Učešće naroda u izgradnji Đerdapa 3: Akcionarstvo i kapital

UČEŠĆE NARODA U IZGRADNJI ĐERDAPA 3:  AKCIONARSTVO I KAPITAL
Prilika da jedna trećina stanovništva Srbije i okruženja gradi Đerdap 3. Stvaranje narodnog kapitala na korigovanom projektu giganta Đerdap 3

                                    Kako zamišljam? može i više
Ideja

Mogućnosti akcionarstva jedne trećine stanovništva Srbije kroz lično ulaganje i kreditiranje izgradnje Đerdapa 3. Formiranje i jačanje tržišta novca i kapitala siromašnog stanovništva. Jačanje socijalne države na kapitalu

Kakve su mogućnosti stanovništva Srbije da učestvuje u izgradnji Đerdapa 3? Kakve su mogućnosti stvaranja kapitala i ekonomskog oporavka stanovništva?  Kakve su mogućnosti stanovništva u formiranju i jačanju drugačijeg-novog oblika domaćeg tržišta novca i kapitala?

              SOCIJALNI ELEMENTI KAPITALA

 Istorija stvaranja narodnog kapitala

Akcionarstvo u Srbiji se pojavljuje u zadnjoj deceniji devetnaestog veka. Tada nastaje Akcionarsko društvo i elektrana zbog potrebe tkačke fabrike u Užicu .
Na internet stranici
http://www.upoznajsrbiju.co.rs/prica/hidrocentrala-na-djetinji-4 se navodi:
“Na narodnom zboru, 14.novembra 1897.g. osnovano je Akcionarsko društvo za izgradnju tkačke fabrike. Usvojena su pravila Akcionarskog društva, od Ministarstva narodne privrede, shodno zakonu o pomaganju domaće radinosti, dobijene su povlastice, upisano prvo kolo akcija i gradnja Tkačke radionice je mogla da počne.”
Dalje se navodi:
”Kamen temeljac za gradnju hidroelektrane na Đetinji postavio je kralj Aleksandar Obrenović, 15.maja 1899.g.,” a “Elektrana je svečano puštena u rad 2. avgusta 1900.g. na Svetog Iliju, na dan rođenja Njegovog Visočanstva.”

Kakva danas treba da bude specifičnost narodnog kapitala pri njegovom stvaranju na Đerdapu 3 i kakve su mogućnosti ekonomskog oporavka stanovništva u odnosu na  slične ciljeve tokom naše istorije posle drugog svetskog rata? Primeri iz istorije su:
Agrarna reforma.
Kapital nad elektranom stanovnici stiču kupovinom, dok je zemlja(kapital), dobijena agrarnom reformom, poklonjena- dobijena je besplatno.
Zajam za preporod Srbije.
Novac koji je stanovništvo uložilo u preporod Srbije vraćen je i obezvređen zbog inflacije ili iz nekog drugog razloga.

Da se ne bi provukla slična greška kao kod „Zajma“ na Skupštini usvojiti Zakon- pravila sticanja kapitala nad delovima elektrane i zakon o dodeljivanju vlasništva nad tim delom kapitala, proporcionalno kupljenim kwh-vima, bez prava na fizičko izdvajanje i zaustavljanje funkcije tog dela elektrane i bez prava da strani državljani mogu biti vlasnici zemljišta pod elektranom i oko elektrane.

Kakve su mogućnosti stanovništva Srbije da učestvuje u izgradnji Đerdapa 3
Da li je svakom čoveku data podjednaka mogućnost da učestvuje i uloži svoj novac na našem i svetskom tržištu? Nije- to svi znamo; nemaju svi stanovnici istu količinu novca za burek, a ni tri milijarde evra za izgradnju elektrane. Šta je pravedno i socijalno društvo?

Priča se o akcionarstvu i priča se da može svako sa svakim, po postojećim zakonima tržišta, uspostaviti akcionarski odnos, udružiti sredstva i zajednički graditi. Međutim, treba li nekom milijarderu akcionarski odnos sa čovekom, koji dnevno, za hranu, ne sme potrošiti više od 450 dinara(približno 3,7 evra = 56,06061 ela )? Svi znamo odgovor: ne treba, ali mu neće smetati, niti će biti razloga, ni povoda za smetnju.

Recimo, kada će obična prodavačica novina, i ostalo većinsko stanovništvo, moći da učestvije u izgradni postrojenja vrednog tri milijarde evra? Za svog života-nikada. Zakoni tržišta važe i isti su za svakog čoveka. Po Ustavu, svi imaju ista prava. Međutim, kada će prodavačica novina moći da iskoristi zakonska prava – mogućnosti  tržišta,  da bude akcionar u izgradnji pomenutog postrojenja? Nikada.

Šansu da iskoriste sve zakone tržišta, kako stvari stoje, ima manji broj ljudi: milioneri, milijarderi… Ovi „igrači“ će postati vlasnici krupnog kapitalnog objekta-elektrane, a struju će prodavati ostatku naroda(ostatku sveta). Druga varijanta je da Država ili Elektrana uzme međunarodni kredit i zapečati, već zapečaćenu sudbinu naroda.

Društvo koje se zasniva na privatnom kapitalu većinskog stanovništva, ali bez bitnog uticaja krupnog kapitala manjeg broja ljudi, je društvo budućnosti. Jačanje ekonomske moći manjeg broja najbogatijih ljudi na planeti Zemlji, po principu nakaradno shvaćene globalizacije svetskog ekonomskog poretka, vodi ka stvaranju planetarne ekonomije vlastodržca- kralja- vodi nas u ekonomiju srednjeg veka.

Globalizacija u svetskoj ekonomiji je značajna, jer se  široko otvaraju vrata  za sve vrste materijalnih dobara; lakše se podmiruju lokalne potrebe stanovništva, lakše  se podmiruju najnižnije potrebe svetskog stanovništva, i lakše se uspostavlja ekonomska saradnju svih naroda.  Nažalost, današnju globalizaciju nije stvorio narod, već ga stvaraju najbogatiji pojedinci, u najvećoj žurbi, radi  još većeg bogaćenja. Ovog puta-na planetarnom prostoru.

Na internetu imamo komentare da je cena elektrane od četiri do šest milijardi evra: http://www.balkanmagazin.net/energetika/cid163-18017/djerdap-3-najisplativija-investicija-na-svetu ,
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=05&dd=24&nav_id=514037
i sa naslovima: -Đerdap 3 košta milijarde, ali vredi. -Kinezi hoće da grade Đerdap 3.: http://www.energyobserver.com/vesti.php?lang=1&ID=28583

Da li se isplati, i da li je bolje da 2 800 000 stanovnika u budućnosti zarađuje na elektrani, ili je važnije, potrebnije da se posao isplati nekolicini milijardera ili svetskoj banci? Za koga biste se opredelili? Kapital će se na elektrani sticati 15, 150 godina, pa i više.

Gde narod zarađuje? Obično se čuje-priča kako je sagrađen krupan, kapitalni objekat, vredan pažnje, značajan i bitan za standard svakog stanovnika, ekonomiju i bolji život nacije. Međutim, da li je to tako? Koja uloga naroda preovlađuje na tržištu? Narod je kupac, a ne vlasnik, ne zarađuje, već troši. Danas je trđišna uloga gradskog stanovništva očigledna. Našalost, i seosko stanovništvo postaje sve više kupac, a manje proizvođač.

Da li ostatak sveta na planeti Zemlji bolje živi zbog činjenice da 1% ljudi-milijardera gradi neki krupan, kapitalni objekat? Svi znamo da to nije tako: narod će bolje i sigurnije živeti od svog rada, svog kapitala i od svojih uloženih para; jasan tehnološki proces, inžinjerski kadar, profesionalni direktor-menadžer, čista priroda je garancija sigurnog poslovanja elektrane i sigurno mesto čuvanja vrednosti kapitala.  700 000 domaćinstava ima gde da uloži svoj novac: akcionarstvo ili kreditiranje, mesečno po 25 evra(može i manje- 11 evra, koliko ima) za izgradnju hidroelektrane od 2GW,
Videti: http://www.bastabalkana.com/2015/05/predlog-i-resenje-za-penzije/  ,

Propusti li narod ovu priliku, sledeća će možda biti za četrdeset godina. Ovo je jedinstvena prilika da narod dođe pošteno do sigurnog kapitala, ne otimajući ga ni od koga. To svakako podiže vrednost društveno-ekonomske zajednice i dobre odnose sa susednim narodima;  od prvog dana rada elektrana nudi bolji život (2,8 miliona) stanovnicima zemlje. Istovremeno, uložena suma novca snažno jača vrednost dinara i likvidnost ela na tržištu nove referentne domaće valute. Videti: https://gradiuinflaciji.wordpress.com/nova-referentna-svetska-valuta-predlog-i-moguce-resenje/

Predlog za akcionarski odnos 700 000 stanovnika neće se svideti bogatim „igračima“ i oni to neće dozvoliti: bogati će, radi svojih interesa, nastojati da učešće naroda na tržištu krupnog kapitala okarakterišu i proture kao pokušaj naroda da stvara društvenu svojinu, socijalizam, i ne daj Bože-komunizam(Hvala ti Bože što izmisli ove pojmove, da ih nema stvorili bi neke druge).

