Objekti nadzemnog betonskog korita u navodnjavanju

OBJEKTI NADZEMNOG BETONSKOG KORITA U NAVODNJAVANJU
Betonsko korito: Osnovni, samostalni građevinsko – tehnički objekt i osnovna građevinska jedinica idejnog projekta nadzemnog betonskog kanala za navodnjavanje i za odbranu od poplava

                                    NADZEMNO BETONSKO KORITO

OSNOVNI OBJEKTI:
nadzemno betonsko korito;
-betonski rezervoar;
-betonske spojnice za spajanje korita;
-podzemno zatvoreno betonsko korito: potreban element za spoj dva korita razdvojena putem  i za protok vode ispod puta;
-prozori za puštanje vode u korito sa poplavne  strane i prozori za istakanje vode iz korita;
– zasuni i prozori za puštanje vode  u korito i  istakanje vode iz korita u slučaju poplave;
-zasuni , ventili, slavine za istakanje, punjenje i čišćenje korita na koritu za navodnjavanje;
-metalni okov za pričvršivanje objekata uz kanal;
-putni prolazi, prelaz između dva nadzemna betonska korita,
prilaznice i prolazi za  životinje ispod korita-kanala na kanalu za odbranu od poplava.
-zaptivna vrata na prolazu ispod korita  za životinje;
-priključak-ci izvorišta vode na prvom nadzemnom koritu kanala
(početak kanala );
– priključak-ci za istakanje vode iz svakog korita  duž nadzemnog betonskog kanala za  potrebe poljoprivrednih i nepoljoprivrednih objekata;
– priključak-ci zadnjeg nadzemnog korita kanala na
mesto isticanja vode iz kanala(kraj  kanala ).

                    Osnovni zadatak i uslov primene

Nadzemno betonsko korito se u istoriji vodoprivrede pojavljuje kao samostalni element. Korito je imalo značajnu ulogu u domaćinstvu, u poljoprivredi, stočarstvu…, u navodnjavanju i skladištenju vode. Sva njegova značajna svojstva treba, danas i u budućnosti, preneti- ugraditi u nadzemni betonski kanal. Nadzemni betonski kanal ima širu upotrebu u odnosu na korito; kanal je nosilac najvažnijih  zadataka sistema za transport i skladištenje vode za stanovništvo i navodnjavanje na daljinu, kao i za odbranu od poplava.

Prvi zadatak korita je odbrana od poplave i transport poplavne vode. Korito ovu ulogu ostvaruje kroz rednu vezu sa drugim koritima , korita u rednoj vezi  grade  kanal za odbrana od poplave i transport poplavne vode. Opasnost od poplave se javlja jednom ili dva puta u toku godine, u trajanju od pet do deset dana; zbog toga kanali ostavljaju utisak skupih objekata.

Da bi se popravio ovaj utisak i popravila isplativost postrojenja, koristi se kanal odbrane kao kanal za transport vode na daljinu sa drugim ciljem; transport vode nadzemnim kanalom obavlja se radi snabdevanja velikih naselja vodom i radi navodnjavanja zemljišta.

Zbog velike potrebe za vodom,  na velikom i gusto naseljenom prostoru, izgrađen je u Kini 1400km kanal za transport vode; pogledaj link:
http://www.dw.com/sr/mamutski-projekat-voda-za-peking/a-18167543?maca=ser-rss-ser-all-1494-rdf

Izvorišta vode- Osnovni uslov u navodnjavanju
Glavna izvorižta vode su podzemni tokovi vode i nadzemna izvorišta: planinski izvori, potoci, reke, jezera, bare.
Samostalno, ni jedan od ovih ivorišta vode nije u stanju da ravnomerno podmiri potrebne stanovništva jedne zemlje, ili stanovništva planete. Da bi voda bila dostupna svakom, i da bi se obezbedilo dovoljno vode za svakog, valja kombinovano primenjivati sva izvorišta i sve načine zahvatanja vode iz tih izvorišta.

Priroda se ne „trudi“ da svakom čoveku i svakom živom biću doturi dovoljno vode. Taj zadatak može da obavi čovek: priroda i ostala živa bića to nisu u stanju; čoveku je poveren taj zadatak, valjda će ga uočiti.

Da bi se uopšte obezbedila voda, postoje najvažnija tri zadatka čoveka:
1)  Zadata čoveka je da“pomogne“ prirodi kako bi se što više čiste vode, padavine, smestilo u „rezervoare“ podzemneh vodenih tokova; čisti predeli i čista voda su uglavnom brdsko-planinski predeli.

2) Izgradi slobodne, neprinudne prelive na planinskim potocima i rekama, i puni manja sabirna, ili veća reverzibilna jezera vodom.

3) Direkno transportuje trenutni višak vode od jače padavine, dugometnim nadzemnim betonskim kanalima do naselja  i zemljišta za navodnjavanje.
Posebno treba naglasiti da je dozvoljen samo transport  trenutnog viška vode.

U našoj zemlji ne mogu nastati kanali sa velikim transportom vode-vode za to nema. Moguć je trensport kanalom manje količine vode, ali i te količine su, u lokalnim sredinama, značajne. Međutim, dimenzije korita u kanalu se ne određuju na osnovu malih transporta vode, već prema poplavnim vodama koje se mogu javiti na tim pravcima.

