Učešće naroda u izgradnji Đerdapa 3: Akcionarstvo i kapital

UČEŠĆE NARODA U IZGRADNJI ĐERDAPA 3:  AKCIONARSTVO I KAPITAL
Prilika da jedna trećina stanovništva Srbije i okruženja gradi Đerdap 3. Stvaranje narodnog kapitala na korigovanom projektu giganta Đerdap 3

                                    Kako zamišljam? može i više
Ideja

Mogućnosti akcionarstva jedne trećine stanovništva Srbije kroz lično ulaganje i kreditiranje izgradnje Đerdapa 3. Formiranje i jačanje tržišta novca i kapitala siromašnog stanovništva. Jačanje socijalne države na kapitalu

Kakve su mogućnosti stanovništva Srbije da učestvuje u izgradnji Đerdapa 3? Kakve su mogućnosti stvaranja kapitala i ekonomskog oporavka stanovništva?  Kakve su mogućnosti stanovništva u formiranju i jačanju drugačijeg-novog oblika domaćeg tržišta novca i kapitala?

              SOCIJALNI ELEMENTI KAPITALA

 Istorija stvaranja narodnog kapitala

Akcionarstvo u Srbiji se pojavljuje u zadnjoj deceniji devetnaestog veka. Tada nastaje Akcionarsko društvo i elektrana zbog potrebe tkačke fabrike u Užicu .
Na internet stranici
http://www.upoznajsrbiju.co.rs/prica/hidrocentrala-na-djetinji-4 se navodi:
“Na narodnom zboru, 14.novembra 1897.g. osnovano je Akcionarsko društvo za izgradnju tkačke fabrike. Usvojena su pravila Akcionarskog društva, od Ministarstva narodne privrede, shodno zakonu o pomaganju domaće radinosti, dobijene su povlastice, upisano prvo kolo akcija i gradnja Tkačke radionice je mogla da počne.”
Dalje se navodi:
”Kamen temeljac za gradnju hidroelektrane na Đetinji postavio je kralj Aleksandar Obrenović, 15.maja 1899.g.,” a “Elektrana je svečano puštena u rad 2. avgusta 1900.g. na Svetog Iliju, na dan rođenja Njegovog Visočanstva.”

Kakva danas treba da bude specifičnost narodnog kapitala pri njegovom stvaranju na Đerdapu 3 i kakve su mogućnosti ekonomskog oporavka stanovništva u odnosu na  slične ciljeve tokom naše istorije posle Drugog svetskog rata? Primeri iz istorije su:
Agrarna reforma.
Zemlja(kapital) preraspodelom je procesom agrarne reforme poklonjena narodu- dobijena je besplatno. Značajan broj stanovništva dolazi do poseda, na posedu proizvodi dobra, stvara dobit i, zato, komfornije ostvaruje osnovne životne potrebe. Da su dobili duplo manje, opet bi to bilo dobro.

Šta je bitno te pominjem zemlju u priči o akcionarstvu na elektrani? – Bitno je da je u oba slučaja uključen veliki broj ljudi: novi kvantitet i novi kvalitet.
Kvantitet  je jako bitan na akcionarstvu ili na vlasništvu minimalnih delelova hipotetičke elektrane ili dela proizvedenih kwh. I još nešto- zemlja i energija su uvek tvorci.

Zajam za preporod Srbije.
Novac koji je stanovništvo uložilo u preporod Srbije vraćen je i obezvređen inflacijom ili iz nekog drugog razloga.
Da se ne bi provukla slična greška: da je dato, a ništa nije uzeto, kao kod „Zajma“ , potrebno je na Skupštini usvojiti Zakon- pravila o vlasništvu na svakom delu elektrane i zakon o vlasništvu na kapital i na dobit, proporcionalno kupljenim kwh,
bez prava na fizičko izdvajanje i obustavljanje rada tog dela elektrane i bez prava da strani državljani mogu biti vlasnici zemljišta pod elektranom i oko elektrane.

Dostupnost narodnog kapitala posle Drugog svetskog rata u Srbiji
Kapital starih i novostvorenih elektrana je u rukama države. Uticajem društvene svojine udruženi rad, okrenut proizvodnji i dobiti elektrane, poprima neke socijalne elemente, ali se i dalje zna gazda. Već u vreme društvene svojine daju se dozvole za gradnju mini elektrana ličnim, privatnim, kapitalom, a zemljište pod elektranom se kupuje.