Rrekao bih da ovde postoji borba između ”kapitalizma” i kapitala, a ne izmeću kapitalizma i socijalizma.
Može se desiti da krupne korporacije vrše pritisak na Vladu; tražiće se da ceo projekat izvedu oni i Vlada i bez naroda.

Krupan kapital, pomenutih „igrača“ je neophodan, poželjan i ravnopravan  narodnom kapitalu; svaki učesnik je bitan, a samo ravnopravnost svakog učesnika doneće svima korist i međusobno uvažavanje.

Ko može objasniti i pomoći narodu da iskoristi tržišno pravo, da bude akcionar u izgradnji objekta vrednog tri milijarde evra? Kakve su mogućnosti Države da podrži i izvede ovaj projekat? Pomoć je moguća kroz dogovor naroda, Vlade i NB Srbije. Tržišni i bankarski zakoni centara moći su kočnica masivnijeg razvoja narodnog kapitala. Uspeh zavisi samo od dobre volje sva tri „igrača“. U Srbiji postoji projekat koga bi narod mogao da gradi, time bi izgradio i svoj kapital. Objekat je Đerdap 3.
O projektu Đerdap 3 videti na: http://novaekonomija.rs/artikli/za%C5%A1tita-od-kriznih-situacija
djerdap1
Da li će se iskoristiti ova prilika?

Umesto Đerdapa3 mogu se graditi nekoliko manjih hidroelektrana, ali se i tu planski usmerava i ide ka krajnjem cilju: da ukupna snaga bude ravna Đerdapu3 i da to gradi narod. Gradnja manjih hidroelektrana je jednostavnija, manje kompleksna i jednorodna varijanta
Predlog i moguće rešenje za učešća narodnog novca u izgradnji energetskog postrojenja videti u člancima:

http://www.bastabalkana.com/2015/04/treba-li-nam-hidroelektrana-od-2-gw-bez-dinara-kredita/  ,
https://gradiuinflaciji.wordpress.com/category/nacin-izgradnje-energetskih-postrojenja-ekonomija-u-inflaciji/

Ideja je da Država formira pravno lice-pravni temelj Đerdap 3. Zatim, pre početka gradnje, otvori  račun Đerdap 3 radi uplate novca za izgradnju. Uplaćenim novcem narod kupuje deo kapitala buduće elektrane, ili kao krajnje rešenje, kupuje njene kwh-ve, koje će  elektrana proizvoditi za pet, osam…godina. Kupuje se el. energija pre, ili pred sam početak formiranja gradilišta elektrane. Fizička mesta za kupovinu- uplatu bi mogla biti postojeći šalteri u Elektrodistribuciji.

Šta je ovde novo?
Ništa novo, ni spektakularno nema u plaćanju el. energije: el energija se plaća po trenutnoj ceni kao u Elektrodistribuciji … i to je to. Broj potrošača  el. energije je isti, kao što je (relativno) ista i ukupna godišnja potrošnja el. enegrgije.
Novina je: svaki stanovnik-učesnik priče o izgradnji objekta, koja traje pet, osam… godina, kupuje el. energiju učestvujući u izgradnji objekta. Kada se objekat završi i počne proizvodnja struje, učesnik gradnje imaće unapred plaćenu el. energije za narednih pet, osam, deset…godina, tj. prema dogovoru u planu trošenja el. energije.

Primarne socijalne novine kapitala su:
Elektrana je prilika za uvođenje srednje klase(čitaj sirotinje) , niže i siromašne klase, najamnih radnika u svet kapitala. Siromašni stanovnici, sa malom količinom novca, mogu biti vlasnici vrlo malog(ipak su vlasnici) dela kapitala velikog giganta.
Svakako je ovo dobro, jer niko u svetu ne zna šta će sa nezaposlenim narodom i njihovom sve nižom zaradom. Jedina šansa je uvođenje naroda u akcionarstvo za najveća-kapitalna postrojenjima jedne zemlje; među prvim kapitalnim postrojenjima su elektane. Za evolutivni razvoj privrede ostala postrojenja im nisu dorasla.

Šta su kapitalni objekti? To su objekti koji nisu prekidali rad , niti su smanjivali proizvodnju tokom svih društveno ekonomskih promena, da ne odemo daleko, od 1900-te do danas. (Uz ovu priču dodajte i postavite sebi pitanje:”Koja je svetska politička partija, ako postoji, najvrednija?)

I još nešto: veliki gigant bi se vrlo teško izgradio bez pomenutog narodnog novca. I kada bi se našao novac kod velikih korporacija, bez narodnog novca, Đerdapa 3 će, kao “meteor,”ostaviti katastrofalne posledice u zemlji; zbog ubacivanja tri do pet milijardi evra od strane malog broja učesnika, stvoriće se veliki novčani disparitet u odnosu na novac naše privrede- naših pravnih lica. Sitan kapital će biti još sitniji… Jedni uz druge neće moći ići.

Ostale novine:
– Elektrana je mesto gde se uspešno mogu rešiti  niz drugih problema: penzioni fond, štednja u obliku el valute,  razvoj tržišta el. valute.…, smanjenje proizvodnje- rada termoelektrana, smanjenje upotrebe organskih goriva za grejanje…, dalji razvoj distributivne mreže…, skladištenje vode za vreme poplava i njena upotreba na hidroelektrani, izgradnja  najvećeg objekata za prečišćavanje otpadnih voda na obali akumulacionog jezera…

– Izgradnja elektrane je prilika da se u praksi proveri globalni način planiranja i rešavanja problema u prirodi i društvu , vrati poverenje naroda u Državu i stvori dobar stručni  kadar za budućnost..

Bez učešća naroda sve navedene probleme je nemoguće rešiti sveobuhvatno; ako se pomenuti problemi rešavaju odvojeno, desiće se da rešenje jednog problema produbljuje druge probleme, komplikuje i odlaže njihovo rešavanje.. Vidimo koliko sporo ide izgradnja privrednih objekata dok se čeka strani kapital:“Tuđa ruka svrab ne češe“. Slika napretka privrede Srbije i Balkana zadnjih dvadeset pet godina je katastrofalna…

Da je narod svojim novcem i uslugama gradio zadnjih dvadeset pet godina privredne objekte, pa i elektranu, danas bi objekti radili punom parom.

Na primeru izgradnje elektrane, koju sam opisao u gore navedenim člancima-linkovima, može se stvoriti slika brzine gradnje elektrane, slika potrebnog broja stanovnika-učesnika gradnje elektranu i iznosa potrenog novca svakog učesnika.

Skraćena verzija izvršene kalkulacije u pomenutim člancima data je u donjem delu teksta da bi se čitalac, orijentaciono, upoznao sa mogućim redom veličine novca koji pojedinac ulaže i  red veličine kwh-va .

                            SKRAĆENA VERZIJA KALKULACIJE

Uslovi kalkulacije:
1.Četiri susedne države zajedno grade elektanu.
2. Broj stanovnika-učesnika u svakoj državi je: 700 000 stanovnika.
5. Rok izgradnje elektrane je pet godina.
-Ukupna cena elektrane za četiri države:     3 000 000 000 evra
-Novac stanovništva jedne države:     3 000 000 000evra x (2/3): 4=
500 000 000evra/1. državi
-Novac jednog stanovnika:        500 000 000evra: 700 000stanovnika =
714,286evra /1.stanovniku
-Godišnja uplata jednog stanovnika u narednih 5 godina je:
714,286evra:5=142,8572evra
-Mesečne uplate jednog stanovnika u toku 5 godina:
142,8572evra:12meseci = 11,904 evra/1.mesec = 1467 dinara/1. mesec =180.3636kwh/1. mesec ;   1el = 1kwh

Kalkulacija obaveza isporuke el. energije- gornji maksimum obaveza elektrane

Pretpostavljene veličine:
a) – Pretpostavljam da je 2800 000  stanovnika, iz svake države po 700 000, u ulozi kreditora; u računu su i strani državljani kao kreditori, mada ih treba isključeni iz ove uloge – ostaće samo kao akcionari.
– Svi učesnici kreditiranja izgradnje elektrane mogu potraživati el. energiju već prvih dana, nakon pokretanja proizvodnje i nastaviti mesečnu potrošnju u narednih 5 do 8 godina.
– Pojedinačna mesečna potraživanja-potrošnja el. energije je:
180.3636KWh/mesečno (tako će ostati narednih 5 godina)

b)Snaga i proizvodnja:
-Snaga Đeredapa 1 je : 1,026GW
-Godišnja prioizvodnja Đerdapa 1 je: 5 650 GWh
-Snaga Đerdapa 3 je: 2, 40GW
-Godišnja prioizvodnja Đerdapa 3 je: 13 216,374 GWh/god.; do godišnje proizvodnje Đerdapa3 dolazi se proporcijom gornjih navedenih veličina snaga i proizvodnje, uz uslov da je Đerdap 3  sličan Đerdapu1, što očigledno nije, jer je Đerdap 3 pumpno postrojenje.

