Objekti nadzemnog betonskog korita u navodnjavanju

OBJEKTI NADZEMNOG BETONSKOG KORITA U NAVODNJAVANJU
Betonsko korito: Osnovni, samostalni građevinsko – tehnički objekt i osnovna građevinska jedinica idejnog projekta nadzemnog betonskog kanala za navodnjavanje i za odbranu od poplava

                                    NADZEMNO BETONSKO KORITO

OSNOVNI OBJEKTI:
nadzemno betonsko korito;
-betonski rezervoar;
-betonske spojnice;
-podzemno zatvoreno betonsko korito ;
-prozori za puštanje vode sa poplavne u korito s i prozori za istakanje vode;
— Zasuni za puštanje vode  u korito i prozori za istakanje vode;
-zasuni , ventili, slavine za istakanje, punjenje i čišćenje korita;
-metalni okov za pričvršivanje objekata uz kanal;
-putni prolazi između dva nadzemna betonska korita,
prilaznice i prolazi za  životinje ispod korita-kanala.
-zaptivna vrata na prilazima  za životinje;
-priključak-ci izvorišta vode na prvom nadzemnom koritu kanala
(početak kanala );
– priključak-ci za istakanje vode duž nadzemnog betonskog kanala
za  potrebe poljoprivrednih i nepoljoprivrednih objekata;
– priključak-ci zadnjeg nadzemnog korita kanala na
mesto isticanja vode iz kanala(kraj  kanala ).

                    Osnovni zadatak i uslov primene

Nadzemno betonsko korito se u istoriji vodoprivrede pojavljuje kao samostalni element. Korito je imalo značajnu ulogu u domaćinstvu, stočarstvu… Sva njegova značajna svojstva treba danas, i u budućnosti, preneti- ugraditi u nadzemni betonski kanal. Nadzemni betonski kanal ima širu upotrebu u odnosu na korito; kanal je nosilac najvažnijih  zadataka sistema za transport i skladištenje vode za navodnjavanje na daljinu, kao i za odbranu od poplava.

Prvi zadatak korita je odbrana od poplave. Korito ovu ulogu ostvaruje kroz rednu vezu sa drugim koritima , gde niz-redna veza gradi  kanal za odbrana od poplave. Mesto postavljanja nadzemnog betonskog kanala-korita je svako mesto-zemljište na kome se računom utvrdi da može doći do poplave.

Naravno, prostor odakle preti opasnost od poplave, u mnogim slučajima, nije značajno širok, pa se takvo mesto može braniti spajanjem nekoliko korita, pogotovo na brdsko-planinskom predelu. Za širi prostor, odakle preti poplava, potreban je kanal; širi prostori, napadani polavom, su ravničarski rečni slivovi.

Drugi zadatak se ostvaruje u navodnjavanju. Korito, samostalno, ili u sklopu redne veze, nalazi primenu na zemljištu koje treba navodnjavati. Korito daje bolje rezultate ako se primenjuje na parcelama većih od petnaestak, ili dvadesetak ari. Maksimanna veličina površine za navodnjavanje iz korita nije ograničena..

Međutim, na određenom rečnom slivu,  dozvoljava se uzimanje vode za navodnjavanje na svakom mestu sliva, za koje se računom utvrdi dovoljna izdašnost izvora, gde je obezbeđena ravnomerna i ravnopravno raspodela vode, za svakog korisnika.

Odnosno, ne sme se odobriti manjoj grupi ljudi da upotrebi izvor vode u iznosu koji bi ostalom stanovništvu ugrozio pripadajući prosek vode za svakog  na području sliva. Svi korisnici izvora vode moraju biti ravnopravni u raspodeli vode.

Napominjem da ravnopravnost i ravnomernost uzimanja vode iz izvora se ne rešava zabranom upotrebe  savremenih i ogromnih sistema za navodnjavanje, kao i upotreba korita, čiji sam pristalica i zagovornik:

– Svi korisnici izvora vode biće u ravnopravnom položeju, ako se zakonom- propisom u lokalnim zajednicama definišu dnevne dozvoljene količine vode. Znači, odobriti, ili ograničiti određenu količinu vode,  a nikako-  propisima ili zabranama ograničavati izbor vrsta vodnih sredstava za navodnjavanje.

Ko će da kontroliše upotrebu izvora i dozvoljenu količinu vode ? Država je ta koja, preko svog državnog aparata( državna bezbednost, policija, špijuni i doušnici..), treba da, na primeru kontrole i zabrane potrošnje vode, pokaže svoju snagu i moć; na primeru očuvanja životne sredine opravdana je upotreba snage i moći države.

