Učešće naroda u izgradnji Đerdapa 3: Akcionarstvo i kapital

UČEŠĆE NARODA U IZGRADNJI ĐERDAPA 3:  AKCIONARSTVO I KAPITAL
Prilika da jedna trećina stanovništva Srbije i okruženja gradi Đerdap 3. Stvaranje narodnog kapitala na korigovanom projektu giganta Đerdap 3

                                    Kako zamišljam? može i više
Ideja

Mogućnosti akcionarstva jedne trećine stanovništva Srbije kroz lično ulaganje i kreditiranje izgradnje Đerdapa 3. Formiranje i jačanje tržišta novca i kapitala siromašnog stanovništva. Jačanje socijalne države na kapitalu

Kakve su mogućnosti stanovništva Srbije da učestvuje u izgradnji Đerdapa 3? Kakve su mogućnosti stvaranja kapitala i ekonomskog oporavka stanovništva?  Kakve su mogućnosti stanovništva u formiranju i jačanju drugačijeg-novog oblika domaćeg tržišta novca i kapitala?

              SOCIJALNI ELEMENTI KAPITALA

 Istorija stvaranja narodnog kapitala

Akcionarstvo u Srbiji se pojavljuje u zadnjoj deceniji devetnaestog veka. Tada nastaje Akcionarsko društvo i elektrana zbog potrebe tkačke fabrike u Užicu .
Na internet stranici
http://www.upoznajsrbiju.co.rs/prica/hidrocentrala-na-djetinji-4 se navodi:
“Na narodnom zboru, 14.novembra 1897.g. osnovano je Akcionarsko društvo za izgradnju tkačke fabrike. Usvojena su pravila Akcionarskog društva, od Ministarstva narodne privrede, shodno zakonu o pomaganju domaće radinosti, dobijene su povlastice, upisano prvo kolo akcija i gradnja Tkačke radionice je mogla da počne.”
Dalje se navodi:
”Kamen temeljac za gradnju hidroelektrane na Đetinji postavio je kralj Aleksandar Obrenović, 15.maja 1899.g.,” a “Elektrana je svečano puštena u rad 2. avgusta 1900.g. na Svetog Iliju, na dan rođenja Njegovog Visočanstva.”

Kakva danas treba da bude specifičnost narodnog kapitala pri njegovom stvaranju na Đerdapu 3 i kakve su mogućnosti ekonomskog oporavka stanovništva u odnosu na  slične ciljeve tokom naše istorije posle drugog svetskog rata? Primeri iz istorije su:
Agrarna reforma.
Kapital nad elektranom stanovnici stiču kupovinom, zemlja(kapital) dobijena agrarnom reformom poklonjena- dobijena je besplatno.
Zajam za preporod Srbije.
Novac koji je stanovništvo uložilo u preporod Srbije vraćen je i obezvređen inflacijom ili iz nekog drugog razloga.

Da se ne bi provukla slična greška kao kod „Zajma“ na Skupštini usvojiti Zakon- pravila sticanja kapitala nad delovima elektrane i zakon o dodeljivanju vlasništva nad tim delom kapitala, proporcionalno kupljenim kwh-vima, bez prava na fizičko izdvajanje i ustavljanje funkcije tog dela elektrane i bez prava da strani državljani mogu biti vlasnici zemljišta pod elektranom i oko elektrane.

Kakve su mogućnosti stanovništva Srbije da učestvuje u izgradnji Đerdapa 3
Da li je svakom čoveku data podjednaka mogućnost da učestvuje i uloži svoj novac na domaćem ili svetskom tržištu? Nije- to svi znamo; nemaju svi stanovnici istu količinu novca za burek, a ni tri milijarde evra za izgradnju elektrane. Šta je pravedno i socijalno društvo?

Priča se o akcionarstvu i priča se da može svako sa svakim, po postojećim zakonima tržišta, uspostaviti akcionarski odnos, udružiti sredstva i zajednički graditi. Međutim, treba li nekom milijarderu akcionarski odnos sa čovekom, koji dnevno, za hranu ne sme potrošiti više od 450 dinara(približno 3,7 evra = 56,06061 ela )? Svi znamo odgovor: ne treba, ali mu neće smetati da svako ulaže za sebe, nema ni razloga, ni povoda za smetnju.

Recimo, kada će obična prodavačica novina, i ostalo većinsko stanovništvo, moći da učestvije u izgradni postrojenja vrednog tri milijarde evra? Za svog života-nikada. Zakoni tržišta važe i isti su za svakog čoveka. Po Ustavu, svi imaju ista prava. Međutim, kada će prodavačica novina moći da iskoristi zakonska prava – mogućnosti  tržišta,  da bude akcionar u izgradnji pomenutog postrojenja? Nikada.

Šansu da iskoriste sve zakone tržišta, kako stvari stoje, ima manji broj ljudi: milioneri, milijarderi… Ovi „igrači“ će postati vlasnici krupnog kapitalnog objekta-elektrane, struju će prodavati ostatku naroda(ostatku sveta). Druga varijanta je da Država ili Elektrana uzme međunarodni kredit i zapečati, već zapečaćenu sudbinu naroda.

Društvo koje se zasniva na privatnom kapitalu većinskog stanovništva, ali bez bitnog uticaja krupnog kapitala manjeg broja ljudi, je društvo budućnosti. Jačanje ekonomske moći manjeg broja najbogatijih ljudi na planeti Zemlji, po principu nakaradno shvaćene globalizacije svetskog ekonomskog poretka, vodi ka stvaranju planetarne ekonomije vlastodržca- kralja- vodi nas u ekonomiju srednjeg veka.

Globalizacija u svetskoj ekonomiji je značajna: veći je izbor svih vrsta materijalnih dobara, lakše se podmiruju lokalne i globalne potrebe stanovništva, lakše se uspostavlja ekonomska saradnju svih naroda.  Nažalost, današnju globalizaciju nije stvorio narod, već ga stvaraju najbogatiji pojedinci, u najvećoj žurbi, radi  još većeg bogaćenja. Ovog puta, po njihovim principima na planetarnom prostoru.

Na internetu imamo komentare da je cena elektrane od četiri do šest milijardi evra: http://www.balkanmagazin.net/energetika/cid163-18017/djerdap-3-najisplativija-investicija-na-svetu ,
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=05&dd=24&nav_id=514037
i sa naslovima: -Đerdap 3 košta milijarde, ali vredi. -Kinezi hoće da grade Đerdap 3.: http://www.energyobserver.com/vesti.php?lang=1&ID=28583

Da li se isplati, i da li je bolje da 2 800 000 stanovnika u budućnosti zarađuje na elektrani, ima radno mesto, ili je važnije, potrebnije da se posao isplati nekolicini milijardera ili svetskoj banci? Za koga biste se opredelili? Kapital će se na elektrani sticati 15, 150 godina, pa i više godina.

Gde narod zarađuje? Obično se čuje(priča) kako je sagrađen krupan, kapitalni objekat, vredan pažnje, značajan i bitan za standard svakog stanovnika, ekonomiju i bolji život nacije. Međutim, da li je to tako? Koja uloga naroda preovlađuje na tržištu?: Sav narod je kupac, a nisu svi vlasnici kapitala, ne zarađuju svi, a svi troše. Danas je trđišna uloga gradskog stanovništva očigledna. Našalost, i seosko stanovništvo postaje sve više kupac, a manje proizvođač.

Da li ostatak sveta na planeti Zemlji bolje živi zbog činjenice da 1% ljudi-milijardera gradi neki krupan, kapitalni objekat? Svi znamo da to nije tako. Narod će bolje i sigurnije živeti od svog rada na svom postrojenju i od svojih uloženih para ako na njemu organizuje: jasan tehnološki proces, stručan inžinjerski i majstorski kadar, profesionalni direktor-menadžer, zaštitu prirode…

Za narod je sigerno poslovanja elektrane sigurno mesto čuvanja vrednosti ličnog kapitala.  700 000 domaćinstava ima gde da uloži svoj novac: akcionarstvo ili kreditiranje, mesečno po 25 evra(može i manje- 11 evra, koliko ima) za izgradnju hidroelektrane od 2GW,
Videti: http://www.bastabalkana.com/2015/05/predlog-i-resenje-za-penzije/  ,

Propusti li narod ovu priliku, sledeća će možda biti za četrdeset godina. Ovo je jedinstvena prilika da narod dođe pošteno do sigurnog kapitala, ne otimajući ga ni od koga. To svakako podiže vrednost društveno-ekonomske zajednice i dobre odnose sa susednim narodima;  od prvog dana rada elektrana nudi bolji život (2,8 miliona) stanovnicima zemlje. Istovremeno, uložena suma novca snažno jača vrednost dinara i likvidnost ela na tržištu nove referentne domaće valute. Videti: https://gradiuinflaciji.wordpress.com/nova-referentna-svetska-valuta-predlog-i-moguce-resenje/

Predlog za akcionarski odnos 700 000 stanovnika neće se svideti bogatim „igračima“ i oni to neće dozvoliti: bogati će, radi svojih interesa, nastojati da učešće naroda na tržištu krupnog kapitala okarakterišu i proture kao pokušaj naroda da stvara društvenu svojinu, socijalizam, i ne daj Bože-komunizam(Hvala ti Bože što izmisli ove pojmove, da ih nema stvorili bi neke druge).