-Mesečna proizvodnja Đerdapa3 je:
1 101,3645 GWh/meseč.= 1 101 364 500KWh/meseč.;
13 216, 374 GWh/god : 12 meseci = 1 101, 3645 GWh/mesečno
Cena struje:
Cena KWh el. energije na berzi u Srbuji je: 0,02383evra/KWh(u trenutku pisanja ovog članka).
http://beta.rs/ekonomija/ekonomija-srbija/25362-pocela-sa-radom-berza-elektricne-energije-sepeks
Cena struje u Elektrodistribuciji je: 0, 066 evra/KWh;  0.0792 evra/KWh  sa PDV-om. Odnosi cena kwh u Elektrodistribuciji i na berzi su: 2,77 – bez PDV-a
Odnosi cena su: 3,3235 – sa PDV-om

Mesečne obaveze Elektrane u isporuci el. energije su:1 398 900 081.6KWh-va.
a) 2 800 000 stanovn.* 2,77*180.3636KWh/mesečno=1 398 900 081.6KWh/mesečno -bez PDV-a.
b) 2 800 000 stanovn.* 3,3235*180.3636KWh/mesečno=
1 678 427 588.8KWh/mesečno-sa PDV-om.

Upoređujući proizvodnju i maksimalnu obaveznu isporuku-potrošnju, koja ima smisla, vidimo da je potrošnja veća od proizvodnje za date pretpostavke za 577 063 088.8 KWh/mesečno

Kalkulacija obaveza- donji  minimum obaveza elektrane
Minimum stanovnika- uplatilaca za izgradnju se ne može znati, ali se sigurno zna da je maksimalni iznos potražnje od 1 678 427 588.8KWh/mesečno neodrživ i samo je teorijska pretpostavka. U praksi navedena cifra će nekoliko puta biti manja; argumenti da će pomenuta cifra sigurno biti manja su:

– Pretpostavljena cifra od 2800000 stanovnika-finasijera kreditora je idealna, ali je najverovatnije realnija brojka od 700 000. Samo sa ovom realnijom pretpostavkom mesečna obaveza elektrane od 1 678 427 588.8KWh/mesečno prelazi u iznos od 419 606 897,2 KWh/mesečno.
U ovom slučaju je proizvodnja Đerdapa3 veća od potražnje za 681 757 602,8 KWh/mesečno.

–  Navedena veća potražnja od proizvodnje proizilazi iz pretpostavke da su svi učesnici u ulozi kreditora. Nije verovatno da gore navedenih 2800 000 stanovnika ni jedan ne bude u ulozi akcionara, ni jedan u ulozi budućeg penzionera, ni jedan u ulozi štediše u el. valuti, ni jedan ostavilac el. valute naslednicima…. Svi navedeni učesnici potražuju svoje kwh-ve nakon 15 godina od vremena svojih prvih uplata. Elektrana prvih 5 godina rada ne vraća ovim stanovnicima el. energiju. Zbog toga se još više umanjiti  cifru od 419 606 897,2 KWh/mesečno .

-Na sajtu  http://www.energyobserver.com/vesti.php?lang=1&ID=28583  piše:
” Stručnjaci objašnjavaju da bi Đerdap 3 godišnje proizvodio oko 7,6 milijardi kwh-va godišnje el. energije i to isključivo noću“;
7 600 000 000 kwh : 12 meseci =663 333 333.33 kwh/mesečno.

Konačni komentar:
Sve navedene vredosti veličina proivodnje i potražnje za el. energijom su u igri. Kako god ispadne ne treba ih odbacivati , već uzeti kao realne parametre pri razmatranju izgradne Đerdapa 3; koliko god  narod doda svog novca- dobro je.

 

KAKAV JE MOGUĆI MODEL UČEŠĆA NARODA U IZGRADNJI ĐERDAPA 3?
MODEL RASPOLAGANJA KAPITALA ELEKTRANE U BUDUĆOJ PROIZVODNJI

Ko su učesnici i čiji se kapital usmerava na izgradnju?
1. Građani uplaćuju svoj novac,
a visina uplate nije limitirana; uplaćuje se  kad se može i koliko se može u periodu izgradnje elektrane. Nakon prve uplate potpisuje se prvi akcionarski ugovor, ali se u njemu ne uslovljava iznos novčanih uplata, ni broj budućih rata, već se definišu načini i oblici raspolaganja kapitalom buduće elektane i njenog prihoda na osnovu ukupne uplate, a to se može znati tek nakon izgradnje elektrane; vodilja u definisanju odnosa je: „Ono što se uloži, tim se se može i raspolagati..“. Ako se kupi određena cifra KWH-va, ona se toliko može i podići.

Idealan iznos novca od građana je od dve trećine do polovine vrednosti buduće elektrane. Za domaće stanovništvo i stanovništvo tri susedne države pomenuti iznos je 2 000 000 000 evra. Ako se ne skupi ova suma novca- nema veze; gradi se neka druga elektrana manje snage i koliko se može za te pare.

Novčani iznosi svake uplate se odmah prevode u broj Kwh-va el energije, računate po trenutnoj ceni kwh el energije u Elektrodistribuciji. Strani građani plaća  kwh po ceniku el. energije kakva je u njihovim elektrodistribucijama i u ulozi su akcionara, a ne u ulozi kreditora.

Minimalne dnevne potrebe za el. energijom su od 190kwh do 300kwh. Ta cifra, okvirno, definiše visinu- limit osmogodišnjih, ili petnaestogodišnjih i mesečnih uplata novca za igradnju elektrane. Ovako definisane visine mesečnih uplata  garantuju isporuku, tj. navedenu potrošnju el. energije od 190kwh do 300kwh. Uplata novca za izgradnju, ovog i sličnih projekata, može početi znatno ranije. Koje vreme i za koje povode?-opširnije u dručim člancima ovog bloga.

2.
Fizička i pravna lica sa krupnim kapitalom
odmah potpisuju akcionarski ugovor, u kome visina novčane sume treba da dostigne jednu trećinu cene elektrane. Fizička lica i pravna lica sa krupnim kapitalom obezbeđuju ostatak potrebnog novca od 1 000 000 000 evra

Ukoliko stanovništvo-građani ne obezbedi 2 000 000 000 evra,  fizička i pravna lica sa krupnim kapitalom ulažu preko pomenute vrednosti
od1 000 000 000 evra.

3. Država sa svojim sredstvima je treći učesnik i dopunjava svojim novčanim sredstvima pomenute fondove. Nije obavezno da učestvuje kao „pravno lice“ i neka ovo pitanje ostane otvoreno.
Država ulaže svoj novac u celokupnu organizaciju posla izgradnje elektrane, od početka do kraja projekta.
Međutim, glavni organizator,logističar i kontrolor svega u narednih tri do osam godina izgradnje je Država sa mogućim zadacima :
Preporučuje lokanim samoupravama da započnu i izvedu neposreni demokratski način upoznavanja i izješnjavanja građana, Informiše narod,vrši ankete,upitnike u svim fazama izgradnje postrojenja,
-Definiše globalni projekat.
-Na Vladi organizuje sve potrebne zakonske procedure.
-Sklapa međunarodne ugovore.
-Definiše vlasničke odnose.
-Definiše odnose između akcionara- ulagača u izgradnji elektrane, solidarne odnose između elektrana u elektrosistemu
-Organizuje sistem uplata, registrovanja i informacioni sistem, programe…
-Raspisuje ponude za izvođače.
-Vrši nadzor i kontrolu..
-I tako dalje..
Dok traje uplata niko ne sme sticati prihod od uplaćenog novca za izgradnju elektrane, i ne na šalterima banaka, niti na bilo kom drugom mestu gde se traži provizija. Šalteri Elektrodistribucije su  najpogodniji: šalteri: već postoje, nema troškova za otvaranje novih, a i sami pripadaju Elektrosistemu Srbije. O ovim pitanjima odlučuje vlasnik-Država

Država je apsolutni vlasnik Đerdapa 3
Pošto je apsolutni vlasnik Država, pitanje šalterske usluge rešava ona; ali neka ovo pitanje ostane otvoreno. U svakom slučaju ne sme se dozvoliti da na ovoj sitnici neko uzme milione, uništi celu akciju: uništi  vrednost kapitala i el valute. Svrha i osnovni cilj cele priče  je formiranje elementarnog baznog kapitala većine, a ne bogaćenje pojedinih subjekata koji se“snađu“ u toj akciji.