OPIS KORITA. MESTO POSTAVLJANJA KORITA. ELEMENTI KORITA

Način upotrebe korita:

Betonsko korito se može  upotrebiti samostalno pri navodnjavanju bašta, plastenika…, kao i  većih parcelama, jednog vlasnika, ili zadruge,  tj. na parcelama većeg broja vlasnika.

Betonsko korito je element sklopa nadzemnog betonskog kanala za odbranu od poplava i navodnjavanje. Pogledaj link:
https://gradiuinflaciji.wordpress.com/category/odbrana-od-poplava/
i http://www.bastabalkana.com/2015/09/odbrambeni-nasip-od-poplava-u-navodnjavanju/   .

Betonsko korito je  tokom svoje duge istorije imalo široku i raznovrsnu upotrebu. I danas korito nalazi primenu u svim oblastima privrede…

Sastavni delovi korita:

1)  Betonska podloga i betonski temelj. Betonska podloga uvek se postavlja u zemlju. Na betonsku podlogu ide betonski temelj. Temelj se zabetonira za podlogu, a međuprostor zatrpava nabijenom zemljom- ilovačom.

2) Betonsko korito. U zavisnosti od toga da li se korito primenjuje samostalno ili je u slopu kanala, imamo prosto-obično korito, i korito izdeljeno na dva dela. Pogledajmo njihove oblike:

a) Prosto korito, bez rezervoara.

Prosto korito koristi jedan vlasnik, pa nema potrebe da se prostor korita deli, niti se u njega postavlja poseban rezervoar vode za zalivanje,
tj. u sistemu za navodnjavanje korito je bez rezervoara.

b) Korito sa rezervoarom:
Korito sa rezervoarom za smeštaj vode za navodnjavanje.
U slučaju da korito spaja sa više korita, rezervoar se postavlja-nalazi u koritu i u sklopu je kanala sa više vlasnika

  KORITO SA REZERVOAROM

Ostatak slobodnog prostora u koritu, izvan rezervoara, je namenjen za prolaz vode kroz korito, tj. kroz sva druga korita međusobno vezana i u sklopu kanala.
Pogledaj sliku:

Pored zajedničkog, slobodnog  prolaza vode kroz korito imamo mogućnost slobodnog prolaza vode kroz dva(Ili više?!) otvora-prozora na rezervoaru. Naravno, za prolaz vode kroz rezervoar prozori se moraju otvorita. Prozori se postavljaju na čeone- naspramne stane rezervoara.
U slušaju poplave i potrebe  brzog transporta vode kroz rezervoar, otvaraju se pomenuta četiri naspramna otvora-prolaza kroz rezervoar. Pogledaj donju sliku: „Punjenja kanala vodom kroz otvore –prozore korita“.

Osnovne mere korita, temelja i rezervoara:

Osnovne mere korita sa temeljom:
–  Spoljne mere korita su:  širina temelja a = 3,56m ,  širina krune korita
b = 4,24m ,
visina korita Hkor = 3.40m, visine trapeza korita  Htrap.kor = 2.40m,
dužine Lkor = 15,00m.

Poprečni presek korita je trapez.
-Unutrašnje dimenzije trapeza su: 3.0m x  3.80m x  2.15m.
–  Površina poprečnog preseka korita-trapeza je 7,3m2
– Ukupna zapremina vode u rezervoaru i u koritu dužine 15m je:
Vvode 15m =15 * Vvode 1m =15*7,3m3  = 109.5m3
Vvode 15m =109.5m3

Puno korito vode može da zalije zamljište dimenzija:
109.5m  x  10m  x  10 cm, tj.
zaliće se 10,95 ari zemljišta do dubine 10cm

– Ukoliko se postavlja na betonski temelj visina korita se povećava za  1.m  (Hkor=3.40m,).

Vreme punjenja rezervoara vodom:
Vreme punjenja rezervoara u koritu videti u tabeli br. 3
Tabela br.3:


Protok pumpe od 180l/min
se vrlo lako može ostvariti sa dvocilindričnom klipnom pumpom za vodu. Za pogon pumpe nastojati da se upotrebi vetrenjača; naravno, ukoliko za nju postoje uslovi. U Srbiji već ima dosta primera vetrenjača za pogon vodene pumpe.