Mesto postavljanja nadzemnog betonskog kanala-korita je svako mesto-zemljište na kome se računom utvrdi da može doći do poplave, i svako mesto pogodno za uzgoj biljaaka i životinja; kod izuzetnih-katastrofalnih poplava plavi se i branjeno i nebranjeno zemljište, zemljište sa slabim lokalnim zamljanim nasipima, kao i zemljište bez njih.

Naravno, prostor odakle preti opasnost od poplave, u mnogim slučajima, nije značajno širok, pa se takvo mesto može braniti spajanjem nekoliko korita, to su prostori na brdsko-planinskom predelu. Za širi, ravničarski prostor, prostor  potreban je dug kanal.

Drugi zadatak korita se ostvaruje u navodnjavanju. Korito, samostalno, ili u sklopu redne veze, nalazi primenu na zemljištu koje treba navodnjavati. Korito daje bolje rezultate ako se primenjuje na parcelama većih od petnaestak, ili dvadesetak ari. Maksimanna veličina površine za navodnjavanje iz korita nije ograničena.. Valja biti obazriv u eksploataciji-zahvatanju vode iz dostupnih izvora: resursi su ograničeni…

Međutim, na određenom rečnom slivu, ili planinskom izvoru,  dozvoljeno je uzimanje vode za navodnjavanje na svakom mestu sliva, za koje se računom utvrdi dovoljna izdašnost izvora, i gde je obezbeđena ravnomerna i ravnopravno raspodela vode za svakog korisnika.

Odnosno, ne sme se odobriti manjoj grupi ljudi da upotrebi izvor vode u iznosu koji bi ostalom stanovništvu ugrozio pripadajući prosek vode za svakog  na području sliva. Svi korisnici izvora vode moraju biti ravnopravni u raspodeli vode.

Napominjem da ravnopravnost i ravnomernost uzimanja vode iz izvora se ne rešava zabranom upotrebe  savremenih i ogromnih sistema za navodnjavanje, kao i upotreba korita, čiji sam pristalica i zagovornik.

Postoji mišljenje, da se upotrebom dalekometnih nadzemnih kanala ugrožena mogućnost da svi ravnopravno mogu doći do iste količine vode,  da će jedan kraj biti prebogat vodom, a drugi će ostati bez nje.

Moje mišljenje je:“Ako dugometni kanali ne doture vodu do kraja siromanog vodom, taj kraj će večito ostati bez vode. Nema tu nikakvog istog položaja i ravnopravnog okruženja za sve. Nikako se, doturom vode do njih, ne smanjuje broj ljudi koji će dobiti dovolno vode, već se taj broj  povećava.“

– Svi korisnici izvora vode biće u ravnopravnom položeju, ako se zakonom- propisom u lokalnim zajednicama definišu dnevne dozvoljene količine vode. Znači, odobriti, ili ograničiti određenu količinu vode,  a nikako-  propisima ili zabranama ograničavati izbor vrsta vodnih sredstava za navodnjavanje.

Ko će da kontroliše upotrebu izvora i dozvoljenu količinu vode ? Država je ta koja, preko svog državnog aparata( državna bezbednost, policija, plaćena lica, špijuni i doušnici..), treba da, na primeru kontrole i propisa zabrane potrošnje vode, pokaže svoju snagu i moć; na primeru očuvanja životne sredine opravdana je upotreba snage i moći države.

OPIS KORITA. MESTO POSTAVLJANJA KORITA. ELEMENTI KORITA

Način upotrebe korita:

Betonsko korito se može  upotrebiti samostalno pri navodnjavanju bašta, plastenika…, kao i  većih parcelama, jednog vlasnika, ili zadruge,  tj. na parcelama većeg broja vlasnika.

Betonsko korito je element sklopa nadzemnog betonskog kanala, za snabdevanje vodom nenaseljenog i naseljenog zemljišta-naselja, za odbranu od poplava i navodnjavanje… Pogledaj link:
https://gradiuinflaciji.wordpress.com/category/odbrana-od-poplava/
i http://www.bastabalkana.com/2015/09/odbrambeni-nasip-od-poplava-u-navodnjavanju/   .

Betonsko korito je  tokom svoje duge istorije imalo široku i raznovrsnu upotrebu. I danas korito nalazi primenu u svim oblastima privrede…

Noseći elementi i delovi korita:

1)  Betonska podloga i betonski temelj. Betonska podloga uvek se ukopava u zemlju. Na betonsku podlogu ide betonski temelj. Temelj se zabetonira za podlogu. Na temelj se postavlja korito. Sva tri elementa se pojavljuju, ali nije obavezno da uvek budu zajedno.

2) Betonsko korito. U zavisnosti od toga da li se korito primenjuje samostalno ili je u slopu kanala, imamo prosto-obično korito, i korito izdeljeno na dva dela. Pogledajmo njihove oblike:

a) Prosto korito, bez rezervoara.

Prosto korito koristi jedan vlasnik, pa nema potrebe da se prostor korita deli, niti se u njega postavlja poseban rezervoar vode za zalivanje,
tj. u sistemu za navodnjavanje korito je bez rezervoara.

b) Korito sa rezervoarom:
Korito sa rezervoarom za smeštaj vode za navodnjavanje.
U slučaju da se korito spaja sa koritima drugih vlasnika, rezervoar se postavlja-nalazi u koritu. Više spojenih korita čine kanal.