Rrekao bih da ovde postoji borba između ”kapitalizma” i kapitala, a ne izmeću kapitalizma i socijalizma.
Može se desiti da krupne korporacije vrše pritisak na Vladu; tražiće se da ceo projekat izvedu oni i Vlada i bez naroda.

Krupan kapital, pomenutih „igrača“ je neophodan, poželjan i ravnopravan  narodnom kapitalu; svaki učesnik je bitan, a samo ravnopravnost svakog učesnika doneće svima korist i međusobno uvažavanje.

Ko može objasniti i pomoći narodu da iskoristi tržišno pravo, da bude akcionar u izgradnji objekta vrednog tri milijarde evra? Kakve su mogućnosti Države da podrži i izvede ovaj projekat? Pomoć je moguća kroz dogovor naroda, Vlade i NB Srbije. Tržišni i bankarski zakoni centara moći su kočnica masivnijeg razvoja narodnog kapitala. Uspeh zavisi samo od dobre volje sva tri „igrača“. U Srbiji postoji projekat koga bi narod mogao da gradi, time bi izgradio i svoj kapital. Objekat je Đerdap 3.
O projektu Đerdap 3 videti na: http://novaekonomija.rs/artikli/za%C5%A1tita-od-kriznih-situacija
djerdap1
Da li će se iskoristiti ova prilika?

Umesto Đerdapa3 mogu se graditi nekoliko manjih hidroelektrana- nije to važno, već je važno da ukupna snaga bude ravna Đerdapu3(2,40GW) i da to gradi narod. Gradnja manjih hidroelektrana je jednostavnija, manje složena i jasnija varijanta
Predlog i moguće rešenje za učešća narodnog novca u izgradnji energetskog postrojenja videti u člancima:

http://www.bastabalkana.com/2015/04/treba-li-nam-hidroelektrana-od-2-gw-bez-dinara-kredita/  ,
https://gradiuinflaciji.wordpress.com/category/nacin-izgradnje-energetskih-postrojenja-ekonomija-u-inflaciji/

Ideja je da Država formira pravno lice-pravni temelj Đerdap 3, zatim da, pre početka gradnje, otvori  račun Đerdap 3 radi uplate novca za izgradnju. Uplaćenim novcem narod kupuje deo kapitala buduće elektrane, ili kao krajnje rešenje- kupuje njene kwh-ve, koje će  elektrana proizvoditi za pet, osam…godina. Kupuje se el. energija, pre ili pred sam početak formiranja gradilišta elektrane. Fizička mesta za kupovinu- postojeći šalteri u Elektrodistribuciji.

Šta je ovde novo?
Ništa novo ni spektakularno nema u plaćanju el. energije: el energija se plaća po trenutnoj ceni kakva je u Elektrodistribuciji … i to je to. Broj potrošača  el. energije je isti, kao što je (relativno) ista i ukupna godišnja potrošnja el. enegrgije.
Novina je što potrošnja može imati karakter investicije: svaki kreditor-učesnik priče o izgradnji objekta koja traje pet, osam… godina, kupuje el. energiju i tako kreditira izgradnju objekta. Kada se objekat završi počinje proizvodnja el.energije-kreditor troši  plaćene kwh-e. Deo potrošene el. energije na mesečnom računu kreditor ne plaća-kupljen je, plaćen je ranije i neće ga plaćati u narednih pet, osam, deset…godina, tj. prema dogovoru u planu trošenja el. energije.

Primarne socijalne novine kapitala su:
Elektrana je prilika za uvođenje srednje klase(čitaj sirotinje) , niže i siromašne klase, najamnih radnika u svet kapitala. Siromašni stanovnici, sa malom količinom novca, mogu biti vlasnici vrlo malog(ipak su vlasnici) dela kapitala velikog giganta.
Svakako je ovo dobro, jer niko u svetu ne zna šta će sa nezaposlenim narodom i njihovom sve nižom zaradom. Jedina šansa je uvođenje naroda u akcionarstvo za najveća-kapitalna postrojenjima jedne zemlje; među prvim kapitalnim postrojenjima su elektane. Za evolutivni razvoj privrede ostala postrojenja im nisu dorasla.

Šta su kapitalni objekti? To su objekti koji nisu prekidali rad , niti su smanjivali proizvodnju tokom svih društveno ekonomskih promena; da ne odemo daleko: od 1900-e do danas. (Uz ovu priču dodajte i postavite sebi pitanje:”Koja je svetska politička partija, ako postoji, najvrednija?)

I još nešto: veliki gigant bi se vrlo teško izgradio bez pomenutog narodnog novca. I kada bi se našao novac kod velikih korporacija, bez narodnog novca, Đerdapa 3 će, kao “meteor,”ostaviti katastrofalne posledice u zemlji; zbog ubacivanja tri do pet milijardi evra od strane malog broja učesnika stvoriće se veliki novčani disparitet u odnosu na novac naše privrede- naših pravnih lica. Sitan kapital će biti još sitniji… Jedni uz druge neće moći ići.

Ostale novine:
– Elektrana je mesto gde se uspešno mogu rešiti  niz drugih problema:
– penzioni fond, štednja u obliku el valute,  razvoj tržišta el. valute.…;
– smaniće se rad termoelektrana, smanjuje upotrebe organskog goriva za grejanje…;
– dalji razvoj distributivne mreže…;
-skladištenje vode za vreme poplava i njena upotreba na hidroelektrani, izgradnja  najvećeg objekata za prečišćavanje otpadnih voda na obali akumulacionog jezera…

Izgradnja elektrane je prilika da se u praksi proveri globalni način planiranja i rešavanja problema u prirodi i društvu , vrati poverenje naroda u Državu i stvori dobar stručni  kadar za budućnost..

Bez učešća naroda sve navedene probleme je nemoguće rešiti sveobuhvatno; ako se pomenuti problemi rešavaju odvojeno, desiće se da rešenje jednog problema produbljuje druge probleme, komplikuje i odlaže njihovo rešavanje.. Vidimo koliko sporo ide izgradnja privrednih objekata dok se čeka strani kapital:“Tuđa ruka svrab ne češe“. Slika napretka privrede Srbije i Balkana zadnjih dvadeset pet godina je katastrofalna…

Da je narod svojim novcem i uslugama gradio zadnjih dvadeset pet godina privredne objekte, pa i elektranu, danas bi objekti radili punom parom.

Na primeru izgradnje elektrane, koju sam opisao u gore navedenim člancima-linkovima, može se stvoriti slika brzine gradnje elektrane, slika potrebnog broja stanovnika-učesnika gradnje elektranu i visina potrenog novca svakog učesnika.

Skraćena verzija izvršene kalkulacije u pomenutim člancima data je u donjem delu teksta da bi se čitalac, orijentaciono, upoznao sa mogućim redom veličine novca koji pojedinac ulaže i  u red veličine kwh-a .

                            SKRAĆENA VERZIJA KALKULACIJE

Uslovi kalkulacije:
1.Četiri susedne države zajedno grade elektanu.
2. Broj stanovnika-učesnika u svakoj državi je: 700 000 stanovnika.
5. Rok izgradnje elektrane je pet godina.
-Ukupna cena elektrane za četiri države:     3 000 000 000 evra
-Novac stanovništva jedne države:     3 000 000 000evra x (2/3): 4=
500 000 000evra/1. državi
-Novac jednog stanovnika:        500 000 000evra: 700 000stanovnika =
714,286evra /1.stanovniku
-Godišnja uplata jednog stanovnika u narednih 5 godina je:
714,286evra:5=142,8572evra
-Mesečne uplate jednog stanovnika u toku 5 godina:
142,8572evra:12meseci = 11,904 evra/1.mesec = 1467 dinara/1. mesec =180.3636kwh/1. mesec ;   1el = 1kwh

Kalkulacija obaveza isporuke el. energije- gornji maksimum obaveza elektrane

Pretpostavljene veličine:
a) – Pretpostavljam da je 2800 000  stanovnika, iz svake države po 700 000, u ulozi kreditora; u računu su i strani državljani kao kreditori, mada ih treba isključeni iz ove uloge – ostaće samo kao akcionari.
– Svi učesnici kreditiranja izgradnje elektrane mogu potraživati el. energiju već prvih dana, nakon pokretanja proizvodnje i nastaviti mesečnu potrošnju u narednih 5 do 8 godina.
– Pojedinačna mesečna potraživanja-potrošnja el. energije je:
180.3636KWh/mesečno (tako će ostati narednih 5 godina)

b)Snaga i proizvodnja:
-Snaga Đeredapa 1 je : 1,026GW
-Godišnja prioizvodnja Đerdapa 1 je: 5 650 GWh
-Snaga Đerdapa 3 je: 2, 40GW
-Godišnja prioizvodnja Đerdapa 3 je: 13 216,374 GWh/god.; do godišnje proizvodnje Đerdapa3 dolazi se proporcijom gornjih navedenih veličina snaga i proizvodnje, uz uslov da je Đerdap 3  sličan Đerdapu1, što očigledno nije, jer je Đerdap 3 pumpno postrojenje.