Navodim primer dve vetrenjače; obe je uradio Branislav iz Deronja:
– Prva vetrenjača pokreće pumpu od 120l/min, a druga 500l/min.
-Cena veće vetrenjače je 25 000 evra. Vidi link:
http://www.blic.rs/vesti/vojvodina/vetrenjace-zalivaju-vocnjak-u-deronjama/fhc47lr

Broj nadzemnih betonskih korita u celom kanalu zavisi od dužine kanala. Primer:
– Na 10km ima ih 666.6 kom,   na 30km imamo 2000 komada.
– U tablici br.  daje se pregled brojeva korita prema različitim dužinama kanala

Mesto postavljanja korita:

 1) -Mesto postavljanja je zemljište ugroženo poplavom i gde nema nasipa.
Korito se postavlja gde nemamo zemljanog nasipa za odbranu od poplava, a razmišlja se o njihovom postavljanju.

2) Zemljište ima odbrambeni zemljani nasip:
a)
Korito se postavlja
na postojeći zemljani nasip ukoliko se pokaže da ima nedovoljnu visinu za odbranu od poplava, ili  je zemljani nasip zapušten. Pre postavljnja korita na nasip mora se skinuti jedan sloj zemlje sa gornje krune nasipa, tj. skida se sloj zemlje da bi se korito moglo ukopati u nasip do određene dubine i popuniti ilovačom. Ovo je potrebno i zbog nivelacije visine celog kanala.

U slučaju postavljanja korita na postojeći zemljani nasip njegova visina je Hkor=1.40m. Širina korita jednaka je širini gornje krune nasipa, ili nešto šire posle ukopavanja.

b) Korito se može se postaviti uz postojeći zemljani nasip.
Ako se korito postavlja uz postojeći nasip, ono se postavlja se sa spoljašnje strane zemljanog nasipa, tj. na zemljište koje je branjeno od poplave.

Zemljani nasip ostaje ka reci, a korito se postavlja uz zemljani nasip i ne dirajući nasip.  Postojeća praznina, između nasipa i korita, se popuniti ilovačom- zemljom, a zatim, poravna sa vrhom zemljanog nasipa i zasadi vrba, bagrem….; radi učvrćenja zemljane strane nasipa.

Navešću primer lokacije zemljišta, sa i bez postojećih nasipa i moguću lokaciju za postavljanjanje korita i betonskog kanala. Lokacija je bila interesantna u trenutku kada mi je pala ideja o mogućnosti upotrebe nadtemnog betonskog korita . Navodim izvod teksta i link:
„*
Na jevoj i desnoj obali Drine imamo nasipe od Banje Koviljače do ušća u Savu. Nasipi su dužine  oko 20km . Od Save imamo levi Drinski nasip duž Balatuna.  Dužina nasipa 8 km
** http://vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mps/media/vijesti/Pages/
Realizacija_projekata_hitnih_mjera_zastite_od_poplava.aspx
,
– iz izveštaja  Instituta za građevinarstvo”IG” Banja Luka ,januar 2014″.

 2) Postavljanje korita na zemljište koje nije ugroženo poplavom.
-Korito se može postaviti na zemljište svakog fizikog i pravnog lica, kao deo sistema za navodnjavanje zemljišta i služi samostalno kao rezervoar za smeštaj vode za navodnjavanje. Rezervoar je u službi zalivanja zemljišta ili zalivanje plastenika. Korito se postavlja u slopu pomoćnog objekta plastenika.

Naravno, na većim parcelama, ili sa većim brojem vlasnika, nekoliko korita se spoja u jednu celinu- kanal, gde bi svaki vlasnik, u jednom koritu, imao jedan rezervoar.

                                           BETONSKI REZERVOAR

Rezervoar se nalazi u nadzemnom betonskom koritu. Rezervoar koristi samo vlasnik korita. Kada vlasnik uzma vodu iz kanala on  je uzima iz svog rezervoara. Vodu iz prolaza uzimaju svi- sve dok je ima. Voda je zajednička u prolazu dok je nivo vode do visine rezervoara . Voda je zajednička i kada je nivo vode u koritu iznad visine rezervoara; zajednika je za sve korisnike duž cele linije kanala.

Obrnuto, pri opadanju nivoa vode u koritu, voda u rezervoara ostaje vlasniku rezervoara, a u slobodnom prolazu, niže od visine rezervoara,  voda je i dalje zajenička. Prostor korita izvan rezervoara služi za protok i smeštaj  zajedničke vode
u kanalu.

Izrada i dimenzije:
– Rezervoar se izliva zajedno sa betonskim koritom. Rezervoar je trapeznog oblika, zaštićen od dejstva leda u toku zime.