  KORITO SA REZERVOAROM

Ostatak slobodnog prostora u koritu, izvan rezervoara, je namenjen za prolaz vode kroz korito, tj. kroz sva druga korita međusobno vezana u sklopu kanala.
Pogledaj sliku:

Pored zajedničkog, slobodnog  prolaza vode kroz korito imamo mogućnost slobodnog prolaza vode kroz rezervoar, tj. kroz dva naspramna(Ili više?!) otvora-prozora na rezervoaru. Naravno, za prolaz vode kroz rezervoar prozori se moraju otvorita. Prozori se nalaze na čeonim- naspramnim stanama rezervoara.
U slušaju poplave i potrebe  brzog transporta vode kroz rezervoar, otvaraju se pomenuta četiri naspramna otvora-prolaza kroz rezervoar. Pogledaj donju sliku: „Punjenja kanala vodom kroz otvore –prozore korita“.

Osnovne mere korita, temelja i rezervoara:

Osnovne mere korita sa temeljom:
–  Spoljne mere korita su:  širina temelja a = 3,56m ,  širina krune korita
b = 4,24m ,
visina korita Hkor = 3.40m, visine trapeza korita  Htrap.kor = 2.40m,
dužine Lkor = 15,00m.

Poprečni presek korita je trapez.
-Unutrašnje dimenzije trapeza su: 3.0m x  3.80m x  2.15m.
–  Površina poprečnog preseka korita-trapeza je 7,3m2
– Ukupna zapremina vode u rezervoaru i u koritu dužine 15m je:
Vvode 15m =15 * Vvode 1m =15*7,3m3  = 109.5m3
Vvode 15m =109.5m3

Puno korito vode može da zalije zamljište dimenzija:
109.5m  x  10m  x  10 cm, tj.
zaliće se 10,95 ari zemljišta do dubine 10cm

– Ukoliko se postavlja na betonski temelj visina korita se povećava za  1.m  (Hkor=3.40m,).

Vreme punjenja rezervoara vodom:
Vreme punjenja rezervoara u koritu videti u tabeli br. 3
Tabela br.3:


Protok pumpe od 180l/min
se vrlo lako može ostvariti sa dvocilindričnom klipnom pumpom za vodu. Za pogon pumpe koristiti vetrenjaču; naravno, ukoliko za nju postoje uslovi. U Srbiji već ima dosta primera vetrenjača za pogon vodene pumpe.

Navodim primer dve vetrenjače; obe je uradio Branislav iz Deronja:
– Prva vetrenjača pokreće pumpu od 120l/min, a druga 500l/min.
-Cena veće vetrenjače je 25 000 evra. Vidi link:
http://www.blic.rs/vesti/vojvodina/vetrenjace-zalivaju-vocnjak-u-deronjama/fhc47lr

Broj nadzemnih betonskih korita u celom kanalu zavisi od dužine kanala. Primer:
– Na 10km ima ih 666.6 kom,   na 30km imamo 2000 komada.
– U tablici br.  daje se pregled brojeva korita prema različitim dužinama kanala

Mesto postavljanja korita:

 1) -Mesto postavljanja je zemljište ugroženo poplavom, bez odbrambenog nasipa.
Korito se postavlja gde nemamo zemljanog nasipa za odbranu od poplava, a razmišlja se o njihovom postavljanju, radi navodnjavanja zemljišta priobalja i njegove zaštite od poplava

2) Zemljište ima odbrambeni zemljani nasip:
a)
Korito se postavlja
na postojeći zemljani nasip ukoliko se pokaže da ima nedovoljnu visinu za odbranu od poplava, ili  je zemljani nasip zapušten. Pre postavljnja korita na nasip mora se skinuti jedan sloj zemlje sa gornje krune nasipa, tj. skida se sloj zemlje da bi se korito moglo ukopati u nasip do određene dubine.
Nastali međuprostor između zemljanog nasipa i  korita popuniti ilovačom. Ovo je potrebno zbog nivelacije- visine celog kanala i zaprivanja prostora za zatrpavanje korita.

U slučaju postavljanja korita na postojeći zemljani nasip njegova visina je Hkor=1.40m. Širina krune korita jednaka je širini gornje krune nasipa, ili nešto manja.

b) Korito se može se postaviti uz postojeći zemljani nasip.
Korito se postavlja uz bočnu, nagnutu stranu zemljanog nasipa, uz koren nasipa i sa spoljašnje strane  nasipa, tj. na zemljište koje je branjeno nasipom.

Zemljani nasip ostaje ka reci, a korito se postavlja uz zemljani nasip, ne dirajući nasip.  Postojeća praznina između nasipa i korita se popuniti ilovačom- zemljom, a zatim, poravna sa vrhom zemljanog nasipa i zasadi vrba, bagrem….; zasad je radi učvrćenja zemljane strane nasipa.

Navešću primer lokacije zemljišta, zemljišta sa i bez postojećih nasipa, moguće lokacija za postavljanjanje korita i betonskog kanala. Lokacija je bila interesantna u trenutku kada mi je pala na pamet ideja o mogućnosti upotrebe nadtemnog betonskog korita . Navodim izvod teksta i link:
„*
Na jevoj i desnoj obali Drine imamo nasipe od Banje Koviljače do ušća u Savu. Nasipi su dužine  oko 20km . Od Save imamo levi Drinski nasip duž Balatuna.  Dužina nasipa 8 km
** http://vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mps/media/vijesti/Pages/
Realizacija_projekata_hitnih_mjera_zastite_od_poplava.aspx
,
– iz izveštaja  Instituta za građevinarstvo”IG” Banja Luka ,januar 2014″.