Tokovi novca moraju pasti pod zaštitu Države. I kasnije, nakon završetka elekrane, niko nikome ne naplaćuje proviziju; svaka transakcija novca je lični trošak svakog učesnika. Ne postoje nikakve dopunske obaveze i dopunske stavke u ugovorima između akcionara; potpuna je autonomija svakog učesnika u projektu i svako gleda svoj posao, a potpisuje se ono što im je zajednički interes.
Troškove, u početnoj fazi, snosi Država-ve. Troškove, od trenutka kada izvođači radova krenu sa pripremom gradilišta elektrane, snose učesnici gradnje:
– Država-ve.
– Stanovništvo.
– Fizička i pravna lica sa krupnim kapitalom spremni da ulažu u proizvodnju kao akcionari.
– Svi Srbi koji žive širom planete Zemlje.
– Evropska i svetska nepovratna sradstva (ako ih ima).

Novčani i energetski fondovi.Vlasništvo nad kapitalom elektrane i proizvodnjom. Način raspodele proizvedene el energije, dobiti…

Vlasnici kapitala svakog dela elektrane i proizvodnje su akcionari. Akcionarsko vlasništvo fizičkog i pravnog lica mora biti takvog  tipa da podrazumeva samo vlasništvo nad njemu pripadajućem delu kapitala elekrane, a ne nad ostatkom, tj. celom elektranom. Vlasnicima pripada dobit proporcionalno samo u iznosu svog dela kapitala na elektani. Vlasnici mogu prodati samo svoj deo kapitala

Vlasnici kreditori- lica koja unapred kupuju jedan deo buduće proizvodnje el. energije,  uplaćuju svoj novac pravnom licu- Elektrani dok traje njena izgradnja. Elektrana vraća kreditorima isti broj  kwh-va: uplaćeni novac se pri uplati prevodi u el valutu, tj. u broj kwh-va. Njima pravno lice- Elektrana( ili elektane države Srbije) vraća kredit u elima, tj. kwh za kwh, bez kamate i naknade, ali po trenutnoj ceni kwh  koju stanovnici plaćaju Elektrodistribuciji.

Elektrana isplaćuje novac na ruke za svaki kilovat po trenutnoj vrednosti kwh koju plaća Elektrodistribucija sa uračunatim PDV-om, tj. po trenutnoj vrednosti ela. Na taj način kreditori istog trenutka odlaze u Elektrodistribuciju i plaćaju kešom potrošnju el. energije za pročli mesec. Rok otplate je u narednih pet, petnaest godina…godina.

Ukoliko se  ostvari pretpostavljeni broj stanovnika ulagača najverovatnija
mogućnost mesečnog vraćanje el. energije je od 190 kwh do 300 kwh u narednih pet (petnaest godina) godina; za penzionere, ovaj rok je zadnjih petnaest godina života(prosek je 70-80 godina) , jer toliko traje prosečan penzionerski život.

Postoje i drugi kreditori, kao to sam navodio na više mesta, koji su izvor novca za finasiranje izgradnje elktrane:

– Dinarske štediše, ili štediše u stranoj valuti(odmah se novac prevode u el valutu, tj. broj kwh).
– Penzioni osiguranici-penzije u el. valuti…

– Naslednici kreditora: Vlasnik kreditor ili akcionar može svoj el iznos-kapital ostaviti svojim potomcima  u nasleđe. Nsleđe dobijaju nakon neodređenog broja godina: dvadeset, trideset, šezdeset … godina, tj. kako kreditor odluči.
-Na kraju, u svakom trenutku, po zahtevu vlasnika ela ukupna svoj kapital i status može, u dogovoru sa elektanom, preneti na treće lice sa svim vlasničkim pravima i bez naknade.

 Svi navedeni pravni, bankarski i ekonomski pojmovi svakako se, dobrim delom,  ne mogu tumačiti identičnim pojmovima u sadašnjim odredbama Zakona, pa se postojeći zakoni moraju menjati; celokupan projekat nije moguće sprovesti po postojećim zakonima, potrebne su promene, potrebno je malo dobre volje i članove zakona korigovati. Ništa se strašno neće desiti. Postoje mnogo mesta gde se mogu analizirati i predlagati promene zakona, a to su: Akademija, Skupština…, pa neka se raspravlja.

Da bi buduća elektrana Đerdap 3 mogla finansijski da opstane i ostale elektrane moraju učestvovati u vraćanju duga Đerdapa 3 i solidarno isporučivati deo svoje el. energije kreditorima. Uostalom, Elektrosistem tako i funcioniše. Nakon petnaest godina Đerdap 3 ostalim elektranama, bez kamate, vraća el. energiju u kwh-a, a ne u novcu. Kako je Država vlasnik svih elektana, neće biti teško da uredi ove finansijske odnose; formuliše ugovore i solidarno, u narednih petnaest godina reguliše poslovne odnose cele Elektroptivrede.

Apsolutno vlasništvo nad Elektranom, upravljanje, rukovođenje,
nadzor

Apsolutni vlasnik, osim Države, među ulagačima nad celom elektanom ne postoji. Postoje samo vlasnici većih, manjih i milionitih delova kapitala elektrane. Elektrana je objekat na kome  se mogu smenjivati akcionari, nova fizičkih lica zamenjuju stara(vrši se zamene ličnih podataka:ime, prezime, matični broj novog akcionara) pri prodaji akcija-kapitala. Elektrana  je nit koji se ne prekida pri smeni akcionara kroz generacije stanovništva; smenjuju se generacije za generacijom, posao se ne prekida.Elekrana je objekat oko koga će se, zbog poslovnog interesa, okupljati domaće stanovništvo i stanovništvo susednih država u narednih sto godina i više godina. Pravila akcionarstva ostaju isti.

Apsolutni vlasnik među vlasnicima kapitala nije potreban, elektrana se ne može cela prodati, niti se pojedini fizički delovi mogu izdojiti iz nje, ona je sama sebi vlasnik-pravni subjekt.

Apsolutni vlasnik je država Srbija ako se gleda kroz opšte zadatke države, a pravno lice je Elektrana; država se stara o  bezbednosti elektrane kao što se stara o vodi, šumama i zemljištu teritorije Srbije. Država, kao vlasnik dela teritorije Srbije verovatno može dati na upotrebu i neograničeno korišćenje deo prostora-zemljišta pod elektranom, sve dok traje vlasništvo lica nad delom kapitala(postrojenja) elektrane, tj. dozvoljava formiranje kapitala na tom prostoru- dozvoljava izgradnju elektrane i raspolaganje proizvodnjom. Država naplaćuje porez od svih učesnika.

Direktor- menadžer elektane

Upravljanje i rukovođenje elektranom obavlja profesionalni menadžer i nije ni u kakvim odnosima sa akcionarima. Smenjuju ga samo zbog lošeg poslovanja i tu odluku donose akcionari.

   UTICAJ MODELA GRADNJE NA PSIHOLOGIJU- OSEĆANJA
             STANOVNIŠTVA I LIKVIDNOST ELA

-Građani  se oslanjaju na svoj novac- kućni budžet i usmeravaju-koriste ga za najnužnije stvari: kupuju sredstva za higijenu, hranu, plaćaju komunalije i struju. Građani pridružuju svoj novac novcu ostalih građana i grade elektranu. Proizvedena el. energija sigurno stiže do njihovih kuća od samog početka rada elektrane. Međutim, u nekim mesecima stižu i druge obaveze: plaćanje odeće, lekova… Kako je struja davno plaćena, lakše se sada plaćaju pomenute nužne obaveze.

-Kao učesnici jednog poštenog posla, stanovništvo dodatno gradi osećaj da je sredina, društvo njihovo, a oni njegovi. Priča da mesto gde živimo garantuje pripadnost društveno-ekonomskom životu je priča iz filozofije, logike, geometrije.. i svodi se na rečenicu:“Ako smo tu, ne može biti da nismo“ .
Ta filozofska rečenica pripada akademskom „razglabanju“ i udaljava od stvarnog stanja svari i podstiče lažni osećaj učešća-pripadnosti ekonomiji države u kojoj živimo; ako nam je dostupan svaki segment društva,  svaki posao u društvu, i ako učestvujemo u njemu- stvoramo svoj kwh energije na gigantu kakav je elektana, imaćemo potpuni osećaj pripadnosti tom društvu. Naši životi su prepoznatljivi po našim delima: po stvorenim voćnjacima, po klasju pšenice…, svakim proizvodom se stvara osećaj života

– Svako zna čime se bavi većinsko stanovništvo; svugde se vide isti poslovi, ista zanimanja, i svako je svestan da im je krupan kapital elektrane tuđe dvorište; stanovnici ne učestvuju u njemu, ništa tu nije njihovo, oni su samo kupci el. energije…
Elektrana je jedini objekat sposoban da ukloni opisani nelagodni osećaj, jedini siguran put, jedino sigurno oruđe preko koga država može da usmeri i pomogne većinskom stanovništvu da prevaziđe taj osećaj, i da stanovništvo malim ličnim novčanim sredstvima stvori jasan lični energetski kapital. Na taj način stiže i onaj osećaj da je „svoj na svome“.

– Pre izgradnje elektrane potrebno je regulisati prevno imovinske odnose na zemljište gde će se graditi elektrana, jezero… Za taj posao se uzdvajaju prilična sredstva. Vlasnici zemlje se nevoljno se rastaju od nje i prodaju je jer su svesni da Drzava ima pravo na prinudnu konfiskaciju zemljišta. Međutim, konfiskovano zemljište se plaća po trenutnoj ekonomskoj ceni na tržištu, pa troškovi nisu mali; prosečno se po jednom hektaru zemljišta daje oko 5 000 evra. Samo će se za 1000 h dati 5 000 000 evra.