Razvijenost akcionarstva na energetskim postrojenjima
Do danas broj vlasnika elektrana ili lica koja imaju akcionarski odnos na elektranama u Srbiji je prema broju stanovnika Srbije beznačajan.
Broj vlasnika energetskih tečnih i gasovitih izvora je beznačajan prema broju stanovnika.
Beznačajan je i broj stanonika u trgovini energentima, ili onoh koji imaju akcionarski odnos na energetskim izvorima
Takva situacija je na celoj planeti

Kakve su mogućnosti stanovništva Srbije da učestvuje u izgradnji Đerdapa 3
Da li je svakom čoveku data podjednaka mogućnost da učestvuje i uloži svoj novac na domaćem ili svetskom tržištu? –Nije, to svi znamo; nemaju svi stanovnici isto novca za burek, a ni tri milijarde evra za izgradnju elektrane. Šta je pravedno i socijalno društvo?

Priča se o akcionarstvu, priča se da može svako sa svakim, na postojećim zakonima tržišta, uspostaviti akcionarski odnos, udružiti sredstva i zajednički graditi.
Međutim, treba li nekom milijarderu akcionarski odnos sa čovekom, koji dnevno, za hranu ne sme potrošiti više od 450 dinara(približno 3,7 evra = 56,06061 ela )? Svi znamo odgovor: ne treba, ali neće smetati da svako ulaže za sebe, nema ni razloga, ni povoda za smetnju.

Recimo, kada će obična prodavačica novina, i ostalo većinsko stanovništvo, moći da učestvije u izgradni postrojenja vrednog tri milijarde evra? Za svog života-nikada. Zakoni tržišta važe i isti su za svakog čoveka. Po Ustavu, svi imaju ista prava. Međutim, kada će prodavačica novina moći da iskoristi zakonska prava – mogućnosti  tržišta,  da bude akcionar u izgradnji pomenutog postrojenja? Nikada.

Šansu da iskoriste sve zakone tržišta, kako stvari stoje, ima manji broj ljudi: milioneri, milijarderi… Ovi „igrači“ će postati vlasnici krupnog kapitalnog objekta-elektrane, struju će prodavati ostatku naroda(ostatku sveta). Druga varijanta je da Država ili Elektrana uzme međunarodni kredit i zapečati, već zapečaćenu, sudbinu naroda.

Društvo koje se zasniva na privatnom kapitalu većinskog stanovništva, ali bez bitnog uticaja krupnog kapitala manjeg broja ljudi, je društvo budućnosti. Jačanje ekonomske moći manjeg broja najbogatijih ljudi na planeti Zemlji, po principu nakaradno shvaćene globalizacije svetskog ekonomskog poretka, vodi ka stvaranju planetarne ekonomije vlastodržca- kralja i vodi nas u ekonomiju srednjeg veka.

Globalizacija u svetskoj ekonomiji je značajna: veći je izbor svih vrsta materijalnih dobara, lakše se podmiruju lokalne i globalne potrebe stanovništva, lakše se uspostavlja ekonomska saradnju svih naroda.

Nažalost, današnju globalizaciju nije stvorio narod, već je stvaraju najbogatiji pojedinci, u najvećoj žurbi, radi  većeg bogaćenja. Ovog puta, principi bogatih pojedinaca dominiraju na planetarnom prostoru.

Na internetu imamo komentare da je cena elektrane od četiri do šest milijardi evra: http://www.balkanmagazin.net/energetika/cid163-18017/djerdap-3-najisplativija-investicija-na-svetu ,
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=05&dd=24&nav_id=514037
i sa naslovima: -Đerdap 3 košta milijarde, ali vredi. -Kinezi hoće da grade Đerdap 3.: http://www.energyobserver.com/vesti.php?lang=1&ID=28583

Da li je bolje da 2 800 000 stanovnika u budućnosti ima koristi od proizvodnje na elektrani ili je važnije, potrebnije, da se elektrana isplati samo nekolicini milijardera ili svetskoj banci? Za koga biste se opredelili? Kapital će se na elektrani sticati 15, 150.. godina.

Gde narod zarađuje? Obično se čuje(priča) kako je sagrađen krupan, kapitalni objekat, vredan pažnje, značajan i bitan za standard svakog stanovnika, ekonomiju i bolji život nacije. Međutim, da li je to tako? -Od krupnih objekata narod nema nikakve koristi.

Koja uloga naroda na tržištu? Narod je sitan kupac, nisu vlasnici krupnih objekata, krupnog kapitala, malo zarađuju, ali svi troše ono malo novca što imaju. Inflacija svaki minimalni vid štednje obezvređuje štednju, stanovništvo je u dugovima.
Jedina sigurna štednja je u elima-akcionarski ulog u rad i proizvodnu kwh elektrane.