 3) Korito u službi navodnjavanja. Postavljanje korita na zemljište koje nije ugroženo poplavom.
Korito se koristi samostalno, ili je sa drugim koritima u sklopu kanala:

-Korito se može postaviti na zemljište svakog fizikog i pravnog lica, kao deo sistema za navodnjavanje zemljišta i služi samostalno kao rezervoar za smeštaj vode za navodnjavanje. Rezervoar sa vodom službi za zalivanja plastenika, zalivanje voćnjaka… Korito su sastavni deo plastenika, voćnjaka…

-Naravno, na većim parcelama, ili sa većim brojem vlasnika, nekoliko korita se spaja u jednu celinu- nadzemni betonski kanal, gde bi svaki vlasnik, u jednom koritu, imao jedan rezervoar.

Poseban slučaj  je transport i smeštaj vode nadzemnim betonskim kanalom, veće dužine(nekoliko kilometara); kod takvih dužina kanala, korita u kanalu se spajaju betonskim spojnicama.

                                           BETONSKI REZERVOAR

Rezervoar se nalazi u nadzemnom betonskom koritu. Rezervoar koristi samo vlasnik korita. Kada vlasnik uzima vodu iz kanala on  je uzima iz svog rezervoara. Vodu iz prolaza uzimaju svi- sve dok je ima. Voda je zajednička u prolazu dok je nivo vode do visine rezervoara . Voda je zajednička i kada je nivo vode u koritu iznad visine rezervoara; zajednika je za sve korisnike duž cele linije kanala.

Obrnuto, pri opadanju nivoa vode u koritu, voda u rezervoara ostaje vlasniku rezervoara, a u slobodnom prolazu, niže od visine rezervoara,  voda je i dalje zajenička. Prostor korita izvan rezervoara služi za protok i smeštaj  zajedničke vode u kanalu.

Izrada i dimenzije:
– Rezervoar se izliva zajedno sa betonskim koritom. Rezervoar, kao i korito ima  poprečni presek trapeznog oblika, sa svojstvom samozaštite od dejstva leda u toku zime.

– Geometrijske mere rezvoara su: 10.40 x 2.40m x 1.8m,  dužina rezervoara je od 10,4m do 11.0m
-Zapremina rezervoara visine 1.8m je V1.rezervoara :
V1.rezervoara = 47,52 m3 ,  a dužina  korita je 15m.                                                                                                                                      – Pun rezervoar vode može da zalije zamljište dimenzija:
47, 52m  x  10m  x  10 cm,  tj. zaliće 4,752 ara  zemljišta do dubine 10cm.

 U slučaju spajanja više korita sa rezervoarima, u sklopu nadzemnog betonskog kanala veće duzine, mora se spoj prilagoditi načinu spajanja. Prilagođavanje spoja se ostvaruje elementima: rukavac korita, spojnica rukavca korita, podzemno zatvoreno betonsko korito.

UPOTREBA BETONSKOG KORITA U BETONSKOM NADZEMNOM KANALU

                                           RUKAVCI KORITA

Krajevi betonskog korita se završavaju rukavcem. Korito se preko njih oslanja na oslonce betonske spojnice.
Spoj je pokretliv i dozvoljava zakretanje rukavca u horizontalnoj i vertikalnoj ravni .Radi se u  dve simetrične polovine, i izrađuje se u fabrici betonskih elemenata. Rukavac je betonski,  polumodulnog tipa.

Spoljašnji profil površine poprečnog preseka rukavca je pravougaonik dimenzija: 4.16m x 2,40m x  0,635m.
Unutrašnji profil površine poprečnog preseka rukavca je trapez:
3,80m x 3,44m  x 2,40m x  0,635m.

                                 BETONSKA SPOJNICA

 Betonska spojnica služi za spajanje dva rukavca nadzemnog betonskog korita. Rade se dve simetrične polovine i u fabrici betonskih elemenata.

Spoljašnji profil površine poprečnog preseka spojnice je pravougaonik dimenzija: 4.85m x 2,695m x  1,13m
Unutrašnji profil površine poprečnog preseka spojnice je dimenzija:
4,18m x 2,40m  x  1,13m.

Gde su: 4,18m – Širina spojnice; 2,40m – visina spojnice; 1,13m- dužina spojnice.

Kanal je slobodan u aksijalnom pravcu, pa nema napona usled izduženja. Rukavac je  u spojnici ugaono slobodan pri zakretanju u slučaju manjeg sleganja tla. Spojni elementi-moduli, se zaptivaju  ekološki čistim materijalima. Spojnica je betonska,  polumodulnog tipa.

                PODZEMNO ZATVORENO BETONSKO KORITO

Potreba da betonski kanal ide ispod zemlje rešava se podzemnim betonskim koritom i javlja u slučaju vezivanja dva, putem razdvojena, nadzemna betonska korita, kada spoj-veza mora ići ispod zemlje. Naravno, velika je verovatnoća da će na svom toku korita-kanal veće dušine, negde preseći drumski ili železnički put.