Vlasnici zemljušta na kome će se graditi elektrana mogu zemlju prodati Elektrani: ne podižu pare, ne troše ga, već novcem, određen po ekonomskoj ceni za zemljište, uplaćuju prve akcije za izgradnju elektrane.  Bez ovog akcionarstva ostala bi samo uspomena na njihovo zemljište. Ulaganjem novčane vrednosti zemljišta u elektranu, ulagači  stvaraju osećaj da je i dalje njihovo zemljište tu- deo vlasništva  u zajedničkom kapitalu: jezeru, elektrani…

-Osećaj da su učesnici izgradnje elektrane, čiji je vek preko sto godina, je izuzetan. Izuzetan je osaćaj da su, lično oni, vlasnici najmanjeg, milionitog, dela elektrane i da ona proizvodi za njih i za njihove potomke. Potomci će biti ponosni što su im preci gradili Đerdap 3.

-Davanje prava stanovnicima(prva masovna grupa) susednih država-našeg okruženja da ulažu svoj novac u izgradnju elektrane podstiče poslovno prijateljstvo između naroda. Pojedinačni slučajevi poslovne saradnje ostaju na margini interesa i nisu veliki poslovni interes celokupnog stanovništva, kao što je izgradnja giganta Đerdap 3.
Takođe, stanovništvo je svesno da veću moć ima mećusobna masovna ekonomska saradnja, nego politička saradnja između država.

– Učešće u izgradnji elktrane i oblik vlasništva kiji se time stiče je savim drugo u odnosu na klasično zapošljavanje u noj. Šta se dešava i pri otvaranju pojedinih manjih fabrika- pogona po Srbiji? Novo otvoreni objekti su namenjeni da nešto proizvode i da zapošljavaju manji broj lokalnog stanovništva. Osnovni cilj je radno mesto. Zaposleni radnici za svoj rad-uslugu primaju platu i ništa više. Nikakav svoj kapital radnici nemaju u krugu fabrike; fabrika je tuđe vlasništvo.

Ni jedan od pomenutih objekata ne može da se meri sa poslom na gigantu Đerdap 3 , jer se radi o različitim stvarima: na gigantu se ulaže, investira i stiče novi kapital na vlsništvu države Srbije(reke, zemljište…), a rad za platu je obeležje radničke klase.
Đerdap3?- ovde se radi o potpuno drugoj kategoriji poslovanja, koje se zasniva na čistom kapitalu

-Stanovništvo je svesno da je uloženi capital u izgradnju elektrane bezbedan i stabilan , da će se el. emergija sigurno proizvoditi u narednih sto godina; vidi se da nekoliko srpskih elektrana proizvedenih oko 1900. godine, i pre prvog svetskog rata, radi i danas. Zvornička elektrana radi već šezdeset godina…Na prostoru Balkana od 1900. godine  prošla  su tri svetska rata, elektrane su i dalje tu.

-Stanovništvo oseća i razume da vrednost-cena proizvedene el energije ide drugim tokom u poređenju sa promenama vrednosti domaće valute u odnosu na vrednosti svetskih valuta. Vrednost el. energije je drugačije zaštićena od promena, od inflacije, nego što su zaštićeni ostali proizvodi, kao i  domaća valuta, pa je uloženi novac u proizvodnju el. energije najsigurnija investicija.

Skoro sva privredna postrojenja iz SFRJ su propala , neka su i fizički nestala, bez obzira šta su priozvodila, i bez obzira na vrstu privredne grane. U svim tim turbulentnim prilikama, ratovima, sankcijama elektrane ponosno drže visinu i radile su kao što i danas rade. Sve ostalo je propalo, a elktrane, zemljište i reke nisu.

Elekrana je objekat na kome narod svojim “rukama” gradi industriju, proizvodnju, stabilnost i likvidnost el kapitala, stabilniju domaću valutu, nacionalnu ekonomiju, narodni ponos…

                                 EKOLOGIJA – EKOLOGIJA – EKOLOGIJA

Gradnja Đerdapa3 će povući za sobom niz pitanja iz ekologije. Izneću neka pitanja, koja proiističu zbog same strukture postrojenja Đerdapa3.

U postojećem projektu Đerdap 3 imamo reverzibilnu hidroelktranu  i reverzibilno jezero, koje je prilično visinskog tipa. Punjenje jezera će se obaviti uzimanjem vode iz Dunava. Na hidroelektrani- Đerdap 3 turbine rade da bi podmirile vodene pumpe. Stepen iskorišćenja postrojenja je nizak, proizvodnja visoka, cena previsoka.

Nisam pristalica ovakvog niskog stepena iskorišćenja, što je posledica naizmeničnog rada turbina u sklopu pumpnog postrojenja, a potom , rad u sužbi proizvodnje el. energije. Nisam oduševljen ni ovakvim ogromnim „tumbanjem“vode. Prihvatljivija mi je blaža varijanta elektrane:

-Jedno jezero,  može i jezero koje je predviđeno u postojećem projektu, ali koje bi bilo sastavni deo velikog, budućeg postrojenja za prečišćavanje vode.
-Veći broj manjih jezera u blizini elektrane, ili uzvodno od nje duž celog toka Dunava kroz Srbiju, visinski postavljena na nivo dunavskih obala.
-Veći broj manjih jezera duž priobalja visinskih reka dunavskog sliva.
Ovako zamišljena prostorna rešenje imaju visoku pouzdanost. Postrojenje u ekonomskom  i ekološkom smislu dobija druge karakteristike.

Postavlja se pitanje:“ Da li graditi jedno veliko jezero uz elektranu, ili graditi veći broj manjih jezera, na samim izvorištima dunavskog sliva?“ i rešiti problem nove proizvodnje el. energije i problem poplava.

Isto pitanje, setimo se, postavljano je i pri traženju mesta za postavljanje vodnih objekta, radi zaštite od poplava. Dobro je da se danas, kroz razgovore, ljudi podsećaju da se efikasna odbrana od polava rešava na mestima njenog začeća.

U ekološkom smislu blaža varijanta Đerdapa 3 ističe sledeće:
– Manja je opasnost od poplava na Dunavu zahvaljujući reverzibilnim jezerima, i bočnom odlivanju vode iz Dunava u jezera. Naravno, to je prirodan način bočnog izlivanja. Najveća izlivanja prihvatiće reverzibilna ravničarska jezera.
Pri punjenju jezera nema utroška energije, pa reverzibilna jezera imaju ekonomsko i ekološko opravdanja jer se pune na prirodan način- porastom vodostaja, tj. potencijalnom energijom vode. Napunjena jezera se prazne po zahtevu đerdapskih elektrana.

Prava reverzibilna jezera u ravnici su opravdana samo ako su u ravni približnoj ravni vodostaja ravničarske reke. Način da se voda prebaci prelivanjem(prelivi) iz jedne ravni u drugu je porast vodostaja iznad 2m, tj. da su te dve ravni visinski jedna iznad druge oko 2m.
Veza između jezera i Dunava, iz bezbednosnih razloga, je kanalska.
Hidrološki objekti koji mogu valjano da obave prebacivanje vode i njen transport iz reke u jezero su kanali i nadzemno betonsko korito. Pogledaj link:
http://www.bastabalkana.com/2015/09/odbrambeni-nasip-od-poplava-u-navodnjavanju/

– Reverzibilna prirodno-prelivna jezera su manje dubine, sa manjim talogom, sa manjom proizvodnjom metana i drugih gasovitih i mineralnih materija. Voda može potpuno nestati iz jezera u sušnom periodu, nakon ispuštanja-pražnjenja, tj. ponovnog vraćanja vode u Dunav.

-Zbog velike energije-visine planiranog jezera u glavnom projektu i neprekidnog turbulentnog punjenja i pražnjenja, ogoman talog bi se spustio u Dunav. Manja i niža jezera daju mirniji rad.

Jezero, predviđeno u postojećem projektu Đerdap3, zamišljam-vidim u ulozi akumulacije i u ulozi najvećeg postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na Dunavu.
Sondirati  dunavsko dno i  odredila mesta sa najvećom dubinom taloga. Većim brojem električnih pumpi,  izvlačio bi se talog sa dna đerdapskog jezera i transportovao bi se do postrojenja-jezera za prečišćavanje.  Nakon prerade vode i odvajanja suvih, tečnih i gasovitih opasnih jedinjenja iz vode, čista voda i glina-ilovača vraća se u Dunav.

– Korist od proizvodnje el. energije je očigledna; povećanom proizvodnjom el. energije smanjuje se zagađenje vazduha. Hidroelektrane preuzimaju deo proizvodnje el. energije od termoelektrana u septembru, oktobru, novembru, martu i aprilu, tl. u periodu kada je moguća potrošnja el. enegije za grejanje i kada su padavine najveće.