Danas je tržišna uloga gradskog stanovništva očigledna. Našalost, seosko stanovništvo postaje sve više kupac, a manje proizvođač.

Da li ostatak sveta na planeti Zemlji bolje živi zbog činjenice da 1% ljudi-milijardera gradi neki krupan, kapitalni objekat? Svi znamo da to nije tako.

Narod će bolje i sigurnije živeti od svog rada na svom postrojenju i od svojih uloženih para ako se na njemu organizuje jasan tehnološki proces, stručan inžinjerski i majstorski kadar i obezbedi profesionalni direktor-menadžere, zaštiti priroda…
Ni jedan od 99% stanovništva ne može biti vlasnik elektrane, ali može biti vlasnik najsitnijih delova elektrane ili najmanjeg dela njene proizvodnje, manji broj njenih proizvedenih kwh.

Elektrana je sigurno mesto za čuvanja vrednosti ličnog kapitala,  700 000 domaćinstava ima gde da uloži svoj novac: akcionarstvo ili kreditiranje, mesečno po 25 evra(može i manje- 11 evra, koliko ima) za izgradnju hidroelektrane od 2GW,

Videti: http://www.bastabalkana.com/2015/05/predlog-i-resenje-za-penzije/  ,

Propusti li narod ovu priliku, sledeća će možda biti za četrdeset godina. Ovo je jedinstvena prilika da narod dođe pošteno do sigurnog kapitala, ne otimajući ga ni od koga. To svakako podiže vrednost društveno-ekonomske zajednice i dobre odnose sa susednim narodima; od prvog dana rada elektrana nudi bolji život (2,8 miliona) stanovnicima zemlje.

Istovremeno, uložena suma novca snažno jača vrednost dinara i likvidnost ela na tržištu- nova referentna domaća valuta.
Videti: https://gradiuinflaciji.wordpress.com/nova-referentna-svetska-valuta-predlog-i-moguce-resenje/

Predlog za akcionarski odnos 700 000 stanovnika neće se svideti bogatim „igračima“ i oni to neće dozvoliti: bogati će, radi svojih interesa, nastojati da učešće naroda na tržištu krupnog kapitala okarakterišu i proture kao pokušaj naroda da stvara društvenu svojinu, socijalizam, i ne daj Bože-komunizam
(Hvala ti Bože što izmisli ove pojmove, da ih nema stvarali bi neke druge).

Rrekao bih da ovde postoji borba između ”kapitalizma” i kapitala, a ne izmeću kapitalizma i socijalizma.
Može se desiti da krupne korporacije vrše pritisak na Vladu; tražiće se da ceo projekat izvedu oni i Vlada i bez naroda.

Krupan kapital, pomenutih „igrača“ je neophodan, poželjan i ravnopravan  narodnom kapitalu; svaki učesnik je bitan, a samo ravnopravnost svakog učesnika doneće svima korist i međusobno uvažavanje.

Ko može objasniti i pomoći narodu da iskoristi tržišno pravo, da bude akcionar u izgradnji objekta vrednog tri milijarde evra? Kakve su mogućnosti Države da podrži i izvede ovaj projekat? Pomoć je moguća kroz dogovor naroda, Vlade i NB Srbije. Tržišni i bankarski zakoni centara moći su kočnica masivnijeg razvoja narodnog kapitala. Uspeh zavisi samo od dobre volje sva tri „igrača“.

U Srbiji postoji projekat koga bi narod mogao da gradi, time bi izgradio i svoj kapital. Objekat je Đerdap 3.
O projektu Đerdap 3 videti na: http://novaekonomija.rs/artikli/za%C5%A1tita-od-kriznih-situacija
djerdap1
Da li će se iskoristiti ova prilika?

Umesto Đerdapa3 mogu se graditi nekoliko manjih hidroelektrana- nije to važno, već je važno da ukupna snaga bude ravna Đerdapu3(2,40GW) i da to gradi narod.

Napomena :
Današnji način gradnje elektrane se svodi na prosto pregrađivanje reke(vodotoka) jednom betonskom branom i nije čudo što snažno utiče na okolinu, što stvara protivnike  elektrana.
-Postoji druga mogućnost, drugi način, gradnje akumulacije elektrane i drugi način dobijanja dozvole za puštanja u rad akumulacije, tj rad elektrane; sličan primer je moderna deponija komunalnog otpada gde je građevinski rešeno kako treba da izgledaju.

