ne bi porasla? Zašto zvanični kurs dinara ovih dana stalno opada? Kakva je veza proizvodnje i zvaničnog kursa dinara? Da li je zvanični kurs dinara važniji od likvidnosti dinara u Srbiji?

Da li je danas, 14.01.2017. godine, NB Srbije dovoljno hrabra da izvrši prostu kalkulaciju i poveća vrednost(bar stoti deo,) dinaru na kraju januara?”

U februaru broj ledenih dana biće manji, protrošnja el. energije biće manja, pa će vrednost ela da opadne. Dinar će ponovo da se vratiti na neku nižu vrednost.

Krene li se, usvoji li se el za referentnu valutu, tada bi se, patalelno dinaru,  kurs vrednosti dinara određivao na dva načina:
-Kurs dinara se određuje na postojeći način kao i do sada.
-Kurs dinara se koriguje promenom vrednosti ela, tj. promenom prodaje-potrošnje el. energije u odnosu na prethodni mesečni obračunski period.
Pomenuta promena prodaje-potrošnje el. energije obuhvata:

-Prodaju el. energije proizvedene u elektranama.
-Prodati ekvivalent energije iz fosilnih goriva, tj. ekvivalentni rad iz energije od fosilnih goriva današnjih toplotnih motora.

Međusobni odnos lokalnih referentnih valuta u dvema zemljama, naravno, različitih novčanih valuta, se određuje preko priraštaja vrednosti ela (jedinice za obračun) po jednom kwh u jednoj i drugoj zemlji.
Na taj način se određuju odnosi postojećih novčanih valuta u  tim zemljama.

Svetska referentna valuta je krajnji cilj:
Kada se izjednače vrednosti svetske i domaće referentne valute može se reći da je planeta
Zemlja jedno tržište. Do izjednačenja ne sme doći po nećijoj volji ili naredbi…

Ne sme se dozvoliti promena cene el. energije u zemlji po željama tržišta drugih država,unija…

Cena el. energije se zasebno formira u svakoj državi i prema tržišnim mogućnostima svog naroda, tj. stanovništva svake države. ZA svaku zemlju je domaća referentna valuta je veoma važna.
Važan razlog  formiranja domaćeg referentnog ela je dugoročna likvidnost domaće valute, i ne treba taj cilj mešati sa trenutnim događanjima na svetskom tržištu.

Krajnji cilj je proces formiranja tržišta ela, a ne rok i datum kada će se to desiti. U ovom procesu će se, u svakoj zemlji, postepeno, sve više i više kontrolisati vrednost cene el. energije, na isti način i istom-jedinstvenom metodologijom.

Referentna novčana vrednost ela se ne ponaša u istim situacijama kao postojeće valute:
-Osobina ela dolazi
do izražaja u trenutku kada Narodna banka razmišlja o: ubacivanju dodatne količine novca u promet, kupovini strane valute….
Ubacivanjem ela u promet značilo bi kao i fizičko ubacivanje novca, ali suštinske razlike su ogromne; ubacivanje nove količine ela znači mogućnost potrošnje i proizvodnje nove količine el. energije i rast vrednosti domaće valute, a ubaciti novac znači oboriti vrednost domaće valute.

Imamo li kapacitete tih elektrana? Kako se to može postići? Kako postići stabilan obrt ela i u dovoljnoj meri?
Prvo je potrebno izgraditi domaće energetske kapacitete koji podmiruju potrebe godišnje proizvodnje el. energije u Srbiji.
Nakon toga, izgraditi energetska postrojenja- radnih i rezervnih kapaciteta koja omogućavaju povećanje proizvodnje el. energije u vreme njene najveće tražnje , kao i nesmetan remont elektrana. Pogledaj link:
https://gradiuinflaciji.wordpress.com/ucesce-naroda-u-izgradnji-derdapa-3-akcionarstvo-i-kapital/

Maksimalni kapacitet elektropostrojenja, potreban za nesmetan rad finalnog tržišta ela, je 40% iznad postojećih kapacitete sa kojima se podmiruje godišnja potrošnja el. energije.

Održivost postrojenja, koja rade kao rezervna postrojenja i stupaju u proizvodnju po potrebi, postiće se uvođenjem mogućnosti kupovine el energije, nekoliko meseci pre njene upotrebe.
Dodatne mogućnosti održivosti izgradnje elektrana videti na: http://www.bastabalkana.com/2015/04/treba-li-nam-hidroelektrana-od-2-gw-bez-dinara-kredita/ ,
http://www.bastabalkana.com/2015/05/predlog-i-resenje-za-penzije/

Izuzetno svojstvo el će pokazati u oblasti uštede potrošnje el. energije upotrebom izolacionih materijala, primenom efikasnih termodinamičkih ciklusa : izgadnji energetskih kuća, primeni toplotnih pumpi… … Imamo smanjenje potrošnje i proizvodnje el. energije.