Podzemno zatvoreno betonski korito služi da spoji dva  nadzemna betonska korita na mestu gde se  nadzemni betonski kanal ukršta sa zemljanim, seoskim, regionalnim, ili železničkim putem; u tom slučaju betonsko korito mora proći ispod puta, tj. podzemno zatvoreno korito ide u zemlju, ispod puta, u dubinu od 1,5 m, pa i više.

Dužina podzemnog zatvorenog betonskog korita je 6.6m. Poprečni presek zatvorenog korita je  7.3m2 , i čine ga dva zavorena korita površine 3.65m2  poprenog preseka. Dužina podzemnog zatvorenog korita je nešto veća od širine puta, koji ide prko podzemnog korita.

Put iznad podzemnog zatvorenog korita se podiže-nasipa iznad zemlje do visine nadzemnog betonskog kanala. Od slučaja do slučaja, visina  nasipa biće oko 2,15 m, ili 3,4 m- za kotito na temelju. Visina puta će odrediti i karakter rešenja prelaza.

 Podzemno zatvoreno betonsko korito će doprineti da se  duž celog nadzemnog betonskog kanala neće grade novi nadvožnjaci, mostovi i td.

Na ovaj način, put-zemljani podignut nasip za put , na mestu prelaska preko podzemnog korita, tj. na mestu presecanja nadzemnog betonskog kanala sa putem, omogućava nesmetan drumski saobraćaj, na mestu ukrštanja.

Način izrade podzemnog zatvorenog korita:
U slučaju serijske izrade elemenata kanala, podzemno korito se radi u fabrici betonskih elemenata i sastoji se iz betonskog podzemnog korita i dva simetrična ulazno-izlazna dela.

UPOTREBA ZASUNA I PROZORA  ZA PUŠTANJE VODE U KORITO BETONSKOG NAZEMNOG KANALA
U slučaju porasta vodostaja i izlivanja vode iz reke i njenog dolaska do kanala, valja preduzeti dinamičnu akciju- puštanje vode u korito-kanal.
Voda se propušta u korito kroz zasune i manje otvore- prozore:

 ZASUNI
Zasuniu se nalaze na dnu-podnožju okvašene strane korita. Nakon ulaska vode u korito. ona se razlije i  transportuje duž kanala. Transport vode ide do mesta istakanja vode iz kanala. Još jednom napominjem: -Mesta za istakanje vode su udaljena od mesta poplave 10km, 30km, 50km…

PROZORI
Prozori za puštanje vode u korito se nalaze na gornjem delu- do gornje ivice  korita. Čim nivo vode dođe do prozora, tad voda kroz prozore intezivno ulazi  u korito .
Manji prozori za puštanje vode u korito su na donjem delu korita gde su i zasuni. Prozori se sporije otvaraju od zasuna, u skučaju kada je potrebna brza intervencija pri otvaranju.

Ostale napomene i primeri upotrebe:

Prozori na bočnim stranama korita se pojavljuju kada su korita sastavni deo nadzemnog betonskog kanala, a koji je u funkciji odbrane od poplave. Kanal najčešće prati rečni tok, jer su rečna priobalja najrizičnija mesta za poplavu.

Prozori  na strananama kanala služe za poštanje vode u kanal. Vodi u kanalu se mora omogućiti da slobodano prolazi celom širinom kanala. Da bi se omogućio slobodan prolaz vode otvaraju se prozori na suprotnim stranama rezervoara. Prozore na rezervoaru i na strani korita videti na slici:

Slika prozora na stranama korita- kanala:

U obrnutoj situaciji, kada nema poplave, kanal služiti za transport i smeštaj vode za navodnjavanje. Vrata-prozora zatvaramo da ne bi isticala voda iz kanala i iz rezervoara u kanal.

Ako je poplava u pitanju- preduzimaju se sledeće mere:
Otvaraju se zasuni pri dnu korita i pušta voda u korita.
– Ako vodostaj reke i dalje raste otvaraju se prozori na stranama korita i pušta voda kroz prozore u kanal.

-Kanalom se transportuje voda što dalje od kritičnog mesta, da bi se , na povoljnijem mestu, voda ponovo vratila u reku; istakanje vode u reku bi se obavilo na mestu sa nižim vodistajem i na bezbednijem mestu-  trideset ili pedeset kilometara dalje.

Istakanje  se može vršiti i na zemljište, koje nije ugroženo poplavom.
Naravno, odluku za istakanje vode na zemljište donosi Štab za hitne intervencije, tj. Štab donesi odluka o kontrolisanom istakanju vode na, planom predviđena, mesta istakanja. Sobzirom da dužine kanala  nisu male: 10km, 33km, …, mesto za istakanje nije teško naći.

Dimenzije prozora za istakanje:
Dimenzije jednog otvora-prozora za intezivno istakanje u reku je: A1 = 1m x 1m = 1m2 . Inače, veći deo prozora su za trećinu manji od 1m2 .
– Za istakanje vode na zemljište, za svaku  posebnu priliku određuje se broj i dimenzije manjih prozora i zasuna  za istakanje vode iz kanala. Voda se istače na odabrano zemljište , dovoljno i bezbedno  udaljeno od mesta punjenja rezervoara, tj. od mesta ugroženog poplavaom.