– Smanjila bi se potrošnju uglja, drveta, plina za grejanje domaćinstava prelaskom na el energiju. Do sada se pričalo da se el energija ne koristi za grejanje. Međutim, Đerdap 3  svojom proizvodnjom može izaći u susret potrošnji el. energije za grejanje…

– Đerdap 3 može raditi-proizvoditi el. energiju i sa prljavom vodom Dunava, to nije problem. Proizvedena el. energija utrošiće se na rad postrojenje za prešišćavanje vode.
Svaka sledeća nova elektrana, sa ekološki čistom proizvodnjom, opravdaće i stvoriće uslove da se el. energija koristi za grejanje domaćinstava. Kapaciteti elektrana za respekt bi bili kapaciteti veći za 50% od postojećih: 33 000 gwh godišnje

Novi ekološki ishodi:
– Na korigovanom Đerdapu 3 će se, u narednih 150 i više godina, vaditi mulj i prljava voda iz Dunava, a u Dunav vraćati  čistu vodu. Naravno, i dalje se iz  višenamenskog jezerskog postrojenja postrojenja  može dobiti proizvodnja el. energije i zaštita od poplava.
– OdrŽivost velikog postrojenja za prečišćavanje vode i čvrsog otpada je velika, jer je kapacitet mulja ispred đerdapskih brana ogroman. Separacijom će će se u čvrstom ostatku naći najrazličitije materije za dalju industrijsku preradu, kao iza organska đubriva.
– Krajnji cilj Elektrosistema Srbije je da se dostigne 50 000 gwh godišnje. Ne treba odustati od tog cilja  bez ubedljivog razloga, svaki kwh je vredan.

– U postojećem projektu rentabilnost i produktivnost postrojenja Đerdapa 3  je neverovatno mala. U projektu se mora odbaciti predlog potpunog pumpnog postrojenja, korigovati ga ili svesti na razumnu meru. Narod– najvažniji učesnik i tvorac izgradnje Đerdapa 3 ima svoje zahteve i svoj interes.
Interes 700 000 stanovnka, graditelja i akcionara Đerdapa 3 može se svako prepoznati, i može svako prepoznati da će ti interesi biti i interes ostalog stanovništva u Srbiji i šire, bez obzira što nisu svi učesnici izgradnje projekta.


                            PREDLOG ZA IZMENE PROJEKTA ĐERDAP 3

Ako narod gradi Đerdap3, tehnički projekat izgradnje Đerdapa3 mora mnogo više zadovoljiti i interese naroda u odnosu na postojeće tehničko rešenje.

Prdlažem da se Đerdap 3 ne gradi i ne snabdeva  vodom kao čisto pumpno postrojenje, već da se Đerdap 3 gradi u kombinaciji sa Đerdapom 1 i to podeljen na dva dela:
– Prvi deo Đerdapa3 je iza brane Đredapa1, duž cele brane Đerdap1 i paralelno njoj. Prvi deo brane Đerdapa 3 ne bi ugrozio bezbednost brane Đerdapa1, naprotiv, ojačao bi samu branu, jer bi bio potpora na spoljašnjoj strani brane Đerdap 1.
Prvi deo Đerdapa3 bi fizički bio vezan za drugi deo brane-postrojenja Đerdap3
– Drugi deo brane-postrojenja Đerdap3 bi se smestio duž leve i desne obale Dunava .
– Cela konstrukcija. Izgled horizontalnog poprečnog preseka cele konstrukcije, tj. oba dela Đerdapa3, bi bio u obliku slova E.
Kako?

Tehničko-građevinski delovi novog Đerdapa3:
Prvi deo Đrdapa 3 postaviti neposredno iza brane Đerap 1. Turbine, koje pripadaju grupi  prvog dela Đerdapa3 su manje snage, ali sasvim dovoljne i nisu za bacanje.

Visinska razlika nivoa vode ispred brane Đerdapa1 i iza brane Đerdapa1, zatim, ispred i iza prvog dela brane Đerdapa3 ostaje ista. Nema izmena nivoa vode ispred i iza brana. Prostor između zida brane Đerdap1 i zida prvog dela brane Đerdap3 nije ispunjen vodom. Nivo vode Dunava ispred i iza prvog dela brane Đerdap3 je isti, nema visinske razlike.

Zid prvog dela brane Đerdap3 bio bi vrlo blizu, skoro u neposrednom kontaktu sa podužnim zidom-spoljašnjom stranom brane Đerdap1. Deo zida Đerdapa3, koji je u vodi, je u dodiru sa zidom brane Đerdap1, ali bez fizičke-mehaničke veze sa zidom brane Đerdap1;
u koliko bi postojala mehanička veza, zid brane Đerdapa3 bi postao teret zidu brane Đerdap1, zbog sleganja podloge i nove konstrukcije Đerdapa3.

Veličina i položaj građevinsko- tehničkih komponeti prvog dela Đerdapa3 zavisiće od :
– Visine otvora za isticanje vode iz tunela na Đerdapu 1 i horizontalne dužine sprovodne cevi  do zida brane Đerdapa3, tj. do ulaza u uvodni deo tunela za horizontalne terbine Đerdapa3.
Dužina sprovodne cevi i njen nagib uslovljava se time što je potrebno da mlaz vode i dalje slobodno ističe iz izlaznih otvora za vodu na spoljnoj strani brane Đerdapa1, tj. mlaz vode koji ističe mora potpuno da ima atmosferski pritisak. U suprotnom-imali bismo uticaj ovog dela na snagu terbina Đerdapa1

-Brzine vode 
i protoka slobodnog mlaza vode, neposredno na izlazu iz tunela brane Đerdapa1.
Slobodan mlaz na izlazu ima i dalje dovoljnu količinu vode i relativno dobru brzinu isticanja. Mlaz vode bi i dalje mogao snažno da okreće (manja) kola prve grupe protočnih turbina Đerdapa3.

-Potrebne visine objekta za smeštaj turbine i generatora.
– Bezbednosne visine postrojenja sa el. generatorima(elektropostrojenje) u udnosu na maksimalni vodostaj Dunava iza brane Đerdap1. U svakom slučaju visina ovih objekata je niža od visina brane Đerdapa1.

Drugi deo Đerdapa 3 graditi na obalama Dunava, odmah iza i od krajeva spoljašnjeg zida brane Đerdapa1. Postrojenje je stabilno jer se nalazi na obali, a voda se ispušta ka sredini reke. Zaobilaznim tunelom, oko brane Đerdapa1, zaobilazi se brana Đerdap 1 i voda se prebacije iz jezera Đerdaapa 1 do delova postrojenja Đerdapa 3 na obali. Tuneli se buše kroz zemlju-brdo na levoj i desnoj obali Dunava.

Dužina ovih tunela nije velika; dužina će možda biti duplo, možda i troduplo veća od postojeće širine brane Derdapa1. Visinu otvora na ulazu u zaobilazni tunnel je ista kao što je visina ulaza za tunele na brani Đerdap 1,  ili  su iznad te visine; ovo pitanje neka ostane otvoreno.

Ukoliko se u toku istražnog bušenja tunela na njegovom materijalu izmeri povećani nivo vlage, bušenje prekinuti, mesto napuniti ilovačom i izbušeni deo tunela zapečatiti betonom. Projekat drugog dela brane na obali napustiti.

Treći deo za Đerdap 3 je reverzibilno akumulaciono jezero.
Kako sam protivnik upotrebe čistog pumpnog postrojenja odbacujem ideju visinskog jezera za takvu namenu. Pumpno postrojenje niske produktivnosti i rentabilnosti apsolutno ne odgova celoj ovoj priči o učešću naroda u izgradnji elektrane i obavezi elektrane da vrati kwh kreditorima. Na postrojenju koje stvara nedovoljnu  dobit ni akcionarstvo neće biti interesantno ovakvom projektu. Projekat mi se upošte ne sviđa.

Podržavam projekat pumpnog tipa kaje će raditi u sklopu postrojenja za:
-Prečišćavanje vode i mulja.
-Postrojenja za zareciklažu mulja dunavskog dna.
-Kao postrijenje za proizvodnju el. energije.
-Kao dopunsko- rezervno postrojenje za odbranu od polava  koje  će raditi u sklopu postrojenja za prečišćavanje, koje se prebacuje na rad, uključuje u rad u najgorim situacijama zaštite od poplava(svaka pomoć je dobrodošla, ipak,…).

Jesam za Đerdap 3 koji će raditi kao čisto pumpno postrojenje za proizvodnju el. energije i kao postrojenje za zaštitu od poplava, ali tek u nekoj dalekoj budućnosti, kada  svi hidrološki problemi budu rešeni i kada se ne vidi šta bi se dalje moglo rešavati. Opet, ni tada ne vidim razlog da se za ovo da tri do šest milijardi evra.