– Geometrijske mere rezvoara su: 10.40 x 2.40m x 1.8m,  dužina rezervoara je od 10,4m do 11.0m
-Zapremina rezervoara visine 1.8m je V1.rezervoara :
V1.rezervoara = 47,52 m3 ,  a dužina  korita je 15m.                                                                                                                                      – Pun rezervoar vode može da zalije zamljište dimenzija:
47, 52m  x  10m  x  10 cm,  tj. zaliće 4,752 ara  zemljišta do dubine 10cm.

 U slučaju spajanja više korita sa rezervoarima mora se spoj prilagoditi načinu spajanja. Prilagođavanje spoja se ostvaruje sledećim elementima:

RUKAVCI KORITA

Krajevi betonskog korita se završavaju rukavcem. Korito se preko njih oslanja na oslonce betonske spojnice.
Spoj je pokretliv i dozvolava zakretanje rukavca u horizontalnoj i vertikalnoj ravni .Radi se u  dve simetrične polovine, i izrađuje se u fabrici betonskih elemenata. Rukavac je betonski,  polumodulnog tipa.

Spoljašnji profil površine poprečnog preseka rukavca je pravougaonik dimenzija: 4.16m x 2,40m x  0,635m.
Unutrašnji profil površine poprečnog preseka rukavca je trapez:
3,80m x 3,44m  x 2,40m x  0,635m.

                                 BETONSKA SPOJNICA

 Betonska spojnica služi za spajanje dva rukavca nadzemnog betonskog korita. Rade se dve simetrične polovine i u fabrici betonskih elemenata.

Spoljašnji profil površine poprečnog preseka spojnice je pravougaonik dimenzija: 4.85m x 2,695m x  1,13m
Unutrašnji profil površine poprečnog preseka spojnice je dimenzija:
4,18m x 2,40m  x  1,13m.

Gde su: 4,18m – Širina spojnice; 2,40m – visina spojnice; 1,13m- dužina spojnice.

Kanal je slobodan u aksijalnom pravcu, pa nema napona usled izduženja. Rukavac je  u spojnici ugaono slobodan pri zakretanju u slučaju manjeg sleganja tla. Spojni elementi-moduli, se zaptivaju  ekološki čistim materijalima. Spojnica je betonska,  polumodulnog tipa.

Upotreba betonskog korita u betonskom nadzemnom kanalu

                PODZEMNO ZATVORENO BETONSKO KORITO

Potreba za podzemnim betonskim koritom se javlja u slušaju vezivanja dva razdvojena nadzemna betonska korita, kada spoj-veza mora ići ispod zemlje. Naravno, postoji verovatnoća da će niz korita-kanal u svom toku negde preseći drumski ili železnički put.

Podzemno zatvoreno betonski korito služi da spoji dva  nadzemna betonska korita na mestu gde se  nadzemni betonski kanal ukršta sa zemljanim, seoskim, regionalnim, ili železničkim putem; u tom slučaju betonsko korito mora proći ispod puta, tj. podzemno zatvoreno korito ide u zemlju, ispod puta, u dubinu od 1,5 m, pa i više.

Dužina podzemnog zatvorenog betonskog korita je 6.6m. Poprečni presek zatvorenog korita je  7.3m2 , i čine ga dva zavorena korita površine 3.65m2  poprenog preseka. Dužina podzemnog zatvorenog korita je nešto veća od širine puta prko podzemnog korita.

Put, koji prolazi iznad podzemnog zatvorenog korita, se podiže-nasipa iznad nivoa zemlje do visine nadzemnog betonskog kanala. Od slučaja do slučaja, visina  nasipa biće oko 2,15 m. Visina puta će odrediti i karakter rešenja prelaza.

 Podzemno zatvoreno betonsko korito će doprineti da se na dužini nadzemnog betonskog kanala neće grade novi nadvožnjak, most i td.

Put i zemljani podignut nasip za put , na mestu presecanja sa podzemnim kanalom, postaće deo odbrambenog nasipa za odbranu od poplava.