Procena vremena istakanja punjenja, transporta i istakanja vode:
Broj prozora za istakanje  Notv. =11otvora uzet je samo radi izrade zadatka-brojnog primeta određivanja vremena punjenja i pražnjena kanala.
– Ukupna površina prozora za istakanje na stranama korita-strani  kanala okrenutim ka zemljištu ili reci je: A= Notv. A1 =11(1m2) =  11 m2 .

Vreme punjenja kanala vodom kroz otvore –prozore korita i zasune:
1.
Primer.
Pretpostavke:
-Vreme punjenja i pražnjenja kanala mora biti isto;
– dužina kanala je 33km;

– zatečeno, trenutno stanje: trenutna visina vode u kanalu 1,1m;  -zapremina V1/2 vode, koja se planira primiti i istotočiti, jednaka je polovinu ukupne zapremine V u kanalu
i iznosi:  V1/2=110 757,57m3

– brzina izlaska vode iz  korita na zemljište izuzetno je nisko pretpostavljena, jer se podešava da protok kroz ulazne orvore bude jednaka ukupnom protoku kroz izlazne otvore. i drugo: brzina vode, pri istakanju na zemljište, mora biti mala da ne bi potkopavala zemljište. Uz ovakve pretpostavke imaćemo:

Račun:

Vreme ponjenja:

Koliko je vode uzeto sa poplavne strane? Uzeta zapremina – ‘’blok’’ vode sa poplavne srane je :
V1/2= 110 757,57 m3 =1 107,57m * 100m * 1m =
11,0757km*100m*10cm.

Naravno, tablično se daju podaci za različite dužine kanala, različite brzine uliva , različite brojeve otvora i različito stanje ispražnjenosti kanala,
2. Primer
– Kako se istovremeno prazni rezervoar, dok se druga polovina rezervoar puni, tada će se, za 14h sa poplavne strane uzeti blok vode :
23,15km. * 100m * 10cm.

Napomena:
Kada se voda istače u reku- daleko od mesta poplave, brzina istakanja nije bitne; brzine istakanja vode u reku može ići i do četrdeset puta veće od brzine istakanja vode na zemljište.

                    SAMOSTALNA UOPOTREBA KORITA U NAVODNJAVANJU

Upotreba korita za navodnjavanje na individualnim, ili zadružnim parcelama , fizičkih i pravnih lica.


Prilagođavanje korita postojećim sistemima za navodnjavanje:
Slavine i zasuni za čišćenje korita, ventili i zasuni za zalivanje i punjenje korita vodom.
Sakupljanje kišnice iznad korita.
– Prilagođenje korita plasteniku i voćnjaku.

Oprema-armatura korita:
-slavine za čišćenje korita i zasuni za istakanje pri čišćenju;
– Ventili i zasuni z
a puštanje vode u zalivni sistem i punjenje korita vodom;
metalni okov za pričvršivanje objekata uz korito-kanal; objekti koje pričvršćujumo vezivanjemo za korito su: plastenici, protivgradne mreže…

U toku gradnje  određuju se mesta za postabvljanje armature korita. Šta bi se sve moglo osloniti i učvrstiti na korito?
-Na zid korita se postavljaju čaure-kraći cevni držači, ili alke za vezivanje plastenika, protivgrane mreže…
Čaure – cevni nosač može  poslužiti kao nosač platna za sakupljanje kišnice.

-Na dnu korita su otvori za čišćenje korita, otvori za punjenje, otvori za uzimanje vode za zalivanje.
Otvori na podu korita se cevima vezuju sa  cevnim elementima: slavinama, ventilima, zasunima….Slavine, ventili, zasuni se nalaze na izlaznim otvorima, sa spoljašnje strane betonskog temelja. Otvori se zaštićuju vratima radi zaštite od mehaničkog oštećenja cevnih elemenata, a toplotnom izolacijom- od mraza.

Priključivanje korita na cevni sistem za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta se ostvaruje preko spojnica i ventila-zasuna za istakanje i punjenje korita vodom. Na jednom koritu valja imati minimalan broj cevnih elemena:
-za čišćenje 2 ventila i 2 zasuna;
-za punjenje 2 ventila ili zasuna;
-za pražnjenje 2 ventila ili zasuna.

Priključke na korito za cevni sistem navodnjavanja definiše svaki vlasnik korita i sistema za navodnjavanje.

 -Slavine, ventili i zasuni vezuju  napojni cevni vod sistema za navodnjavanje”kap po kap”. Naravno, protivnik sam sistema za navodnjavanje kap, po kap jer se biljka dugotrajno izlaže vlažnom zemljištu, a povrtarske biljke nisu barske biljke. Sam ukus današnjeg povrća iz plastenika možda potiče od neprekidnog prisustva vode.

Prilagođenje postojećih sistema za navodnjavanje kap po kap napajanju iz korita:

-Ukoliko se cevni sistem za zalivanje napaja vodom iz korita tada ventile na cevnom sistemu za zalivanje, tj. ventile za puštanje vode kap, po kap na biljke, zameniti sa prostim cevnim dodatkom za kratkotrajno, blago zalivanje biljke. Vreme trajanja zalivaja za ceo plastenik se dešiniše na jednom mestu: na ventilu-zasunu- priključnom mestu korita i sistema za zalivanje.

Samostalno betonsko korito u navodnjavanju zemljišta- sakupljanje kišnice iznad korita.