Međutim, korigovani Đerdap 3 može odmah obavljati zaštitu od poplava. Postrojenje za prečišćavanje vode, sa ulogom manjeg reverzibilno jezera za proizvodnju el.energije može poslužiti i u situaciji vanredne zaštite od poplava: 24 h, pre mogućeg dolaska vodenog talasa do Đerdapa izvršiti pražnjenje vode iz reverzibilnog jezera i proturiti tu vodu kroz Đerdap pre dolaska poplavnog talasa.

Tehničko rešenje pumpnog postrojenja izmenjenog projekta Đerdap 3

Uzimam za pretpostavku da se postrojenje za prečišćavanje vode i  reverzibilno visinsko jezero-a može postaviti negde na neko od  brda, iznad đerdapskog jezera brane Đerdap 1.  Voda bi se iz đerdapskog jezera podizala do nadzemnih betonskih korita, odakle bi se  transportovala do jezera- postrojenja za prečišćavanje vode. Jezero se  mora postaviti iza brda, u krugu od nekoliko kilometara od brane đerdapa1.

Drugo, veće reverzibilno jezero postaviti još dalje, desetak i više kilometara od prvog. Ovo jezero se svakodnevno puni vodom iz prvog jezera, čistom vodom iz potrojenju za prečišćanvanje vode. Trnsport se obavlja nadzemnim betoskim kanalom. Cilj drugog jezera je da poveća kapacitet akumulacije. Ćista voda se iz drugog jezera vraća u Dunav.

Postrojenje za prečišćavanje radi svakodnevno. U slučaju opasnosti od poplava, proces prečišćavanja se prekida i celo postrojenje se stavlja u službu smeštaja viška vode, pri povećanju vodostaja vode ispred đerdapske brane, tj. jezera postaju čista reverzibilna pumpnog tipa.

Celokupno postrojenje za prečišćavanje vode sa pripadajućim jezerima postaviti i na drugu stranu Dunava . Jednu stranu ponuditi Rumunima, a druga je naša.

Što se tiče građevinsko-tehničkog pumpnog postrojenja  predložio bih sledeće tehničko pumpno postrojenje:

1) Na drugom, obalskom  delu brane Đerdapa3
a)Prva varijanta:
-Klasično rešenje
na vratilu turbine: generator-motor i turbina pumpa.
b)Druga varijanta:
– Na
kraj vratila-rukavce turbine, naravno, radi se o spoljašnjem rukavcu vratila turbine, spojnički povezati vratilo pumpe-pumpu. Spojnice su uključno-isključnog tipa.
Na unutrašnjim rukavcima vratila turbine(rukavaci bliži turbini) postaviti odgovarajući parni broj remenica i preko horizontalno postavljenog remena preneti obrtni moment na četiri vertikalno postavljena vratila sa četiri manja generatora struje.

Voda do pumpe se dovodi iz zaobilaznog tunela turbina, ili kroz zaobilazni sprovodni tunel za dovod vode. Naravno, isto se radi na levoj i desnoj obali Dunava.
U drugoj varijanti, usisnu cev pompe provući kroz tunel i izvući je ispred brane Đerdapa 1, podići ulazni otvor usisne cevi do površine vode.
Potisnim vodom, pomenutih pumpi, dizati vodu do reverzibilnog jezera, tj. do postrojenja za preščišćavanje vode.
c)Treća varijanta:
– Na unutrašnjim rukavcima vratila(rukavaci bliži turbini) postaviti odgovarajući parni broj remenica i preko horizontalno postavljenog remena preneti obrtni moment na vertikalno postavljena vratila, pa preneti obrtni moment na pumpe podignute do visine brane Đerdap 1.
I u ovom slučaju, vratila pumpi vezati preko spojnice za vratilo remenice. Pumpe su sada nalaze na visini brane Đerdap 1, i usisna cev se sa te visine spušta ka svom nosaču na vodi ispred brane Đerdap1.
– Vodu uzimati
sa vodene površine jezera, u neposrednoj blizini i ispred đerdapske brane, sa plivaćućeg nosača ulaznog dela usisne cevi pumpe. Cev je savitljivog tipa, a nosač pomerljiv ka brani Đerdap1 i od nje.

Prednosti rešenja su:
– Visok stepen iskorišćenja energije svih operacija.
– Manja mogućnost oštećenja pri remontu.
– Površinska voda ne povlači talog ni zemlju sa dna jezera uz samu branu i obezbeđuje stabilnost brane od uticaja otkopavanja podnožja brane.

4)četvrta  varijanta-poseban predlog:
-Udarne pumpi za vodu na brani Đerdap3
Interesantno bi bilo, možda i najbolja varijanta, da se primeni udarna pumpi za vodu. Ako se odlučimo za jedan broj udarnih pumpi, mogli bi ih postaviti na prvom i drugom delu brane Đerdapa3.
Voda koja ističe iz tunela brane(tunel turbine) ima izvanredu brzinu. Na izlazu, posle kraćeg „uzimanja“ atmosferskog pritiska, uhvatiti mlaz vode u dužu cev, dovoljne dužine za hidraulički odar.
Značajna je i činjenica da se ovde radi o velikoj količini vode u kretanju, velikom protoku, pa bi efekat udara bio fantastičan. Krunu svoje primena udarna pumpa bi našla baš na Đerdapu1, odnosni na Đerdapu3. kONSTRUKTORIMA bih, kao izazov, predložio da konstruišu, ispitaju-isprobaju mogućnost zatvaranja protoka obrtnim kolo.

2) Pumpe postrojenja za prečišćavanje vode, koje uzimaju vodeni taloga iz Dunava, su dalje od đerdapske brane i za svoj rad troše el. energiju iz elektrane. Stepen iskorišćenja energijeje je, zbog transformacije energije, manji. Međutim, to spada u troškove sistema za prečišćavanje vode.
-Pumpno postrojenje za prečišćavanijje vode prekida rad u trenutku neposredne opasnosti od poplava i stavlja se u funciju prebacivanja-odvođenja vode iz Dunava u visinsko reverzibilno jezero.

Dodatno finansiranje izmenjenog projekta Đerdap3 u sklopu Đerdapa1 i njegovog reverzibilnog jezera u sklopu postrojenja za prečišćavanje vode.

Mulj- talog dna Đerdapskog jezera je ispred brane Đerdap 1 ogroman, a veliki je priliv novih količina; nanos je po dubini , i po površini(zapremini) dovoljno veliki da zadovolji neprekidni rad velikog-evropskog postrojenja za prečišćavanje vode.

Mulj dotiče iz Nemačke, Austrije, Slovačke, Mađarske i postrojenje je stvar i tih evropskih zemalja. Takođe, je za čistu vodu Dunava zinteresovana Bugarska, Rumunija, Moldavija, Ukrajina i  crnomorski deo dunavskog sliva. Znači, problem je zajednički za kopneni i za morski deo EU.

Postrojenje za prečičćavanje vode mora biti  evropskih razmera, a nepovratna sredstva moraju biti iz fondova EU i fondova za ekologiju Organizacije ujedinjenih naroda.

Čistija voda ogromnog đerdapskog jezera i dela Dunava, vratiće tom prostoru bogatsvo ribljih i ostali biljnih i šivotinjskih vrsta. Zdravija sredina je privlačnija za život domaćeg i stranog stanovništva, za razvoj naselja i turizam.

Predlog tehničko – građevinsko rešenje Đerdapa 3 sa više manjih reverzibilnih jezera
Kada je u pitanju samo akumulacija vode neophodne za proizvodnju struje i za prihvat vode u borbi protiv poplava, zagovornik sam niskih jezera uzvodno, duž priobalja Dunava. Naravno, ako se za njih nađe dobro mesto; dobro mesto za jezero je ono na kome jezero neće uticati na nivo podzemnih voda na zemljište oko jezera, osim za tok ka Dunavu.

Zbog visinskog odnosa nivoa Dunava i nivoa jezera tražiti uzvodno pogodnu lokaciju za mesto budućih akumulacionih jezera. Dobra mesta za akumulaciona jezera su:

-Uzvodno, od Đerdapa do Sedereva, ili do učća Morave u Dunav
– Postojeća manja, slabo razvijena jezerca, nedovoljno razvijene barski ekosistemi, s vremena na vreme su plavljena ili presušuju, zatim, krševine ili plavna mesta-ade. Prisustvo vode u močvarama, barama… potvrđuje da je zemljište vlažno i da nova količina vode na tom mestu ne bi menjala karakter zemljišta, pa su i troškovi istraživanja tipa zemljišta: podvodno- sušno nepropustljivo- propustljivo… dosta manji.

Duž Dunava, na pomenutoj dužini, izgraditi jedno, dva ili tri pomoćna veštačka jezera. Jezera moraju biti velike površine, zbog potrebnog kapaciteta, a male dubine.Visine akumulacionog-ih jezera i nivo vode Dunava mora biti u približnim ravnima. Bira se da dno pomoćnih jezera bude nadmorske visine ravne najnižem vodostaju Dunava , a ulaz vode iz Dunava u kanal ili tunnel, koji vodi do jezera, mora imati dno nadmorske visine jednake srednjem vodostaju Dunava.