-Mesečna proizvodnja Đerdapa3 je:
1 101,3645 GWh/meseč.= 1 101 364 500KWh/meseč.;
13 216, 374 GWh/god : 12 meseci = 1 101, 3645 GWh/mesečno
Cena struje:
Cena KWh el. energije na berzi u Srbuji je: 0,02383evra/KWh(u trenutku pisanja ovog članka).
http://beta.rs/ekonomija/ekonomija-srbija/25362-pocela-sa-radom-berza-elektricne-energije-sepeks
Cena struje u Elektrodistribuciji je: 0, 066 evra/KWh;  0.0792 evra/KWh  sa PDV-om. Odnosi cena kwh u Elektrodistribuciji i na berzi su: 2,77 – bez PDV-a
Odnosi cena su: 3,3235 – sa PDV-om

Mesečne obaveze Elektrane u isporuci el. energije su:1 398 900 081.6KWh-va.
a) 2 800 000 stanovn.* 2,77*180.3636KWh/mesečno=1 398 900 081.6KWh/mesečno -bez PDV-a.
b) 2 800 000 stanovn.* 3,3235*180.3636KWh/mesečno=
1 678 427 588.8KWh/mesečno-sa PDV-om.

Upoređujući proizvodnju i maksimalnu obaveznu isporuku-potrošnju, koja ima smisla, vidimo da je potrošnja veća od proizvodnje za date pretpostavke za 577 063 088.8 KWh/mesečno

Kalkulacija obaveza- donji  minimum obaveza elektrane
Minimum stanovnika- uplatilaca za izgradnju se ne može znati, ali se sigurno zna da je maksimalni iznos potražnje od 1 678 427 588.8KWh/mesečno neodrživ i samo je teorijska pretpostavka. U praksi navedena cifra će nekoliko puta biti manja; argumenti da će pomenuta cifra sigurno biti manja su:

– Pretpostavljena cifra od 2800000 stanovnika-finasijera kreditora je idealna, ali je najverovatnije realnija brojka od 700 000. Samo sa ovom realnijom pretpostavkom mesečna obaveza elektrane od 1 678 427 588.8KWh/mesečno prelazi u iznos od 419 606 897,2 KWh/mesečno.
U ovom slučaju je proizvodnja Đerdapa3 veća od potražnje za 681 757 602,8 KWh/mesečno.

–  Navedena veća potražnja od proizvodnje proizilazi iz pretpostavke da su svi učesnici u ulozi kreditora. Nije verovatno da gore navedenih 2800 000 stanovnika ni jedan ne bude u ulozi akcionara, ni jedan u ulozi budućeg penzionera, ni jedan u ulozi štediše u el. valuti, ni jedan ostavilac el. valute naslednicima…. Svi navedeni učesnici potražuju svoje kwh-ve nakon 15 godina od vremena svojih prvih uplata. Elektrana prvih 5 godina rada ne vraća ovim stanovnicima el. energiju. Zbog toga se još više umanjiti  cifru od 419 606 897,2 KWh/mesečno .

-Na sajtu  http://www.energyobserver.com/vesti.php?lang=1&ID=28583  piše:
” Stručnjaci objašnjavaju da bi Đerdap 3 godišnje proizvodio oko 7,6 milijardi kwh-va godišnje el. energije i to isključivo noću“;
7 600 000 000 kwh : 12 meseci =663 333 333.33 kwh/mesečno.

Konačni komentar:
Sve navedene vredosti veličina proivodnje i potražnje za el. energijom su u igri. Kako god ispadne ne treba ih odbacivati , već uzeti kao realne parametre pri razmatranju izgradne Đerdapa 3; koliko god  narod doda svog novca- dobro je.

 

KAKAV JE MOGUĆI MODEL UČEŠĆA NARODA U IZGRADNJI ĐERDAPA 3?
RASPODELA KAPITALA ELEKTRANE U BUDUĆOJ PROIZVODNJI

Ko su učesnici i čiji kapital se usmerava na izgradnju?
1. Građani uplaćuju svoj novac, 
visina uplate nije limitirana; uplaćuje se  kad se može i koliko se može tokom izgradnje elektrane. Nakon prve uplate potpisuje se prvi akcionarski ugovor gde nema uslovljava za iznos novčane uplate, ni broj rata; mogu se definisati načini i oblici raspolaganja kapitalom posle završene finasijske konstrukcije izgradnje elektrane; konačno stanje se zna tek nakon izgradnje elektrane.

Vodilja u definisanju raspodele kapitala je: „Ono što se uloži, time se može i raspolagati..“. Ako se kupi određen broj KWh-a, toliko se može i podići; reč je o broju kilovata, a ne o broju novčanih jedinica. Vrednost uplaćenih akcija se u trenutku uplate prevodi u broj kilovat časova i ta vrednost je zagarantovana za sva vremena.

Idealan iznos novca od građana je od dve trećine do polovine vrednosti buduće elektrane. Za domaće stanovništvo i stanovništvo tri susedne države pomenuti iznos je 2 000 000 000 evra. Ako se ne skupi ova suma novca- nema veze, gradi se druga elektrana manje snage-kolika može za te pare.

Novčani iznosi svake uplate se odmah prevode, zadužuje, u broj Kwh-a el energije i po trenutnoj ceni kwh el energije domaćeg elektrodistributera- Elektrodistribuciji. Strani građani, u ulozi kreditora(nisu akcionari), plaćaju  kwh po ceni el. energije kakva postoji u njihovim elektrodistribucijama, ako im se isporuka el.energije vrši na kućnu adresu.

Pravno lice-Elektrana koristi ulaćeni novac za kupovinu građevinskog materijala. Jedinična cena svake vrste materijala definisaće se odgovarajućim brojem kwh-a. Na mestu uplate upisuje se novčani iznos i iznos odgovarajući broj kwh-a za svaki kilogram čelične armature, svaki kilogram cementa…ugrađen u elektranu. Navedeni način obračuna cene materijala važi za sve učesnike izgradnje. Broj kwh-a će biti osnova za definisanje osnovne vrednosti akcije za sva vremena.

Minimalna mesečna potreba za el. energijom u domaćinstvu su od 190kwh do 300kwh. Ta cifra, okvirno, definiše visinu(prosečnu gornju mogućnost stanovnika Srbije, bez kritičnog opterećenja njejgovog buđeta) osmogodišnjih, ili petnaestogodišnjih  mesečnih uplata novca za igradnju elektrane. Ovako definisane visine mesečnih uplata  garantuju isporuku, tj. navedenu potrošnju el. energije od 190kwh do 300kwh za isti broj godina. Uplata novca za izgradnju, ovog i sličnih projekata, može početi znatno ranije. O drugim vrstama kredita, od strane građana, opširnije u dručim člancima ovog bloga.

2.
Fizička i pravna lica sa krupnim kapitalom
odmah potpisuju akcionarski ugovor, a visina novčane sume treba da dostigne jednu trećinu cene elektrane. Fizička i pravna lica sa krupnim kapitalom obezbeđuju ostatak potrebnog novca od 1 000 000 000 evra

Ukoliko stanovništvo-građani ne obezbedi 2 000 000 000 evra,  fizička i pravna lica- lica sa krupnim kapitalom, ulažu više od 1 000 000 000 evra.

3. Država svojim sredstvima dopunjava pomenute novčane fondove; prvo formira „pravno lice“ gde se slivaju zbirna  sredstva od kredita.
Država ulaže svoj novac u celokupnu organizaciju izgradnje elektrane od početka do njenog kraja.
Međutim, država ostaje glavni organizator, logističar i kontrolor svega u narednih tri do osam godina izgradnje. Neki od mnogobrojnih zadataka su :
Preporučuje lokalnim samoupravama neposreni demokratski način upoznavanja i izješnjavanja građana o projektu. Lokalne samouprave informišu narod, vrši ankete, upitnike u svim fazama izgradnje postrojenja,
-Definiše globalni projekat.
-Na Vladi organizuje sve potrebne zakonske procedure.
-Sklapa međunarodne ugovore.
-Definiše vlasničke odnose.
-Definiše odnose između akcionara- ulagača u izgradnji elektrane, solidarne odnose između elektrana u elektrosistemu
-Organizuje sistem uplata, registrovanja i informacioni sistem, programe…
-Raspisuje ponude za izvođače.
-Vrši nadzor i kontrolu..
-I tako dalje..
Dok traje uplata niko ne sme sticati prihod od uplaćenog novca za izgradnju elektrane, i ne na šalterima banaka, niti na bilo kom drugom mestu gde se traži provizija. Šalteri Elektrodistribucije su  najpogodniji: šalteri već postoje, nema troškova za otvaranje novih, a i sami pripadaju Elektrosistemu Srbije. O ovim pitanjima odlučuje vlasnik-Država

Država je apsolutni vlasnik Đerdapa 3
Pošto je apsolutni vlasnik Država pitanje naplaćivanja- pitanje šalterske usluge rešava ona. U svakom slučaju ne sme se dozvoliti da na ovoj sitnici neko uzme milione, uništi celu akciju, uništi vrednost kapitala i el valute. Svrha i osnovni cilj cele priče  je formiranje elementarnog baznog kapitala većine, a ne bogaćenje pojedinih subjekata koji se“snađu“ u toj akciji.