Ukoliko se betonsko korito primenjuje pojedinačno, ili u zadruzi na parcelama za navodnjavanje zemljišta, korito se, veoma dobro, koristi  kao  rezervoar za sakupljanje kišnice

Betonsko korito je rezervoar za sakupljanje kišnice. Sam oblik korita nam pokazuje da je vrlo pogodan za sakupljanje kišnice, najpre- iznad njega i neposredno uz i oko korita.

Moguća su dva načina, tj. dva tehnička rešenja:

1) Postavljanje cevastih nosača platna, ili folija, na stranice korita, radi  sakupljanja kišnice. Odnosno, postavljanje platnene, nagnute nadstrešnice – „oluka“ za navođenje kišnice u korito.



Na vrhu korita ,na negovoj bočnoj strani, postavljaju se cevasti nosači. Rastojanje od jednog do drugog nosača je 1 m. U cevaste nosače postavljaju se ugaone cevi- nosači platna ili folije. Platno ili folija postavlja se pod nagibom u udnosu na strane korita. Zahvaljujući nagibu kiša se sliva u korito.

Nosači se postavljaju pre kiše, a skidaju posle kiše. Nosači se mogu postaviti sa jedne i sa druge strane  kanala.

U proračunu količine sakupljene kišnice u koritu uzimaju se padavine
od 30 litara po metru kvadratnom i veće vrednosti. 30 litara po metru kvadratnom i niže količine padavine računati kao beznačajnu količinu; ovu količinu treba računati kao količinu vode koja  ode na isparavanje.

Pogledajmo tablični prikaz rezultata u sakupljanja kišnice, upotrebom betonskog korita:
Tabela br.4 : Sakupljena zapremina vode od padavina u betonskom koritu

-Iz tabele se vidi da sakupljena zapremina kišnice od 1,71 m3  do 21,6m3 , uopšte, nije mala količina; ovim zapreminama se može zaliti zemljište od 0,171ar =1,71 m*10m*10cm, odnosno, 17, 1 kvadrata, dubine 10cm.
-Ako imamo niz korita dužine 45m, zaliće se 2,16ar = 21,6m*10m*10cm; navedene brojne vrednosti označavanju:
21,6 m- dužina zemljišta;
10m – širina zemljišta;
10cm – dubina potopljenog, nakvašenog zemljišta

2) Sakupljanje kišnice sa krovova objekata, neposredno uz korito, kao i sa građevinskog objekta između dva nadzemna betonska korita.

Ako se uz kanal nalaze objekati: plastenik, tehniško-građevinski objekat za potrebe i rad plastenika… i td., može i sa nagnutih strana krova pomenutih objekta  sakupljati kišnica.

Ukoliko je plastenik u blizini objekata domaćinstva, voda se može i sa nekog od njih sakupljati u oluke i voditi u korito.
U dodatku za tabele videti tabelu br.5:“Zapremina sakupljene padavine sa nagnute strane krova uz kanal“. U tabeli je dat primer sakupljene kišnice u korito, ako bi  dužine korita bile: 1m, 15m, 20m, 70m.

Betonsko korito u sklopu plastenika i pomoćnog objekta plastenika

1) Plastenik uz betonsko korito.
Pri postavljanju plastenika betonskog korita, čeonu stranu plastenika osloniti-fizički vezati na zid betonskog korita, kao i glavne horizontalne nosače duž plastenika. Prednosti su:
a) – Plastenik dobija čvrstinu i veću otpornost na udare vetra.
– Veća energetska efikasnost plastenika.
– Veća temperaturna inertnost plastenika.
– Obezbeđena fizička stabilnost trometarskog, visokog zemljanog zida- “ćerpiča” za kupljenje prevelike vlage u plasteniku.
– Punjenje korita se obavlja u toku dana kada su najveće vrućine , a zalivanje pred veče ili u toku noći; voda za zalivanje biljaka do večeri nije studena, jer se u koritu zagreva tokom dana.
b)– Smanjenje vlage u plasteniku upotrenom soli-Nacl; 50 kg soli raspodeliti u nekoliko dužih pekarskih plehova, pa ih postaviti na, ranije urađene, police na delu uzdužnog zida korita u plasteniku. Dimenzije polica i plehova za 50kg soli su 0,050 m3  = 5cm x 33 cm x 3,33m.

Kada se vidi da je so vlažna, plehove sa solju, zameniti sa plehovima suve soli. Vlage iz soli se odstranjuje pečenjem u rerni izvan plastenika- u kući…
Predlog nije u praksi proveren- Probajte!

2) Pomoćni objekat plastenika između dva betonsko korito.
Praksa pokazuje da je plasteniku potrebna pomoćna prostorija: potreban je prostor za grejanje, izvorišni deo vodovoda sa pumpom za vodu, prostor za smeštaj kolica, alata, stanica za sakupljanje kišnice…, klupa za odmor i prostor za užinu.

Očigledna je namena pomoćne prostorije: smeštaj prostih peći za grejanje u plastenik je rizičan,  hodanje sa opremom, okretanje kolica uzroci su gaženja zemlje na čeonim stranama plastenika i lomovi biljaka.

Toplotni kapacitet plastenika:
Toplotna inertnost plastenika se povećava ako plastenik ima na svojoj čeonoj strani  pomoćnu prostoriju.