Korekcija uštede el. energije u fiktivnu potrošnju određuje se veoma lako kalkulacijom-računom  fiktivnom potrošnjom el. energije.

Proračun fiktivne potrošnje, tj. uštede el. energije je vrlo jednostvan; polazi se od vrednosti proizvedene- prodate količine izolacionog materijala(stiropor, mineralna vuna..), prodatih snaga toplotnih pumpi, toplote termalnih izvora… i gabarita- zapremine energetske kuće.

Svaka ušteda energije , koja nastane primenom tehnoloških rešenja, podiže vrednost nacionalne valute u zemlji. Takođe, imamo blagi porast i ostalih valuta, jer je prostor zajednički.

-El. energija se ne ponaša u istim situacijama kao ostale robe
Kao primer je specifičnost stvaranja dodatne vrednosti el. energije na tržištu jedne zemlje:

Dodatna vrednost robe pada na tržištu ako je na tržištu više robe nego kupaca. Za el. energiju se to nemože reći; energija je roba koja se ne može proizvesti, skladištiti, izneti na tržište i prodati, troši se onoliko koliko se istog trenutka proizvodi, potrošnja je jednaka proizvodnji u svakom trenutku, generatori ne rade ako niko ne troši struju.

Nema viška el. energije u mreži, nema viška robe, pa ne može biti ni promene vrednosti cene el. energije, ni porasta vednosti ela. Veći obim proizvodnje, manja cena robe. Proizvodnja je kao u restoranu: sprema se što je naručeno.

-Vrednost referentne valute ne bi trebalo da se određuje u bankama… Banke treba da prihvate izveštaje o trenutno izračunatoj referentnoj vrednosti domaćeg ela od specijalizovanih naučnih ustanova: fakulteta, instituta……i na osnovu empirijskih podataka o utrošenoj el. energiji, ceni koštanja proizvodnje el energije, ceni koštanja distribucije el. energije…

Srednja referentna vrednost cene el. energije u zemlji:
U specijalizovane naučne ustanove  stižu izveštaji o ceni koštanja proizvodnje i distribucije od svake novoizgrađene elektrane…, sabira sa starim cenama proizvodnje i distribucije el energije i računa novu srednju vrednost struje u zemlji-Srbiji, a potom, račun prosleđuje Vladi ili Elektroprivredi Srbije.

Prihvatljivo je da, na osnovu izveštaja specijalizovanih naučnih ustanova, cena el. energije u zemlji raste samo na osnovu  parametara(zahteva) koji potiču iz te zemlje, a nikako po zahtevima drugih zemalja.

                                                        EL TRŽIŠTE

Eksperimentalno uvođenja el tržišta je bezbedo za sve učesnike i ne može izazvati štetne posledice; eksperimentalno el tržište i realno el tržište se ne razlikuje i može  doneti  korist domaćoj ekonomiji. Zakoni el. tržišta su vrlo jednostavni; ne menjaju se postojeći zakoni, osim što će se paralelno koristiti dinar i el. Deo novčanih obaveza se plaćaju drugom licu u kwh-ma, tj. u elima. Oblikovanje el. tržišta mora se definisati kroz zajedničku saradnju naroda, NB Srbije i Vlade.

Pored postojećeg dinarskog tržišta u Srbiji, paralelno se postavlja el tržište.
Početno tržište ela,
u eksperimentalnom- probnom paketu, u Srbiji bi moglo iznositi oko 32GWh; tržište jednako godišnjoj proizvodnji električne energije.

Drugi deo elovog tržišta mogu razviti  obični građani ulaganjem svog novca u izgradnju energrtskih postrojenja kao što sam opisao u: http://www.bastabalkana.com/2015/04/treba-li-nam-hidroelektrana-od-2-gw-bez-dinara-kredita/ ,
http://www.bastabalkana.com/2015/05/predlog-i-resenje-za-penzije/ .
2GW novih postrojenja bi omogućio građanski fond oko 750 000 000 evra godišnje i ovo bi bio drugi deo novca zaštićen od inflacije i destva stranih valuta.

Pored elektrana moraju se graditi i distributivna postrojenja; valja graditi distributiva postrojenja po istom principu kao i elektrane- učešćem naroda u izgradnji postrojenja.

Strani državljani mogu učestvovati u izgradnji elektrane samo kao akcionari. U slučaju da učestvuju u izgradnji elektrane kao kreditori to bi značilo da Elekrana uzima strani kredit, što treba odbaciti.