Tokovi novca moraju pasti pod zaštitu Države. I kasnije, nakon završetka elekrane, niko nikome ne naplaćuje proviziju; svaka transakcija novca je lični trošak svakog učesnika i lično odricanje. Ne postoje nikakve dopunske obaveze i dopunske stavke u ugovorima akcionara; potpuna je autonomija svakog učesnika u projektu i svako gleda svoj posao, potpisuju za sebe, za svoj interes.

U početnoj-pripremnoj fazi troškove snosi Država-e. Od trenutka kada izvođači radova krenu sa pripremom gradilišta elektrane troškove snose učesnici gradnje:
– Država-e.
– Stanovništvo.
– Fizička i pravna lica sa krupnim kapitalom, akcionari.
– Svi Srbi koji žive širom planete Zemlje.
– Evropska i svetska nepovratna sradstva (ako ih ima).

Novčani i energetski fondovi.Vlasništvo nad kapitalom elektrane i proizvodnjom. Način raspodele proizvedene el energije, dobiti…

Vlasnici kapitala-vlasnici svakog dela elektrane i proizvodnje su akcionari. Akcionarsko vlasništvo fizičkog i pravnog lica mora biti takvog  tipa da podrazumeva samo vlasništvo nad njemu pripadajućem delu kapitala elekrane, a ne nad ostatkom, tj. celom elektranom. Vlasnicima pripada dobit proporcionalno iznosu svog dela kapitala na elektani. Vlasnici mogu prodati samo svoj deo kapitala

Vlasnici kreditori- lica koja unapred kupuju jedan deo buduće proizvodnje el. energije,  uplaćuju svoj novac pravnom licu- Elektrani dok traje njena izgradnja. Elektrana vraća kreditorima isti broj  kwh-va: uplaćeni novac se pri uplati prevodi u el valutu, tj. u broj kwh-va. Njima pravno lice- Elektrana( ili elektane države Srbije) vraća kredit u elima, tj. kwh za kwh, bez kamate i naknade, po trenutnoj ceni kwh  koju stanovnici plaćaju Elektrodistribuciji.

Elektrana isplaćuje novac na ruke za svaki kilovat po trenutnoj vrednosti kwh koju plaća Elektrodistribucija sa uračunatim PDV-om, tj. po trenutnoj vrednosti ela. Na taj način kreditori istog trenutka mogu otići u Elektrodistribuciju i platiti kešom potrošenu el. energije sa zadnjeg obračuna. Rok otplate za Elektranu je u narednih pet, petnaest godina…godina.

Ukoliko se  ostvari pretpostavljeni broj stanovnika ulagača najverovatnija
mogućnost mesečnog vraćanje el. energije je od 190 kwh do 300 kwh narednih pet (petnaest godina) godina; za penzionere, ovaj rok je zadnjih petnaest godina života(prosek je 70-80 godina) , toliko traje prosečan penzionerski život.

Postoje i drugi kreditori za finasiranje izgradnje elktrane:
– Dinarske štediše, ili štediše u stranoj valuti(odmah se novac prevodI u el valutu, tj. broj kwh).
– Penzioni osiguranici-penzije u el. valuti…

 Naslednici kreditora: Vlasnik kreditor ili akcionar može svoj el iznos-kapital ostaviti svojim potomcima  u nasleđe. Nsleđe dobijaju nakon neodređenog broja godina: dvadeset, trideset, šezdeset … godina, tj. kako kreditor odluči.
-Na kraju, svakog trenutka u dogovoru sa elektanom, a po zahtevu vlasnika ela, svoja vlasnička prava, bez naknade, može preneti na treće lice.

 Svi navedeni pravni, bankarski i ekonomski pojmovi svakako se, dobrim delom,  ne mogu tumačiti identičnim pojmovima u postojećim odredbama Zakona, pa se postojeći zakoni moraju menjati; celokupan projekat nije moguće sprovesti po postojećim zakonima; potrebne su promene, potrebno je malo dobre volje i članove zakona korigovati. Ništa se strašno neće desiti. Postoje mnogo mesta gde se mogu analizirati i predlagati promene zakona, a to su: Akademija, Skupština…, pa neka se raspravlja.

Da bi buduća elektrana Đerdap 3 mogla finansijski da opstane i ostale elektrane moraju učestvovati u vraćanju duga Đerdapa 3, solidarno isporučivati deo svoje el. energije kreditorima. Uostalom, Elektrosistem tako i funcioniše. Nakon petnaest godina Đerdap 3 ostalim elektranama, bez kamate, vraća el. energiju u kwh-a, a ne u novcu. Kako je Država vlasnik svih elektana, neće biti teško da uredi ove finansijske odnose; formuliše ugovore i solidarno, u narednih petnaest godina reguliše poslovne odnose cele Elektroptivrede.

Apsolutno vlasništvo nad Elektranom, upravljanje, rukovođenje,
nadzor

Apsolutni vlasnik, osim Države, među ulagačima nad celom elektanom ne postoji. Postoje samo vlasnici većih, manjih i milionitih delova kapitala elektrane. Elektrana je objekat na kome  se mogu smenjivati akcionari, nova fizičkih lica zamenjuju stara(vrši se zamene ličnih podataka:ime, prezime, matični broj novog akcionara) pri prodaji akcija-kapitala. Elektrana  je nit koji se ne prekida pri smeni akcionara kroz generacije stanovništva; smenjuju se generacije za generacijom, posao ostaje isti. Elekrana je objekat oko koga će se, zbog poslovnog interesa, okupljati domaće stanovništvo i stanovništvo susednih država u narednih sto i više godina. Pravila akcionarstva ostaju isti.

Apsolutni vlasnik među vlasnicima kapitala nije potreban, elektrana se ne može cela prodati, niti se pojedini fizički delovi mogu izdojiti iz nje, ona je sama sebi vlasnik-pravni subjekt.

Apsolutni vlasnik je država Srbija ako se gleda kroz opšte zadatke države, a pravno lice je Elektrana; država se stara o  bezbednosti elektrane kao što se stara o vodi, šumama i zemljištu teritorije Srbije. Država, kao vlasnik dela teritorije Srbije verovatno može dati na upotrebu i neograničeno korišćenje deo prostora-zemljišta pod elektranom, sve dok traje vlasništvo lica nad delom kapitala(postrojenja) elektrane, tj. dozvoliti formiranje kapitala na tom prostoru- dozvoli izgradnju elektrane i dozvoli raspolaganje dela proizvodnje. Država naplaćuje porez od svih učesnika.

Direktor- menadžer elektane

Upravljanje i rukovođenje elektranom obavlja profesionalni menadžer i nije ni u kakvim odnosima sa akcionarima. Smenjuju ga samo zbog lošeg poslovanja i tu odluku donose akcionari.

   UTICAJ MODELA GRADNJE NA PSIHOLOGIJU- OSEĆANJA
             STANOVNIŠTVA I LIKVIDNOST ELA

-Građani  se trude da sačuvaju novac za kućni budžet i odvajaju ga-koriste za najnužnije stvari: kupuju sredstva za higijenu, hranu, plaćaju komunalije i el.energiju. Deo novca za el.energiju građani pridružuju novcu ostalih građana i grade elektranu.Nakon izgradnje elektrane  proizvedena el. energija sigurno stiže do njihovih kuća.
Međutim, u toku meseca stižu i druge obaveze: kupovina odeće, lekova… Kako je struja ranije plaćena kreditiranjem izgradnje elektrane lakše se plaćaju i ostale kućne obaveze-manje stavki, mane novca.

-Kao učesnici jednog poštenog posla, stanovništvo dodatno gradi osećaj da je sredina, društvo njihovo, a oni njegovi. Priča da mesto gde živimo garantuje pripadnost društveno-ekonomskom životu je priča iz filozofije, logike, geometrije.. i svodi se na rečenicu:“Ako smo tu, ne može biti da nismo“ .
Ta filozofska rečenica nas udaljava od stvarnog stanja svari i podstiče lažni osećaj pripadnosti- učešća u ekonomiji države u kojoj živimo;
ako nam je dostupan svaki segment društva,  svaki posao u društvu, i ako učestvujemo u njemu- stvoramo svoj kwh energije na gigantu kakav je elektana, imaćemo potpuni osećaj pripadnosti tom društvu. Naši životi se prepoznaju po našim delima: zasađenim voćnjacima, po vršaju pšenice…, svaki proizvod nam učvršćuje osećaj života

– Svako u svom kraju zna čime se bavi većinsko stanovništvo; svugde se vide isti poslovi, ista zanimanja, tu se vidi i svestansu da im je krupan kapital elektrane uvek daleko, rezervisan za drugog, uvek tuđe dvorište. Stanovnici nemaju u elektrani svoj kapital, odvojeni su i znaju da sa druge strane ograde ništa nije njihovo, oni su samo kupci el. energije…

Elektrana pruža mogućnost da se ukloni opisani nelagodni osećaj, jedini siguran put, jedino sigurno oruđe preko koga država može da usmeri i pomogne većinskom stanovništvu da svoja mala lična novčana sredstva uloži na energetski kapital. Na taj način stiže i onaj osećaj da je „svoj na svome“.