Način izrade podzemnog zatvorenog korita:
U slučaju serijske izrade elemenata kanala, korito se radi u fabrici betonskih elemenata i sastoji se iz dva simetrična dela, dva ulazno-izlazna dela, koji se liju na licu mesta

UPOTREBA ZASUNA I PROZORA  ZA PUŠTANJE VODE U KORITO BETONSKOG NAZEMNOG KANALA
U slučaju porasta vodostaja i izlivanja vode iz reke i njenog dolaska do kanala, valja preduzeti dinamičnu akciju- puštanje vode u korito-kanal.
Voda se propušta u korito kroz zasune i prozore:

ZASUNI
Zasuniu se nalaze na samom dnu-podnožja okvašene stranice korita. Nakon ulaska u korito. voda će da ide i da se transportuje duž kanala. Transport vode ide do mesta istakanja vode iz kanala. Još jednom napominjem: -Mesta za istakanje vode su udaljena od mesta poplave 10km, 30km, 50km…
PROZORI
Prozori za puštanje vode u korito se nalaze na gornjem delu- do gornje ivice  korita. Čim nivo vode dođe do prozora, tad voda kroz njih intezivno ulazi  u korito .
Manji prozori za puštanje vode u korito su na donjem delu korita gde su i zasuni. Prozori se otvaraju u skučaju kada nije potrebna brza intervencija pri otvaranju.

Ostale napomene i primeri upotrebe:

Prozori na bočnim stranama korita se pojavljuju kada su korita sastavni deo nadzemnog betonskog kanala, a koji je u funkciji odbrane od poplave. Kanal najčešće prati rečni tok; rečna priobalja su najrizičnija mesta za poplavu.

Prozori  na strananama kanala služe za poštanje vode u kanal. Vodi u kanalu se mora omogućiti da slobodano prolazi celom širinom kanala. Da bi se omogućio slobodan prolaz, otvaraju se prozori na suprotnim stranama rezervoara. Prozore na rezervoaru i na strani korita videti na slici:

Slika prozora na stranama korita- kanala:

U obrnutoj situaciji, kada nema poplave, kanal služiti za transport i smeštaj vode za navodnjavanje. Vrata-prozora zatvaramo da ne bi isticala voda iz kanala i iz rezervoara u kanal.

Ako je poplava u pitanju- preduzimaju se sledeće mere:
Otvaraju se zasuni pri dnu korita i pušta voda u korita.
– Ako vodostaj reke i dalje raste otvaraju se prozori na stranama korita i pušta voda kroz prozore u kanal.

-Kanalom se transportuje voda što dalje od kritičnog mesta, da bi se , na povoljnijem mestu, voda ponovo vratila u reku; istakanje vode u reku bi se obavilo trideset ili pedeset kilometara dalje.

Istakanje  se može vršiti i na zemljište, koje nije ugroženo poplavom.
Naravno, odluku za istakanje vode na zemljište donosi Štab za hitne intervencije, tj. Štab donesi odluka o kontrolisanom istakanju vode na, planom predviđena, mesta istakanja. S obzirom na dužine kanala  nisu male: 10km, 33km, …, mesto za istakanje nije teško naći.

Dimenzije prozora za istakanje:
Dimenzije jednog otvora-prozora za intezivno istakanje u reku je: A1 = 1m x 1m = 1m2 .
– Za istakanje vode na zemljište, za svaku  posebnu priliku određuje se broj i dimenzije prozora i zasuna  za istakanje vode iz kanala. Voda se istače na odabrano zemljište , dovoljno i bezbedno  udaljeno od mesta punjenja rezervoara, tj. od mesta ugroženog poplavaom.

Broj prozora za istakanje  Notv. =11otvora uzet je radi izrade sledećeg zadatka-brojnog primeta određivanja vremena punjenja i pražnjena kanala.
– Ukupna površina prozora za istakanje na jednoj strani korita je A= Notv. A1 =11(1m2) =  11 m2 .

Vreme punjenja kanala vodom kroz otvore –prozore korita i zasune:
1.
Primer.
Pretpostavke:
-Vreme punjenja i pražnjenja kanala mora biti isto;
– dužina kanala je 33km;

– zatečeno, trenutno stanje: trenutna visina vode u kanalu 1,1m,  zapremina V1/2 vode jednaka je polovinu ukupne zapremine V u kanalu
i iznosi:  V1/2=110 757,57m3

– brzina izlaska vode iz  korita na zemljište izuzetno je nisko pretpostavljena, jer se podešava da protok kroz ulazne orvore bude jednaka ukupnom protoku kroz izlazne otvore. i drugo- brzina vode, pri istakanju na zemljište, mora biti mala da ne bi potkopavala zemljište. Uz ovakve pretpostavke imaćemo:

Račun:

Vreme ponjenja:

Koliko je vode uzeto sa poplavne strane? Uzeta zapremina – ‘’blok’’ vode sa poplavne srane je :
V1/2= 110 757,57 m3 =1 107,57m * 100m * 1m =
11,0757km*100m*10cm.