Kanal ili tunel, koji ide od niskih ravničarskih jezera do rečnih obala, ili do reverzibilnih vesinskih jezera  planinskih reka, ako zahteva položaj(reljef) jezera, dužine je i do 20 km… Jezera bi se punila pri srednim i najvišim  vodostajima, a prirodno bi se praznila pri niskim.. Kanal od Dunava ka jezeru-a, prvih nekoliko kilometara, mora biti betonskog tipa, pa ako je potrebno- sve do jezera.

U daljoj budućnosti kanal-e ka jezerima spojiti sa odbrambenim kanalom za odbranu od poplava duž priobalja Dunava. Odbrambeni kanal- kombinovan betonskim i zemljanim bedemom može dopremati vodu sa priobalja Dunava od mesta koja su uzvodno, 30km do 50km, udaljena od akumulacionih jezera. Cena punog nadzemnog betonskog kanala za odbranu od poplava, dužine 2 x 50km = 100km, je 92 000 000 evra sa kompletnom armaturom za navodnjavanje
Sa ovom idejom se upoznati preko linka:  http://www.bastabalkana.com/2015/09/odbrambeni-nasip-od-poplava-u-navodnjavanju/
Očekujem da bi se stvorili uslovi slični plavljenju zemljišta rekom Zambezi: plavljenje i usporeno povlačenje.

Naveo sam dužinu 50km betonskog kanala jer je na toj dužini veća verovatnoca da postoji mesto gde Dunav plavi, i mesto za jezero gde voda jezera neće stvarati  podzemne vode zemljištu daljeg priobalja Dunava. Ako pomenute pretpostavke ne postoje ideju izgradnje priobalnog jezera odbaciti i tražiti prirodna visinska akaumulaciona jezera, koja su prirodno- reverzibilno priključenčuju na svoje planinske reke;  visinska jezera su uvek prioritet  u izboru za mesto izgradnje jezera.

U izuzetnom slučaju, pomenuti betonski kanal  i jezero postavlja se na, ili  uz priobalje Dunava, ako se poplava i akumulacija vode ne reši na planinskom ili brdskom zemljištu, što je teorijski skoro nemoguće. Realno je, zbog specifičnih situacuja i konfiguracije terena, da ova dva tipa budu kombinovana.

Vodeni resursi se formiraju na planinskom delu naših poznatih reka i njihovih pritoka: Drine, Kolubare, Morave…, i to su najidealnija mesta za srečavanje poplava i pravljenje akumulacija…
Vidi link: http://www.bastabalkana.com/2015/08/nestasica-vode-resenja-za-nestasicu-ciste-vode/ , kao i naslov “Nestašica čiste vode, uzroci i rešenja” na adresi: https://gradiuinflaciji.wordpress.com/category/nacin-izgradnje-energetskih-postrojenja-ekonomija-u-inflaciji/.

                                                ZAKLJUČAK

Projekat gradnje Đerdapa 3 ne treba posmatrati kao poseban slučaj i izdvojenu lokaciju, ne treba ga graditi samo kao postrojenje za proizvodnju el. energije, već ga graditi i kao objekat za zaštitu od poplava, zatim, kao postrojenje za prečišćavanje vode i dobijanje reciklažnog materijala i kao objekat koji štiti postojeđu branu Đerdap1.
Pri tome ne treba usvojiti ono što sam u članku naveo kao manu; politika i strategija predloženog načina-pristupa gradnje je pogrešna, projekat je skuplji i veća je šteta nego korist.

Uopšte, posmatrajući reverzibilno jezero u blizini Dunava, Save, Drine, Morave… mora se graditi u sklopu visinskih i ravničarskih objekata za odbranu od poplava…Kapacitet ravničarskog jezera mora ići u širinu, a ne u visinu. Veza između ovih objekata mora biti prirodna-kroz kanale i tunele, bez upotrebe pumpi za prebacivanje vode. Hteli ne hteli moramo se držati kanala i tunela; istorija je pokazala da su kanali i tuneli uvek donosili veću korist nego štetu.

Nisam za izgradnju jednog ogromnog jezera, sa reverzibilnim pumpnim postrojenjem za elektranu snage 2400GWh Đerdap3. Ja sam za varijantu više manjih reverzibilnih jezera, prirodnim-prelivnim načinom punjenja.
i  polazeći od Đerdapa1 ići uzvodno, Dunavom i uzvodno svim njegovim  pritokama. Ukupan kapacitet svih manjih akumulacija treba da je ravan akumulaciji jednog reveribilnog jezera Đerdapa3.

Svako priključivanje novog visinskog jezera na reku, reci donosi talog; pesak, zemlju… Novi nanos-talog povećava  postojeći rečni nanos i smanjuje dubinu reke; ovakvim brzim promenama stanja imamo nepovoljniju ekološku situaciju, izostaje biološko samoprečišćavanje eko sistema. Opasnost od zatrpavanja rečnog korita se povećava, a troškovi čišćenja, u naredih 150 i više godina  se povećavaju.

Reverzibilno jezero, koje donosi nanos, ne sme biti visinsko u odnosu na glavno rečno jezero  brane hidroelektrane, jer će se desiti transformacija potencijalne energi u jedan ogroman tok kinetičke energije vode i mulja ka Dunavu.

Đerdap1 je zajedniko postrojenje Srbije i Rumunije. Rumuni bi gradili svoj zaobilazni tunel, a mi bi gradili svoj na desnoj obali Dunava. Pumpno jezero ne bi postojalo. Finasiranje i gradnja akumulacionih jezera, istovremeno i jezera za odbranu od poplava, može biti zajedničko, a možda zajedničko i za dunavsku regiju; zajednički interes je akumulacija vode i odbrana od poplava.

Generalno gledano, akumulacionom jezeru i njegovom kanalu  priključuju se kanali za odbranu od poplava duž ravničarske reke, duž planinskih padina i reka . Ukupna dužina kanala (promenljive visine) za odbranu od poplava je 33 do 66km, ili po 50km sa jedne, ili sa obe strane( levo i desno) od priključnog kanala jezeru.
Nadzemni betonsko-zemljani kanal je ključni objekat za globalni način istovremenog-paralelnog rešavanja(planiranje u narednih 150 godina) svih pitanja u vodoprivredi:

-Akumulacija, čuvanje i transport vode.Odbrana od poplava i  navodnjavanje, oplemenjivanje barskih ekosistema svežom vodom…
-Nadzemni kanal za odbranu od poplava povezuje sve najvažnije hidrološke objekte; pored fizičkog povezivanja objekata, funkcionalnog povezivanja, imamo povezivanje pojedinačnih novčanih fondova u jedan fond- novac i objekti se ne dupliraju.

Zašto bi se dao toliki novac(tri do šest milijardi evra) za jedan hidrolosko-energetski objekat, kada se sa istim parama može izgraditi izmenjeni projekat Đerdap 3 i još dva, gore navedena hidrološka objekta.
– Protok vode(poplavni talas) kroz rečno korito je zaista talas; amlitude talasa će se prelivati preko rečnih obala i praviće poplave na priobalju.

Ako na priobalju postoje, ili ne, zemljani nasipi za odbranu od poplava,  grade se novi „Nadzemni betonski kanali za odbranu od polava,“ gde će poplavni talas da puni vodom nadzemni kana i njime transportuje vodu sledećih 30 ili 50 km, sve do akumulacionog jezera, ili ga ponovo vraća u reku.
Na ovaj način se rešava problem poplave tamo gde je amplituda poplavnog talasa najveća. Videti link: http://www.bastabalkana.com/2015/09/odbrambeni-nasip-od-poplava-u-navodnjavanju/

Kako se zamišlja odbrana od poplava postojećim tehničkim projektom Đerdap 3? Postojećim projektom Đerdap 3 se pokušava rešiti poplava smanjenjem nivoa Dunava na brani, a ona je možda 200km dalja od mesta poplave. Svima su jasni rezultati ovakve tehnike odbrane.

Projekat izgradnje Đerdapa3 ne treba napuštati, već projekat istražiti još jednom do kraja i graditi kako se može.

Đerdap3 ima zaštitnu ulogu za Đerdap1; Đerdap3 omogućava bezbedniji rad, vrši zaštitu i produžava život Đerdapu1. Na izmenjenom Đerdapu3 videti mogućnost primene udarnih pumpi velikog kapaciteta. Prvu praktičnu proveru udarnih pumpi većeg kapaciteta izvršiti-probati na manjem projektu, na prvoj prilici manje elektrane većeg visinskog pada.

Zagovornik sam globalnih pristupa u planiranju i načinu gradnje najkrupnijih i najvažnijih postrojenja jedne zemlje. Ravnomeran raspored vode po celom prostoru jedne zemlje je dobro rešenje u svakom pogledu.

Napomena:
Svaki članak se uvek ažurira,dopunjava, pojašnjava i ispravlja. Međutim, zamisli i ideje u člancima su suština i ne menjaju se. Šaljite vaše predloge-objaviću ih.

Srdačan pozdrav i dobro zdravlje,
maš.inž.Mladen Popović
mladenpopo@open.telekom.rs