– Pre izgradnje elektrane potrebno je regulisati prevno- imovinske odnose na zemljište elektrana, zemljište jezera… Za taj posao se uzdvajaju prilična sredstva. Vlasnici zemlje se nevoljno rastaju od nje, prodaju zemlju svesni da Drzava ima pravo na prinudnu konfiskaciju zemljišta. Međutim, konfiskovano zemljište se plaća po trenutnoj ekonomskoj ceni na tržištu, pa troškovi nisu mali; prosečno se po jednom hektaru zemljišta daje oko 5 000 evra. Samo će se za 1000 h dati 5 000 000 evra.

Vlasnici zemljušta na kome će se graditi elektrana zemlju prodaju Elektrani već ulažu svoj zemljišni kapital u elektranu: ne podižu pare, ne troše ga, već novcem, određen po ekonomskoj ceni zemljišta, uplaćuju akcije za izgradnju elektrane, ili kreditiraju elektranu za kwh-e, tj prevode u ele.

Bez ovog akcionarstva ostala bi samo uspomena na njihovo zemljište. Ulaganjem novčane vrednosti zemljišta u elektranu, ulagači  stvaraju osećaj da je i dalje njihovo zemljište tu- deo vlasništva  u zajedničkom kapitalu: jezeru, elektrani…

-Osećaj da su učesnici izgradnje elektrane, čiji je vek preko sto godina, je izuzetan. Izuzetan je osaćaj da su, lično oni, vlasnici najmanjeg, milionitog, dela elektrane i da ona proizvodi za njih i za njihove potomke. Potomci će biti ponosni što su im preci gradili Đerdap 3.

-Davanje prava velikom broju stanovnika susednih država-našeg okruženja da ulažu svoj novac u izgradnju elektrane podstiče poslovno prijateljstvo između naroda. Pojedinačni slučajevi poslovne saradnje ostaju na margini interesa i nisu veliki poslovni interes celokupnog stanovništva kao što bi bila izgradnja giganta Đerdap 3.
Takođe, stanovništvo je svesno da veću moć ima mećusobna i masovna ekonomska saradnja nego politička saradnja između država.

– Učešće u izgradnji elktrane, kao i oblik vlasništva koji se stiče savim drugog kvaliteta u odnosu na klasično zapošljavanje. Šta se dešava i pri otvaranju pojedinih manjih fabrika- pogona po Srbiji? Novo otvoreni objekti su namenjeni da nešto proizvode i da zapošljavaju manji broj lokalnog stanovništva. Osnovni cilj je radno mesto.
Zaposleni radnici za svoj rad-uslugu primaju platu i ništa više. Nikakav svoj kapital radnici nemaju u krugu fabrike, fabrika je tuđe vlasništvo; uvek će biti radnika sa spoljne strane žice da gledaju u krug  fabrike i čekaju slobodno radno mesto.

Ni jedna od pomenutih privatnih ili državnih fabrika ne može da se meri sa kapitalu na gigantu Đerdap 3 , radi o različitim stvarima: na gigantu se ulaže, investira i stiče novi kapital, stiče vlasništvo na kwh-e. Stiče se samopouzdanje naroda.
Sve to je osigurano vlasništvom države Srbije(reke,šume, zemljište…),
Ovako zamišljen kapital Đerdapa3 dao bi potpuno drugi oblik poslovanja.

-Stanovništvo je svesno da je uloženi capital u izgradnju elektrane bezbedan i stabilan , da će se el. emergija sigurno proizvoditi u narednih sto godina; vidi se da nekoliko srpskih elektrana proizvedenih oko 1900. godine, i pre prvog svetskog rata, radi i danas. Zvornička elektrana radi već šezdeset godina…Na prostoru Balkana od 1900. godine  prošla  su tri svetska rata, elektrane su i dalje tu.

-Stanovništvo oseća i razume da vrednost-cena proizvedene el energije ide drugim tokom u poređenju sa promenama vrednosti domaće valute u odnosu na vrednosti svetskih valuta. Vrednost el. energije je drugačije zaštićena od promena, od inflacije, pa je uloženi novac u proizvodnju el. energije najsigurnija investicija.

Skoro sva privredna postrojenja iz SFRJ su propala , neka su i fizički nestala, bez obzira šta su priozvodila, i bez obzira na vrstu privredne grane. U svim tim turbulentnim prilikama, ratovima, sankcijama elektrane se ponosno i sigurno se drže: danas rade kao što i nekad radile. Sve ostalo je propalo, a elktrane, zemljište i reke nisu.

Elekrana je objekat na kome narod svojim “rukama” gradi: industriju, proizvodnju, likvidnost el kapitala, stabilniju domaću valutu, nacionalnu ekonomiju, narodni ponos…

                                 EKOLOGIJA – EKOLOGIJA – EKOLOGIJA

Gradnja Đerdapa3 povući za sobom niz pitanja iz ekologije. Mnogi su mišljenja da hidroektrana, brane, veštačka jezera nisu čista postrojenje. Mislim da je stvar preuveličana:“Šta da kažemo za prirodnu prepreku-branu na reci koja nastane od dabrova, branu od stena koja se obruše u reku sa planine usled zemljotresa..?“
Mismim da je veći problem kako se čovek odnosi prema novom jezeru, novoj brani…

Da se vratim na temu, da se vratim na pitanja koja proiističu iz same strukture postrojenja Đerdapa3.

U postojećem projektu Đerdap 3 imamo reverzibilnu hidroelktranu  i reverzibilno jezero visinskog tipa. Punjenje jezera se obavlja pomoću pumpi- vodom iz Dunava. Na hidroelektrani- Đerdap 3 turbine rade kao pumpe. Stepen iskorišćenja postrojenja za proizvodnju el. energije je nizak, proizvodnja visoka,ali je cena previsoka.

Nisam pristalica ovakvog niskog ukupnog stepena iskorišćenja. Nizak stepen je posledica naizmeničnog rada turbina kao pumpe i rada pogona generatora za proizvodnje el. energije. Nisam oduševljen ovakvim ogromnim „tumbanjem“vode. Prihvatljivija mi je blaža varijanta elektrane.

 Blaže varijante elektrane bi bile:
-Jedno jezero
 u sastavu velikog, budućeg, postrojenja za prečišćavanje vode.
-Veći broj manjih(ili većih) jezera prelivnog tipa u blizini elektrane,ili manjih jezera na rekama dunavskig sliva, ili duž celog toka Dunava kroz Srbiju.
-Veći broj manjih jezera na priobalju planinskih reka dunavskog sliva. Reverzibilna jezera moraju biti prelivnog tipa.
Ovako zamišljena prostorna rešenje imaju visoku pouzdanost. Postrojenje u ekonomskom smislu dobija nove karakteristike.

Postavlja se pitanje:“ Da li graditi jedno veliko jezero uz elektranu? ili graditi veći broj manjih jezera od samih izvora dunavskog sliva?“ -kako istovremeno rešiti problem proizvodnje el. energije i problem poplava?

Isto pitanje, setimo se, postavljano je i pri traženju mesta za vodne objekte pri zaštiti od poplava. Dobro je da ljudi znaju da su mesta postavljanja  odbrane od polava mesta njenog začeća-koren poplave.

U ekološkom smislu blaže varijante Đerdapa 3 daju sledeće:
– Manja je opasnost od poplava na Dunavu ako  su mu dostupna reverzibilna jezera. Naravno, bio bi to prirodan način bočnog izlivanja vode iz Dunava. Vodu  prihvata reverzibilno ravničarsko jezero.

Pri punjenju jezera nema utroška energije, pa reverzibilna jezera imaju ekonomsko i ekološko opravdanja jer se pune na prirodan način- porastom vodostaja, tj. potencijalnom energijom vode. Napunjena jezera se prazne po zahtevu đerdapskih elektrana.

Reverzibilna jezera u ravnici su u približnoj ravni vodostaja reke. Način da se voda prebaci prelivanjem(prelivi) iz jedne ravni u drugu je porast vodostaja reke. Za očekivati je da on u ravnic bude iznad 2m,
Veza između jezera i reke je iz bezbednosnih razloga kanalska ili tunelska.
Hidrološki objekti koji mogu valjano da obave prebacivanje vode i transport iz reke u jezero su nadzemni betonski kanali. Pogledaj link:
http://www.bastabalkana.com/2015/09/odbrambeni-nasip-od-poplava-u-navodnjavanju/

– Reverzibilna prirodno-prelivna jezera manje dubine su sa manjim talogom, manjom proizvodnjom metana i drugih gasovitih i mineralnih materija. Nakon ispuštanja-pražnjenja voda može potpuno nestati iz jezera.

-Zbog velike energije-visine planiranog jezera u glavnom projektu
Đerdapa  3 i neprekidnog turbulentnog punjenja i pražnjenja, ogoman talog bi se naizmenično spuštao i dizao iz Dunava. Manja i niža jezera daju mirniji rad. Vađenje taloga se može obaviti na drugačiji način.