Naravno, tablično se daju podaci za različite dužine kanala, različite brzine uliva , različite brojeve otvora i različito stanje ispražnjenosti kanala,
2. Primer
– Kako se istovremeno prazni rezervoar, dok se druga polovina rezervoar puni, tada će se, za 14h sa poplavne strane uzeti blok vode :
23,15km. * 100m * 10cm.

Napomena:
Kada se voda istače u reku- daleko od mesta poplave, brzina istakanja nije bitne; brzine istakanja vode u reku može ići i do četrdeset puta veće od brzine istakanja vode na zemljište.

                    SAMOSTALNA UOPOTREBA KORITA U NAVODNJAVANJU

Upotreba korita za navodnjavanje na individualnim, ili zadružnim parcelama , fizičkih i pravnih lica.


Prilagođavanje korita postojećim sistemima za navodnjavanje:
Slavine i zasuni za čišćenje korita, ventili i zasuni za zalivanje i punjenje korita vodom.
Sakupljanje kišnice iznad korita.

Oprema-armatura korita:
-slavine za čišćenje korita i zasuni za istakanje pri čišćenju;
– Ventili i zasuni z
a puštanje vode u zalivni sistem i punjenje korita vodom;
metalni okov za pričvršivanje objekata uz korito-kanal; objekti koje pričvršćujumo vezivanjemo za korito su: plastenici, protivgradne mreže…

U toku gradnje  određuju se mesta za postabvljanje armature korita. Šta bi se sve moglo osloniti i učvrstiti na korito?
-Na zid korita se postavljaju čaure-kraći cevni držači, ili alke za vezivanje plastenika, protivgrane mreže…
Čaure – cevni nosač može  poslužiti kao nosač platna za sakupljanje kišnice.

-Na dnu korita su otvori za čišćenje korita, otvori za punjenje, otvori za uzimanje vode za zalivanje.
Otvori na podu korita se cevima vezuju sa  cevnim elementima: slavinama, ventilima, zasunima….Slavine, ventili, zasuni se nalaze na izlaznim otvorima, sa spoljašnje strane betonskog temelja. Otvori se zaštićuju vratima od mehaničkog oštećenja cevnih elemenata, a toplotnom izolacijom od mraza.

Priključivanje korita na cevni sisteme za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta se ostvaruje preko spojnica i ventila-zasuna za istakanje i punjenje korita vodom. Na jednom koritu valja imati minimalan broj cevnih elemena:
-za čišćenje 2 ventila i 2 zasuna;
-za punjenje 2 ventila ili zasuna;
-za pražnjenje 2 ventila ili zasuna.

Priključke na korito za cevni sistem navodnjavanja definiše svaki vlasnik korita i sistema za navodnjavanje.

 -Slavine, ventili i zasuni vezuju  napojni cevni vod sistema za navodnjavanje”kap po kap”. Naravno, protivnik sam sistema za navodnjavanje kap, po kap jer se biljka dugotrajno izlaže vlažnom zemljištu, a povrtarske biljke nisu barske biljke. Sam ukus današnjeg povrća iz plastenika možda potiče od neprekidnog prisustva vode.

Prilagođenje postojećih sistema za navodnjavanje kap po kap napajanju iz korita:

-Ukoliko se cevni sistem za zalivanje napaja vodom iz korita tada ventile na cevnom sistemu za zalivanje, tj. ventile za puštanje vode kap, po kap na biljke, zameniti sa prostim cevnim dodatkom za kratkotrajno, normalno zalivanje biljke. Vreme trajanja zalivaja se dešiniše na jednom mestu: na ventilu-zasunu- priključnom mestu korita i sistema za zalivanje.

Samostalno betonsko korito u navodnjavanju zemljišta- sakupljanje kišnice iznad korita.

Ukoliko se betonsko korito primenjuje pojedinačno, ili u zadruzi na parcelama za navodnjavanje zemljišta, korito se, veoma dobro, koristi  kao  rezervoar za sakupljanje kišnice

Betonsko korito je rezervoar za sakupljanje kišnice. Sam oblik korita nam pokazuje da je vrlo pogodan za sakupljanje kišnice, najpre- iznad njega i neposredno uz i oko korita.

Moguća su dva načina, tj. dva tehnička rešenja:

1) Postavljanje cevastih nosača platna, ili folija, na stranice korita, radi  sakupljanja kišnice. Odnosno, postavljanje platnene nagnute nadstrešnice – „oluka“ za navođenje kišnice u korito.