-Pomoćni objekat smanjuje svoje toplotne gubitke termički izolovanim ulaznim- spooljašnjim vratima i  izolacijom spoljašnjeg zida i krova građevinsko-tehničkog objekta. Smanjenjem toplotnih gubitaka, povećava toplotni kapacitet objekta i smanjuje troškove grejanja

-Tehnički objekat se zida između čeonih strana dva betonska korita. Na taj način, bočni zidovi pomoćnog objekta su istovremeno čeoni zidovi dva betonskog korita. Još nešto: – Korito napunjeno vodom , pa i ledom, je toplotni izolatot i toplotni kondezator.

Ako se zimi voda zaledi u koritu, voda ispod leda uvek ima temperaturu veću od 0oC . Istu temperaturu će imati zajednički zidovi korita i pomoćne prostorije. Dva zida pomoćne prostorije će uvek imati temperature iznad nule ukoliko je rezervoar napunjen vodom.

Šta više, voda koja prođe fazu leda je kvalitetnija za biljni i životinjski svet.Voda sakupljena od zimskih padavina biće besplatna za jedno- prvo veće plolećno zalivanje

Obrnuto, u letnjim mesecima, zatvaranjem vrata pomoćne prostorije plastenik dobija veoma prijatna temperature za odmor, osveženje…

Troškovi izrade dveju bočnih strana  pomoćne prostorije, odnosno, troškovi izrade čeonih zidova dva korita su prepolovljeni-dvosrtuko manji: zid je zajednički. Ukoliko se vlasnik odluči za dva korita , imaće i manje troškove za grejanje i održavanje klime. Valja uradi spoljašnji zid i krov. Nagib krova okrenuti ka koritu radi skupljanja kišnice.

                          DODATAK- TABELE

Geometrija i hidraulika korita – osnovni podaci

1) – Zapremina:
Zapremina povezanog niza korita u kanalu za smeštaj vode data je u sledećoj tabeli br.1 ,
a u zavisnosti od dužine njive koju poseduje jedan korisnik-vlasnik

Tabela br.1  Zapremina povezanog niza betonskih korita – Kubikaža vode

DUŽINE Zapremine vode povezanog niza betonskih korita određene dužine
Dela korita dužine L1.m = 1m Vvode 1m = Au* L1.m=  7.3m2  *  1m =7.3m3                        Vvode 1m =7.3m3 
Korita dužine
L15.m = 15m
– jedno korito
Vvode 15m =15 * Vvode 1m =15*7,3m3  =109.5 m3            Vvode 15m =109.5m3
= 10.9m x 100m x10cm
Korita dužine
L30.m = 30m
– dva korita
V vode 50m = 30 * Vvode 1m =30*7,3m3 =365 m3             V vode 50m =219 m3
= 21.9m x 100m x10cm
Niza korita
dužine
L50.m = 50m
V vode 50m = 50 * Vvode 1m =50*7,3m3 =365 m3             V vode 50m =365 m3
= 36.5m x 100m x10cm
Niza korita
dužine
L70 m  = 70m
Vvode 1m =70 * Vvode 1m =70*7,3m3  =511 m3                   Vvode 70m =511m3
= 51.1m x 100m x10cm
Niza korita
dužine L130.m = 130m
V vode 33.3km =130 * Vvode 1m =130*7,3m3  =949 m3       V vode 130m =949 m3
= 94,8m x 100m x10cm
Niza korita
dužine
L500.m = 500m
V vode 500m = 500 * Vvode 1m =500*7,3m3 = 3650 m3   V vode 500m = 3650 m3

L50m = 30m, L50m = 30m, L70m = 70m, – dužine korita u jednom nizu; dužina niza korita je dužina kanala.
Šta pokazuju primeri iz tabele?
Primer: – Ako vlasnik raspolaže sa jednim koritom dušine  L15m =15 m, iz tabele se vidi da se vodom iz korita, navedene dušine, može zaliti njivu od 10,9 ari zemlje do dubine od 10 cm.Tačnije može da zalije površinu 10.9m x 100m x10cm.

– Ako vlasnik ima dva korita, dužina niza korita je  L30m =30 m, tada se iz korita može zaliti njiva od 21,9 ari zemlje do dubine od 10 cm. Tačnije, može da se zalije površinu 21.9m x 100m x10cm.
– Za L130m nešto manje od hektar: 94,8m x 100m x10cm.

2) Protok pumpi i vreme punjenja betonskog korita:
3) Sakuplanje kišnice u korito:

Tabela br.5: Zapremina sakupljene padavine sa nagnute strane krova objekta uz kanal.

Iz tabele br. 5 se vidi da u kanal- dužine 70 m stane  četrdeset devet metara kubnih vode i time se može zaliti 4,9 ari zemlje, dubine 10cm.

Napomena:
Molim čitaoce za strpljenje-članak se još dopunjava!
Svaki članak se uvek ažurira, dopunjava, pojašnjava i ispravlja. Međutim, zamisli, ideje u člancima su suština i ne menjaju se.
Pošaljite  vaše predloge-ideje, ili ukažete na teškoće u realizaciji projekta, ubacićemo ih u ovaj članak i biće objavljeno.

Autor
Srdačan pozdrav i dobro zdravlje,
dipl. maš. inž. Mladen Popović

Advertisements