Jezero, predviđeno u postojećem projektu Đerdap3, zamišljam-vidim u ulozi akumulacije i u ulozi najvećeg postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na Dunavu.

-Sondirati  dunavsko dno i  odredila mesta sa najvećom dubinom taloga. Većim brojem električnih pumpi izvlačiti talog sa dna đerdapskog jezera i transportovati do postrojenja-jezera za prečišćavanje.  Nakon prerade vode i odvajanja suvih, tečnih i gasovitih opasnih jedinjenja iz vode, čista voda i deo gline-ilovače vraća se u Dunav.

– Korist od proizvodnje el. energije je očigledna; povećanom proizvodnjom el. energije smanjuje se zagađenje vazduha. Hidroelektrane preuzimaju deo proizvodnje el. energije od termoelektrana u septembru, oktobru, novembru, martu i aprilu, i tokom cele zime ako nema leda na rekama, tl. u periodu kada je moguća potrošnja el. enegije za grejanje i kada su padavine najveće.

Opravdana je upotreba el- energije za grejanje ako energetsko postrojenje ne zagađuje okolinu Smanjila bi se potrošnju uglja, drveta, plina za grejanje domaćinstava prelaskom na el energiju.

Zbog nedovoljnih energetskih kapaciteta elektrana u zimskom težimu preporučuje se  stanovništvu da ne koriste el. energiju za grejanje. Međutim, Đerdap 3  svojom proizvodnjom može izaći u susret potrošnji el. energije za grejanje…Kapaciteti elektrana za respekt bi bili kapaciteti veći za 50% od postojećih 33 000 gwh godišnje.

Novi ekološki ishodi:
– Na korigovanom Đerdapu 3 bi se  u narednih 150 i više godina mogao vaditi mulj i prljava voda, a u Dunav vraćati  čista voda. Naravno, i dalje se iz  višenamenskog jezerskog postrojenja dobijala el. energije i vrši zaštita od poplava.

– OdrŽivost velikog postrojenja za prečišćavanje vode i čvrsog otpada je velika; kapacitet mulja ispred đerdapskih brana je ogroman. Separacijom će će se u čvrstom ostatku naći najrazličitije materije za dalju industrijsku preradu, kao i za preradu u organska đubriva.
– Krajnji cilj Elektrosistema Srbije je da se dostigne 50 000 gwh godišnje. Ne treba odustati od tog cilja  bez ubedljivog razloga, svaki kwh je vredan. Zapravo, potreban kapacitet svih elektrana, tj. elektrana koja ne zagađuju okolinu, bi potpuno istisnuo rad termoelektrana tokom cele godine, osim u zimskom periodu kada su sve reke prekrivene ledom.

– U postojećem projektu rentabilnost i produktivnost postrojenja Đerdapa 3  je neverovatno mala. U projektu se mora odbaciti predlog potpunog pumpnog postrojenja, korigovati ga ili svesti na razumnu meru. Narod– najvažniji učesnik i tvorac izgradnje Đerdapa 3 ima svoje zahteve i svoj interes.
Interes 700 000 stanovnka, graditelja i akcionara Đerdapa 3 će svako prepoznati, može svako prepoznati da će to biti interes i ostalog stanovništva  Srbije i šire, bez obzira što nisu svi učesnici izgradnje projekta.


                            PREDLOG ZA IZMENE PROJEKTA ĐERDAP 3

Ako narod gradi Đerdap3, tehnički projekat izgradnje Đerdapa3 mora mnogo više zadovoljiti i interese naroda u odnosu na postojeće tehničko rešenje.

Prdlažem da se Đerdap 3 ne gradi  kao čisto pumpno postrojenje, već da se Đerdap 3 gradi u sklopu  Đerdapa 1 – obuhvatajući ga sa dva dela:
– Prvi deo Đerdapa3 je iza brane Đredapa1, duž cele brane Đerdap1 i paralelno njoj. Prvi deo brane Đerdapa 3 ne bi ugrozio bezbednost brane Đerdapa1, naprotiv, ojačao bi samu branu jer bi bio potpora spoljašnjoj strani brane Đerdap 1.

– Drugi deo brane-postrojenja Đerdap3 bi se smestio duž leve i desne obale Dunava .
– Cela konstrukcija i Izgled horizontalnog poprečnog preseka cele konstrukcije, tj. oba dela Đerdapa3, bi bio u obliku slova E.
Kako?

Tehničko-građevinski delovi novog Đerdapa3:
Prvi deo Đrdapa 3 postaviti neposredno iza brane Đerap 1. Turbine koje pripadaju grupi  prvog dela Đerdapa3 su manje snage, ali sasvim dovoljne i nisu za bacanje. Nove količine nasipa stena i betona bi ojačao podnožje Đerdapa 1.

-Visinska razlika nivoa vode ispred brane Đerdapa1 i iza brane Đerdapa1 je poznata.
-Visinska razlika ispred i iza brane na prvom delu Đerdapa3 je neznatna. Nema izmena nivoa vode ispred i iza brana. Prostor između zida brane Đerdap1 i zida prvog dela brane Đerdap3 nije ispunjen vodom.
– Prihvatanje vode na mestima gde voda izlazi iz tunel Đerdapa 1 i odlazi  do ulaza u turbine Đerdapa3 vrši kanal-most za sprovod vode.

-Zidovi Đerdapa 1 i Đerdapa3 su vrlo blizu, ali bez krute veze sa kanalima za sprovod vode.
Ukoliko bi postojala kruta mehanička veza zid brane Đerdapa3 bi postao teret zidu brane Đerdap1, zbog sleganja podloge i same konstrukcije Đerdapa3.

Veličina i položaj građevinsko- tehničkih komponeti prvog dela Đerdapa3 zavise od otvora za isticanje vode iz tunela Đerdapa 1:
–  U odnosu na otvor za isticanje vode iz tunela Đerdapa 1 horizontalna  sprovodne cevi ide do zida brane Đerdapa3 pod blagim nagibom tj. nagib do ulaza u uvodni deo tunela za terbine Đerdapa3.

-Dužina sprovodne cevi i njen nagib uslovljen je zahtevom da nema bitnog pada kinetičke energije vode i  potrebom da mlaz slobodno ističe iz izlaznih otvora  brane Đerdapa1, tj. mlaz vode koji ističe mora da ima atmosferski pritisak. U suprotnom-imali bismo uticaj na snagu terbina Đerdapa1

-Brzine vode 
i protok slobodnog mlaza vode, na izlazu iz tunela brane Đerdapa1  ima i dalje dovoljnu količinu vode i relativno dobru brzinu isticanja. Mlaz vode bi mogao snažno da okreće  kola protočnih turbina na prvom delu brane Đerdapa3. Setimo se da voda okreću vodenički kamen na rekama i potocima-snaga nije velika, ali je korisna.

Visina brane  prvog dela brane Đerdapa3 zavisi od:
-Potrebne visine
objekta za smeštaj turbine i generatora.
– Bezbednosne visine postrojenja sa el. generatorima(elektropostrojenje) u udnosu na maksimalni vodostaj Dunava iza brane Đerdap1. U svakom slučaju visina ovih objekata je niža od visina brane Đerdapa1.

Drugi deo Đerdapa 3 graditi na obalama Dunava, odmah iza i od krajeva spoljašnjeg zida brane Đerdapa1. Postrojenje je stabilno jer se nalazi na obali.  Zaobilaznim tunelom oko brane Đerdapa1 zaobilazi se brana Đerdap 1 i voda se prebacije iz jezera Đerdaapa 1 do  postrojenja Đerdapa 3. Tuneli se buše kroz zemlju-brdo na levoj i desnoj obali Dunava,voda se ispušta ka sredini reke.

Dužina  tunela nije velika, verovatno će biti trostruko veća od postojeće širine brane Derdapa1. Visinu otvora na ulazu u zaobilazni tunnel je ista kao što je visina ulaza za tunele na brani Đerdap 1,  ili  su iznad te visine; ovo pitanje neka ostane otvoreno.

Ukoliko se u toku istražnog bušenja tunela na njegovom materijalu izmeri povećani nivo vlage, bušenje prekinuti, mesto napuniti ilovačom i izbušeni deo tunela zapečatiti betonom. Projekat drugog dela brane na obali napustiti.

Treći deo za Đerdap 3 je reverzibilno akumulaciono jezero.
Kako sam protivnik upotrebe čistog pumpnog postrojenja odbacujem ideju visinskog jezera sa jednom primenom. Pumpno postrojenje niske produktivnosti i rentabilnosti apsolutno ne odgova celoj priči o učešću naroda u izgradnji elektrane i obavezi elektrane da vrati kwh kreditorima; amortizacija će uništiti cenu proizvedene el. energije. Na postrojenju koje stvara nedovoljnu  dobit ni akcionarstvo neće biti interesantno. Projekat mi se upošte ne sviđa.