Treći podsticaj bi mogla dati NB Srbije aktiviranjem 2,5% svojih pasivnih zlatnih poluga ili dinarskih rezervi, što do sada nije bilo.

Četvrti podsticaj– štednja građana u elima kod NB Srbije i združivanje štednje i pomenutih 2,5% dinarskih rezervi.

 

Monopol i borba za tržište – cene el. energije.  Samoregulacija vrednosti ela.

Monopol i borba za tržište – cene energije
Pogledajmo primer”Južni tok”:
Kampanja”Južni tok” se zavšila “zabranom” njegove gradnje; u sredstvima informisanja nam je objašnjeno da je EU odbacila projekat uz obrazloženje da ne može proizvođač i distributer gasa biti isto lice. Distributer bi nudio svoju cenu transporta gasa, a Gasprom svoju, pa je ukupna cena projekta i gasa za potrošače veća(“uplašili” se distributeri da će zgrnuti pare).
Sličan odnos imamo i kod nas; cena el. energije koju Elektrodistribucija prodaje građanima ne zavisi mnogo od cene el. energije na Elektrani; cena el. energije u Elektrodistribuciji mnogo je veća zbog drugih razloga.

Razumljiv je monopol kada jedno lice proizvodi i prodaje, ali je razumljiv i strah da distributeri gube deo tržišta.

Kada su ispunjeni određeni uslovi el na svom tržištu vrši samoregulaciju gore  pomenutih odnosa cena el. energije. Nužan uslov samoregulacije cene ela. tj. el. energije je većinsko(dvotrećinsko) učešće narodnog  novca-kapitala u izgradnji novih elektrana i distributivne mreže.
El se formira na sledeći način:
-Kreditor kupuje od pravnog lica- Elektrane kwh-ve, kreditira izgradnu elektrane, Elektrana vraća kreditoru kwh u elima, tj. po ceni koju građani u tom trenutku plaćaju Elektrodistribuciji.
-Razlika u ceni struje el. energije koju prodaje Elektrana i Elektrodistribucija je 2.5 puta veća-bez PDV-a,  do 3,33-sa PDV-om  Na taj način, Elektrana kreditoru vraća 2,5kwh, odnosno 3.33kwh za jedan kwh; što je cena struje u Elektodistribuciji veća, veća je i vrednost pomenutog odnosa cena.

Elektrana je u obavezi da vraća kreditorima ele, pa  je prinuđena da se bori da ovaj odnos bude što manji i nisu joj potrebni nikakvi zakoni Unije, MMF-a…

Samoregulaciju cene el. energije imamo i u elektrodistribucijama:
Elektrodistribucuja je u obavezi da vraća kreditorima ele, pa  je prinuđena da ne diže cenu el. energije jer se kredit vraća u kwh-ma i ne isplati joj se da ono što treba da vrati bude skuplje.

Strani državljani mogu učestvovati u izgradnje elektrana samo kao akcionari.

                                          KAMATE

Kamata na kredite u elima, štednju u elima ne bi trebala da postoji-nulta kamata. Razlog za nultu kamatu je što na upotrebnu vrednost ela, tj. kwh inflacija nema dejstvo. El menja svoju referentnu vrednost samo kada se menja cena el. energije.

Fizički izgled el novčanice
El novčanica nema svoj fizički izgled jer se radi o broju kwh-va, ali se broj kwh može upisivati na uplatnicu, priznanicu, el platnu karticu, u bazu podataka….

Napomena:
Primena ela je moguća i bez razvijenog el tržišta. Naravno, cilj je razviti snažno el tržište, pa je potreno opisati nastanak i razvoj takvog tržišta i  definisati način formiranja el tržišta. U ovom članku bilo bi nepraktično otvoriti ovo pitanje, pa bi definisanje načina formiranja el tržišta trebalo posebo obraditi

Cenu el. energuje ne određivati po modelu koji važi za sve druge robe; druge robe su samo robe, a el. energija je roba, energija i valuta.

Možda će se sutra-u budućnosti misliti drugačije nego danas. Predstoji nam da se navikavamo na nove vrednosti novca.

Nadam se da će članak podstaći širi krug ljudi da još dublje prouče pojam i svostva el. energije, mogućnosti i primenu el. energije kao referentnog parametra pri merenju promena stanja u privrednom i društvenom životu. ENERGIJA nije prosta stvar koju bi trebalo posmatrali samo  kao našto što se može utrošiti- ona je mnogo više od toga.

Napomena:
Svaki članak, pa i ovaj, se uvek ažurira,dopunjava, pojašnjava i ispravlja. Međutim, zamisli i ideje u člancima su suština i ne menjaju se.

Autor predloga:
dipl. maš. inž.Mladen Popović
mladenpopo@open.telekom.rs
opetja52@gmail.com

Advertisements