Na vrhu korita ,na negovoj bočnoj strani, postavljaju se cevasti nosači. Rastojanje od jednog do drugog nosača je 1 m. U cevaste nosače postavljaju se ugaone cevi- nosači platna ili folije. Platno ili folija postavlja se pod nagibom u udnosu na strane korita. Zahvaljujući nagibu kiša se sliva u korito.

Nosači se postavljaju pre kiše, a skidaju posle kiše. Nosači se mogu postaviti sa jedne i sa druge strane  kanala.

U proračunu količine sakupljene kišnice u koritu uzimaju se padavine
od 30 litara po metru kvadratnom i veće vrednosti. 30 litara po metru kvadratnom i niže količine padavine računati kao beznačajnu količinu; ovu količinu treba računati kao količinu vode koja  ode na isparavanje.

Pogledajmo tablični prikaz rezultata u sakupljanja kišnice, upotrebom betonskog korita:
Tabela br.4 : Sakupljena zapremina vode od padavina u betonskom koritu

Iz tabele se vidi da sakupljena zapremina kišnice od 1,71 m3  do 21,6m3 , uopšte, nije mala količina; ovim zapreminama se može zaliti zemljište od 0,171ar =1,71 m*10m*10cm, odnosno, 17, 1 kvadrata.
Ako imamo niz korita dužine 45m, zaliće se 2,16ar = 21,6m*10m*10cm; navedene brojne vrednosti označavanju:
21,6 m- dužina zemljišta;
10m – širina zemljišta;
10cm – dubina potopljenog, nakvašenog zemljišta

2) Sakupljanje kišnice sa krovova objekata, neposredno uz korito, kao i sa građevinskog objekta između dva nadzemna betonska korita.

Ako se uz kanal nalazi objekat: plastenik, tehniški objekt plastenika… i td., tada se može sa nagnute strane objekta sakupljati kišnica.

Ukoliko je plastenik u blizini objekata domaćinstva, voda se može i sa nekog od njih sakupljati u kanal.
U dodatku za tabele videti tabelu br.5:“Zapremina sakupljene padavine sa nagnute strane krova uz kanal“. U tabeli je dat primer sakupljene kišnice u kanalu na dužini od: 1m, 15m, 20m, 70m.

Betonsko korito u sklopu plastenika i pomoćnog objekta plastenika

1) Plastenik uz betonsko korito.
Pri postavljanju plastenika betonskog korita, čeonu stranu plastenika osloniti-fizički vezati na zid betonskog korita. Prednosti su:
a) – Plastenik dobija čvrstinu i veću otpornost na udare vetra.
– Veća energetska efikasnost plastenika.
– Veća temperaturna inertnost plastenika.
– Obezbeđena fizička stabilnost trometarskog, visokog zemljanog zida- “ćerpiča” za kupljenje prevelike vlage u plasteniku.
– Punjenje korita se obavlja u toku dana kada su najveće vrućine , a zalivanje pred veče ili u toku noći; voda za zalivanje biljaka do večeri nije studena, jer se u koritu zagreva tokom dana.
b)– Smanjenje vlage u plasteniku upotrenom soli-Nacl; 50 kg soli raspodeliti u nekoliko dužih pekarskih plehova, pa ih postaviti na, ranije urađene, police na delu uzdužnog zida korita u plasteniku. Dimenzije polica i plehova za 50kg soli su 0,050 m3  = 5cm x 33 cm x 3,33m.

Kada se vidi da je so vlažna, plehove sa solju, zameniti sa plehovima suve soli. Vlage iz soli se odstranjuje pečenjem u rerni izvan plastenika- u kući…
Predlog nije u praksi proveren- Probajte!

2) Pomoćni objekat plastenika i betonsko korito.
Praksa pokazuje da je plasteniku potrebna pomoćna prostorija: potreban je prostor za grejanje, prostor za smeštaj kolica, alata…, klupa za odmor i prostor za užinu.

Očigledna je namena pomoćne prostorije: smeštaj prostih peći za grejanje u plastenik je rizičan,  hodanje sa opremom, okretanje kolica uzroci su gaženja zemlje na čeonim stranama plastenika i lomovi biljaka.

Toplotni kapacitet plastenika – toplotna inertnost plastenika se povećava ako plastenik na svojoj čeonoj strani ima pomoćnu prostoriju; zid-ovi pomoćnog objekta je zid betonskog korita. Korito napunjeno vodom , pa i ledom, je toplotni izolatot i toplotni kondezator.