Podržavam projekat pumpnog tipa kaje će raditi u sklopu  drugih postrojenja:
-Prečišćavanje vode od mulja.
-Postrojenje za reciklažu mulja.
-Postrijenje za proizvodnju el. energije.
-Kao dopunsko- rezervno postrojenje za odbranu od polava u sklopu postrojenja za odvajanje mulja od vode i  reciklažu čvrstih materija iz mulja.
Režim rada se menja prema potrebama zaštite od poplava(svaka pomoć u poplavi je dobrodošla,…).

Jesam za Đerdap 3 – postrojenje pumpnog tipa za proizvodnju el. energije i  zaštitu od poplava, ali tek u nekoj dalekoj budućnosti, kada budu rešeni svi hidrološki problemi, i kada se ne vidi šta bi se dalje moglo rešavati. Opet, ni tada ne vidim razlog da se za ovo da tri do šest milijardi evra.

Međutim, korigovani Đerdap 3 može odmah obavljati zaštitu od poplava:
Postrojenje za prečišćavanje vode je istovremeno deo postrojenja za proizvodnju el.energije i zaštitu od poplava:- Pri svakoj metereološkoj proceni većih padavina, nekoliko dana pre mogućeg dolaska vodenog talasa do Đerdapa izvršiti pražnjenje vode iz reverzibilnog jezera i proturiti vodu kroz Đerdap pre dolaska poplavnog talasa.

Tehničko rešenje pumpnog postrojenja izmenjenog projekta Đerdap 3

Uzimam za pretpostavku da se postrojenje za prečišćavanje vode i  reverzibilno visinsko jezero-a može postaviti negde iznad đerdapskog jezera.  Voda bi se pumpama prebacivala do nadzemnog betonskog kanala, visoko iznad đerdapske brane, i njime bi išla dalje ka jezeru- postrojenju za prečišćavanje vode. Upotrebom nadzemnih betonskih kanala jezero se  može postaviti  nekoliko kilometara, ili desetina kilometara od brane Đerdapa1.

Drugo, ukoliko se želi opleminiti voda Dunava  za potrebe turizma, uzvodno od brane izgraditi još jedno-novo reverzibilno jezero i postaviti ga što dalje. Ovo jezero se svakodnevno puni vodom iz jezera za prečišćanvanje vode. Trnsport se obavlja nadzemnim betoskim kanalom. Cilj drugog jezera je da poveća kapacitet akumulacija jer je jezero za prečišćavanje manjih dimenzija Ćista voda se iz drugog jezera vraća u Dunav.

Postrojenje za prečišćavanje radi svakodnevno. U slučaju opasnosti od poplava, proces prečišćavanja se prekida i oba jezera se direkno spajaju radi prihvatanja viška vode; pri povećanom vodostaja vode ispred đerdapske brane oba jezera postaju čista reverzibilna jezera pumpnog tipa: jedna turbina sa brane Đerdap3 prebacivalje vodu u kanale iznad brane, dok pumpe služe za prebacivanje vode sa bilo kog mesta.

Celokupno postrojenje za prečišćavanje vode sa pripadajućim jezerima postaviti i na drugu stranu Dunava . Jednu stranu ponuditi Rumunima, a druga je naša.

               Podela i svojstva pumpih postrojena prema nameni i mestu rada

1) Pumpno postrojenje na drugom-obalskom delu Đerdapa3
a)Prva varijanta:
-Klasično rešenje turbine i generatora el. energije: turbine i generatori su aktivni po potrebi. Spojnička veza između vratila turbine i generatora obezbeđuje rad generatora el. energije. Pumpanja nema.

b)Izmena prve varijante-Druga varijanta:

– Vratilu turbne se dodaju remenice. Pri kraju vratila turbine, na unutrašnjem rukavcu vratila, postavlja se paran broj remenica. Paralelno vratilu turbine postavjaju se vratila klasičnih vodenih pumpi. Preko remenica spojnički povezati vratilo turbine i vertikalna vratila pumpi; spojnice su uključno-isključnog tipa, pumpanja ima, a pumpno postrojenje je postavljeno u odvojeno odeljenje.
-Elektrogenerator preko uključno isključnu spojnicu vezujemo na čelo-kraj vratila turbine(spoljašnji rukavac vratila). Pumpe za vodu se uključuju kada se spojnica generatora isključi, ili će istovremeno da rade sa generatorom:
a)Klasične vodene pumpe uzimaju vodu iz zaobilaznog tunela, ili sa površine reke, ispred brane Đerdapa1 i šalje u kanale reverzibilnog jezera. Ispred đerdapske brane su na vodi plivajući nosači. Cev je savitljivog tipa i oslanja se na plivajući nosač, pomerljiv ka brani Đerdapa1 i od nje.
b) Klasične vodene pumpe uzimaju vodu iza brane Đerdap1 i prebacuju je ispred brane Đerdapa1-u đerdapsko jezero; Formira se kružni ciklus kretanja vode kroz branu, iza brane i nazad preko brane. Sistem radi pri svim vodostajima, sem u slučaju neposredne opasnosti od polava.
Najverovatnije da se mogu primenjivati na svim branskim elektranama, posebno na mini elektranama gde imamo problem niskog vodostaja rečica i potoka, i gde je pogrešno procena količina vode za punjenje akumulacije.
Ovo je način podizanja efikasnost elektrana i pri niskom vodostaju
reke.
Inžinjeri i majstori- ulog i zadovoljstvo su veliki…

c)Treća varijanta:
Kada postoji realna opasnost od poplava  dvorežimska turbina radi kao pumpa, rade i sve elektropumpe sistema za prečišćavanje vode. Voda se podiže do nadzemnih betonskih kanala iznad  đerdapskog jezera, tj. brane.
Prednosti rešenja su:
-Koriste se svi pogonski resursi elektrane.
– Visok stepen iskorišćenja energije svih operacija.
– Površinska voda ne povlači talog ni zemlju sa dna jezera uz samu branu i obezbeđuje se stabilnost brane od uticaja potkopavanja podnožja brane.

2) Pumpe postrojenja za prečišćavanje vode:
-Pumpe sa kojima se uzima voda i mulj iz Dunava su elektropumpe i nemaju nikakvu vezu sa turbinama i pumpama na brani.
-Reverzibilno postrojenje za prečišćavanje vode uzima vodeni taloga iz Dunava dosta pre đerdapske brane. Postrojenje za svoj rad troše el. energiju iz elektrane.  Međutim, potrošnja spada u troškove sistema za prečišćavanje vode.
-Pumpno postrojenje za prečišćavanijje vode-mulja prekida rad u trenutku neposredne opasnosti od poplava i vrši prbacivanje vode sa površine Dunava u visinsko reverzibilno jezero.

 

Dodatno finansiranje izmenjenog projekta Đerdap3 u sklopu Đerdapa1 i njegovog reverzibilnog jezera u sklopu postrojenja za prečišćavanje vode.

Mulj- talog dna Đerdapskog jezera je ogroman: veliki i dugotrajan priliv nanosa dovoljan je da zadovolji neprekidni rad evropskog postrojenja za prečišćavanje vode i recikljažu mulja.

Mulj dotiče iz Nemačke, Austrije, Slovačke, Mađarske, pa bi se postrojenje ticalo i tih evropskih zemalja. Verovatno će za čistu vodu Dunava biti zinteresovana Bugarska, Rumunija, Moldavija, Ukrajina- crnomorski deo dunavskog sliva; problem je zajednički za kopneni i za morski deo EU.

Postrojenje za prečičćavanje vode mora biti  evropskih razmera, a nepovratna sredstva moraju biti iz fondova EU i fondova za ekologiju Organizacije ujedinjenih naroda.

Čistija voda na pojedim mestima ogromnog đerdapskog jezera i dela Dunava vratiće tom prostoru bogatsvo ribljih i ostali biljnih i šivotinjskih vrsta. Zdrava sredina je privlačnija za domaće i strano stanovništvo, za razvoj naselja i turizam.

Predlog tehničko – građevinsko rešenje Đerdapa 3 sa više manjih reverzibilnih jezera
Kada je u pitanju samo akumulacija vode za proizvodnju struje i  prihvat vode u borbi protiv poplava zagovaram sve akumulaije uzvodno na bilo kom mestu dunavskog sliva. Naravno, dobro mesto za jezero je ono na kome jezero neće uticati na nivo podzemnih voda oko jezera u velikom krugu, osim za tok ka Dunavu.
U brdskim predelima akumulacija može izazvari eroziju i kliziša, pa bi se taj uticaj morao podrobno ispitati.
U svim situacijama dobro mesto svugde gde se voda uliva u jezero slobodnim prelivom- porastom vodostaja reke, potoka…

Dobra mesta za akumulaciona jezera su:
-Uzvodno od Đerdapa do Sedereva, ili do ušća Morave u Dunav
– Postojeća manja, slabo razvijena jezerca, nedovoljno razvijene barski ekosistemi koji se periodično plave ili presušuju, zatim, krševine ili plavna zaleđa-ade.
Prisustvo vode u močvarama, barama… potvrđuje vlažnost zemljište i nova količina vode na tom mestu ne bi menjala karakter zemljišta. Troškovi istraživanja tipa zemljišta( podvodno- sušno nepropustljivo- propustljivo… ) bili dosta manji. Dodatna količina vode ne bi mnogo menjala životno okruženje -areal mesta

Duž Dunava, na pomenutoj dužini, izgraditi jedno, dva ili tri pomoćna jezera. Jezera moraju imati zadovoljavajući kapacitet.Visine akumulacionog-ih jezera i nivo vode Dunava mora biti u približnim ravnima. Bira se da dno pomoćnih jezera bude u ravni najnižeg vodostaju Dunava , a ulaz vode u kanal mora imati dno nadmorske visine jednake srednjem vodostaju Dunava.

Kanal od ravničarskih jezera do rečnih obala, od planainskih reka do reverzibilnih vesinskih jezera, kako zahteva položaj-reljef zemljišta, može biti dug  i do 20 km…Jezera bi se punila pri srednim i najvišim  vodostajima, a prirodno bi se praznila pri niskim.. U ravnici kanal od Dunava ka jezeru-a prvih nekoliko kilometara mora biti betonskog tipa, pa ako je potrebno i na celoj dužini do jezera.

U daljoj budućnosti kanal-e ka jezerima spojiti sa odbrambenim kanalom za odbranu od poplava duž priobalja Dunava. Odbrambeni kanal- kombinovan betonskim i zemljanim bedemom može transportovati vodu Dunava  30km do  100km. Cena punog nadzemnog betonskog kanala za odbranu od poplava, dužine 2 x 50km = 100km, je 90 000 000 evra sa kompletnom armaturom za navodnjavanje
Sa ovom idejom se upoznati preko linka:  http://www.bastabalkana.com/2015/09/odbrambeni-nasip-od-poplava-u-navodnjavanju/
Očekujem da bi se stvorili uslovi slični plavljenju zemljišta rekom Zambezi: plavljenje i usporeno povlačenje.

Naveo sam dužinu 50km betonskog kanala jer je na toj dužini veća verovatnoca da postoji mesto gde Dunav plavi, ili mesto odakle podzemne vode neće stvarati problem zemljištu daleko od jezera i priobalja Dunava.

Ako pomenute pretpostavke ne postoje ideju izgradnje ravničarskog jezera odbaciti i tražiti prirodna visinska akaumulaciona jezera.

Reverzibilno visinsko jezero se priključuje na planainske reke , potoke… slobodnim prelivom, a nikako deljenjem vode reke i potoka,  i nikako pri svim vodostajima. Meto preliva obezbediti betonskom prelivnicom i produžecima u obliku nadzemih betonskih kanala ili tunela do jezera.
Visinska jezera su uvek prioritet  u izboru za mesto izgradnje jezera.

U izuzetnom slučaju, pomenuti betonski kanal  i jezero postavlja se na priobalje Dunava ako se poplava i akumulacija vode ne reši na planinskom ili brdskom zemljištu- što je teorijski skoro nemoguće. Realno je, zbog specifičnih situacuja i konfiguracije terena, da ova dva tipa budu kombinovana.

Vodeni resursi se formiraju na planinskom delu naših poznatih reka i njihovih pritoka: Drine, Kolubare, Morave…, i to su najidealnija mesta za sprečavanje poplava i pravljenje akumulacija…
Vidi link: http://www.bastabalkana.com/2015/08/nestasica-vode-resenja-za-nestasicu-ciste-vode/ , kao i naslov “Nestašica čiste vode, uzroci i rešenja” na adresi: https://gradiuinflaciji.wordpress.com/category/nacin-izgradnje-energetskih-postrojenja-ekonomija-u-inflaciji/.

                                                ZAKLJUČAK

Projekat gradnje Đerdapa 3 ne treba posmatrati kao poseban slučaj i izdvojenu lokaciju, ne treba ga graditi samo kao postrojenje za proizvodnju el. energije, već ga graditi i kao objekat za zaštitu od poplava, zatim, kao postrojenje za prečišćavanje vode i dobijanje reciklažnog materijala i kao objekat koji štiti postojeđu branu Đerdap1.
Zaobići ono što sam u članku naveo kao manu; politika i strategija predloženog načina-pristupa gradnje je pogrešna, projekat je skuplji i veća je šteta nego korist.

Reverzibilna jezera u blizini Dunava, Save, Drine, Morave…  graditi u sklopu visinskih i ravničarskih objekata odbrane od poplava…Kapacitet ravničarskog jezera mora ići u širinu, a ne u visinu. Veza između ovih objekata mora biti prirodna-kroz kanale i tunele, bez upotrebe pumpi za prebacivanje vode. Hteli ne hteli, moramo se držati kanala i tunela; istorija je pokazala da su kanali i tuneli uvek donosili veću korist nego štetu.

Nisam za izgradnju jednog ogromnog jezera, sa reverzibilnim pumpnim postrojenjem elektrane snage 2400GWh Đerdap3. Ja sam za više manjih reverzibilnih jezera sa prelivnim- prirodnim načinom punjenja.
Uzvodno od Đerdapa1 videti da ukupni kapacitet manjih akumulacija svih njegovih pritoka budu ravanI akumulaciji jednog reveribilnog jezera Đerdapa3.

Reverzibilno jezero donosi novi nanos ka Dunavu.; pesak, zemlju… Novi nanos-talog povećava  postojeći rečni nanos i smanjuje dubinu reke. Promenama stanja stvara nepovoljnU ekološkU situacijU- izostaje biološko samoprečišćavanje eko sistema. Opasnost od zatrpavanja rečnog korita se povećava, a troškovi čišćenja se u naredih 150 i više godina povećavaju.

Đerdap1 je zajedniko postrojenje Srbije i Rumunije. Rumuni bi gradili svoj zaobilazni tunel, a mi bi gradili svoj na desnoj obali Dunava. Pumpno jezero ne bi postojalo ako bi se uzvodno gradilo voše manjih jezera. Finasiranje i gradnja akumulacionih jezera, istovremeno i jezera za odbranu od poplava, može biti zajedničko, a možda zajedničko i za dunavsku regiju; zajednički interes je akumulacija vode i odbrana od poplava.

Generalno gledano, akumulacionom jezeru i njegovom kanalu  priključuju se kanali za odbranu od poplava duž ravničarske reke, duž planinskih padina i reka . Ukupna dužina kanala (promenljive visine) za odbranu od poplava je 33 do 66km, ili po 50km sa jedne, ili sa obe strane( levo i desno) od priključnog kanala jezeru.
Nadzemni betonsko-zemljani kanal je ključni objekat za globalni način istovremenog planiranja i rešavanja svih pitanja u vodoprivredi u narednih 150 godina:

-Akumulacija, čuvanje i transport vode. Odbrana od poplava i  navodnjavanje, oplemenjivanje barskih ekosistema svežom vodom…
-Nadzemni kanal za odbranu od poplava povezuje sve najvažnije hidrološke objekte. Istovremeno se povezuju pojedinačni novčani fondovi u jedan fond- novac i objekti se ne dupliraju.

Zašto bi se dao toliki novac(tri do šest milijardi evra) za jedan hidrolosko-energetski objekat, kada se sa istim parama može izgraditi izmenjeni projekat Đerdap 3 i još dva hidrološka objekta. Sve što je rečeno da može uraditi Đerdap3 mogu uraditi i više manjjih elektrana.

– Protok vode(poplavni talas) kroz rečno korito je zaista talas; amlitude talasa će se prelivati preko rečnih obala i praviće priobalje.

Ako na priobalju postoje, ili ne, zemljani nasipi za odbranu od poplava i ako su oni nedovoljni, zapušteni, ili ih uopšte nema, grade se novi „Nadzemni betonski kanali za odbranu od polava,“ – Poplavni talas  puni vodom nadzemni kana i njime transportuje vodu 30 ili 50 km, sve do akumulacionog jezera, ili ga ponovo vraća u reku.
Na ovaj način se rešava problem poplave tamo gde je amplituda poplavnog talasa najveća. Videti link: http://www.bastabalkana.com/2015/09/odbrambeni-nasip-od-poplava-u-navodnjavanju/

Kako se zamišlja odbrana od poplava postojećim tehničkim projektom
Đerdap 3? -Postojećim projektom Đerdap 3 se pokušava rešiti poplava smanjenjem nivoa Dunava na brani Đerdapa i kada se poplava dešava 200km dalje od Đerdapa. Svima su jasni rezultati ovakve tehnike odbrane.

Projekat izgradnje Đerdapa3 ne treba napuštati, već projekat istražiti još jednom do kraja i graditi kako se može.

Futurologija:
Zagovornik sam globalnih pristupa u planiranju i načinu gradnje najkrupnijih i najvažnijih postrojenja jedne zemlje. Povezivanje vodnih objekata sa svim vodenim tokovima i ravnomeran raspored vode po celom prostoru jedne zemlje – uslov za sigurno upravljanje vodama.

Napomena:
Svaki članak se uvek ažurira,dopunjava, pojašnjava i ispravlja. Međutim, zamisli i ideje u člancima su suština i ne menjaju se. Šaljite vaše predloge-objaviću ih.

Srdačan pozdrav i dobro zdravlje,
maš.inž.Mladen Popović
mladenpopo@open.telekom.rs

 

 

                         

 

 

Advertisements