Ako se zimi voda zaledi u koritu, voda ispod leda uvek ima temperaturu veću od 0oC . Iste temperature će biti i zajednički zid korita i pomoćne prostorije. Sledi : jedan ili dva zida pomoćne prostorije će uvek imati temperature iznad nule ukoliko je rezervoar napunjen vodom. Šta više, voda koja prođe fazu leda je kvalitetnija za biljni i životinjski svet.

Obrnuto, u letnjim mesecima, zatvaranjem vrata pomoćne prostorije plastenik dobija veoma prijatna temperature za odmor, osveženje…

Troškovi izrade jedne strane zida pomoćne prostorije i čeone strane korita su prepolovljeni: zid je zajednički. Ukoliko se vlasnik odluči za dva korita , troškovi izrade dva zajednička zida su manji. Ostaje da se uradi spoljašnji zid i krov. Nagib krova okrenuti ka koritu radi skupljanja kišnice.

                          DODATAK- TABELE

Geometrija i hidraulika korita – osnovni podaci

1) – Zapremina:
Zapremina povezanog niza korita u kanalu za smeštaj vode data je u sledećoj tabeli br.1 ,
a u zavisnosti od dužine njive koju poseduje jedan korisnik-vlasnik

Tabela br.1  Zapremina povezanog niza betonskih korita – Kubikaža vode

DUŽINE Zapremine vode povezanog niza betonskih korita određene dužine
Dela korita dužine L1.m = 1m Vvode 1m = Au* L1.m=  7.3m2  *  1m =7.3m3                        Vvode 1m =7.3m3 
Korita dužine
L15.m = 15m
– jedno korito
Vvode 15m =15 * Vvode 1m =15*7,3m3  =109.5 m3            Vvode 15m =109.5m3
= 10.9m x 100m x10cm
Korita dužine
L30.m = 30m
– dva korita
V vode 50m = 30 * Vvode 1m =30*7,3m3 =365 m3             V vode 50m =219 m3
= 21.9m x 100m x10cm
Niza korita
dužine
L50.m = 50m
V vode 50m = 50 * Vvode 1m =50*7,3m3 =365 m3             V vode 50m =365 m3
= 36.5m x 100m x10cm
Niza korita
dužine
L70 m  = 70m
Vvode 1m =70 * Vvode 1m =70*7,3m3  =511 m3                   Vvode 70m =511m3
= 51.1m x 100m x10cm
Niza korita
dužine L130.m = 130m
V vode 33.3km =130 * Vvode 1m =130*7,3m3  =949 m3       V vode 130m =949 m3
= 94,8m x 100m x10cm
Niza korita
dužine
L500.m = 500m
V vode 500m = 500 * Vvode 1m =500*7,3m3 = 3650 m3   V vode 500m = 3650 m3

L50m = 30m, L50m = 30m, L70m = 70m, – dužine korita u jednom nizu; dužina niza korita je dužina kanala.
Šta pokazuju primeri iz tabele?
Primer: – Ako vlasnik raspolaže sa jednim koritom dušine  L15m =15 m, iz tabele se vidi da se vodom iz korita, navedene dušine, može zaliti njivu od 10,9 ari zemlje do dubine od 10 cm.Tačnije može da zalije površinu 10.9m x 100m x10cm.

– Ako vlasnik ima dva korita, dužina niza korita je  L30m =30 m, tada se iz korita može zaliti njiva od 21,9 ari zemlje do dubine od 10 cm. Tačnije, može da se zalije površinu 21.9m x 100m x10cm.
– Za L130m nešto manje od hektar: 94,8m x 100m x10cm.

2) Protok pumpi i vreme punjenja betonskog korita:
3) Sakuplanje kišnice u korito:

Tabela br.5: Zapremina sakupljene padavine sa nagnute strane krova objekta uz kanal.

Iz tabele br. 5 se vidi da u kanal- dužine 70 m stane  četrdeset devet metara kubnih vode i time se može zaliti 4,9 ari zemlje, dubine 10cm.

Napomena:
Molim čitaoce za strpljenje-članak se još dopunjava!
Svaki članak se uvek ažurira, dopunjava, pojašnjava i ispravlja. Međutim, zamisli, ideje u člancima su suština i ne menjaju se. Pošaljite  vaše predloge-ideje, ili ukažete na teškoće u realizaciji projekta. Biće objavljeno.

Autor
Srdačan pozdrav i dobro zdravlje,
dipl. maš. inž. Mladen Popović