Gradnja manjih hidroelektrana je jednostavnija, manje složena i jasnija varijanta u gradni i u finansiranju.
Predlog i moguće rešenje za učešća narodnog novca u izgradnji energetskog postrojenja videti u člancima:

http://www.bastabalkana.com/2015/04/treba-li-nam-hidroelektrana-od-2-gw-bez-dinara-kredita/  ,
https://gradiuinflaciji.wordpress.com/category/nacin-izgradnje-energetskih-postrojenja-ekonomija-u-inflaciji/

Ideja je da Država formira pravno lice-pravni temelj Đerdap 3, zatim da, pre početka gradnje, otvori  račun Đerdap 3 radi uplate novca za izgradnju. Uplaćenim novcem narod kupuje deo kapitala buduće elektrane ili, kao krajnje rešenje- kupuje njene kwh, koje će  elektrana proizvoditi za pet, osam…godina. Kupuje se el. energija, pre ili pred sam početak formiranja gradilišta elektrane. Fizička mesta za kupovinu- postojeći šalteri u Elektrodistribuciji.

Šta je ovde novo?
Ništa novo ni spektakularno nema u plaćanju el. energije: el energija se plaća po trenutnoj ceni kakva je u Elektrodistribuciji … i to je to. Broj potrošača  el. energije je isti, kao što je (relativno) ista i ukupna godišnja potrošnja el. enegrgije.
Novina je što potrošnja može imati karakter investicije: svaki kreditor-učesnik priče o izgradnji objekta koja traje pet, osam… godina, kupuje el. energiju i tako kreditira izgradnju objekta.
Kada se objekat završi počinje proizvodnja el.energije-kreditor koristi, troši,  plaćene kwh-e. Pun iznos potrošene el. energije na mesečnom računu kreditor ne plaća-kupljen je, plaćen je ranije i neće ga plaćati u narednih pet, osam, deset…godina, tj. koliko je dogovoreno u planu trošenja el. energije.

Primarne socijalne novine kapitala su:
Elektrana je prilika za uvođenje srednje klase(čitaj sirotinje) , niže i siromašne klase, najamnih radnika u svet kapitala. Siromašni stanovnici, sa malom količinom novca, mogu biti vlasnici vrlo malog(ipak su vlasnici) dela kapitala velikog giganta i njegove proizvodnje.

Svakako je ovo dobro, jer niko u svetu ne zna šta će sa nezaposlenim narodom i njihovom sve nižom zaradom. Jedina šansa je uvođenje naroda u akcionarstvo na najveća-kapitalna postrojenjima jedne zemlje, nezaposlenost se neće rešiti ali se akcionarstvom može nešto ublažiti.

Među prvim kapitalnim postrojenjima su elektane. Za evolutivni razvoj privrede ostala postrojenja im nisu dorasla.

Šta su kapitalni objekti? To su objekti koji nisu prekidali rad niti su smanjivali proizvodnju tokom svih društveno ekonomskih promena; da ne odemo daleko: od 1900-e do danas. (Uz ovu priču dodajte i postavite sebi pitanje:”Koja je svetska politička partija, ako postoji, najvrednija?)

I još nešto: veliki gigant bi se vrlo teško izgradio bez pomenutog narodnog novca. I kada bi se našao novac kod velikih korporacija, bez narodnog novca, Đerdapa 3 će, kao “meteor,”ostaviti katastrofalne posledice u zemlji; zbog ubacivanja tri do pet milijardi evra od strane malog broja učesnika stvoriće se veliki novčani disparitet u odnosu na novac naše privrede- naših pravnih lica. Sitan kapital će biti još sitniji… Jedni uz druge neće moći ići.

Ostale novine:
– Elektrana je mesto gde se uspešno mogu rešiti  niz drugih problema.
– Štednja u obliku el valute, razvoj tržišta el. valute, penzioni fond .…
– Kraće vreme rad termoelektrana, rade kad je najkritičnije, kad je nužda, smanjuje upotreba organskog goriva za grejanje…
– Dalji razvoj distributivne mreže.
-Skladištenje vode za vreme poplava i njena upotreba na hidroelektrani i izgradnja  najvećeg objekata za prečišćavanje otpadnih voda na obali akumulacionog jezera.

Izgradnja elektrane je prilika da se u praksi proveri globalni način planiranja i rešavanja problema u prirodi i društvu , vrati poverenje naroda u Državu i stvori dobar stručni  kadar za budućnost..

Bez učešća naroda sve navedene probleme je nemoguće rešiti sveobuhvatno; ako se pomenuti problemi rešavaju odvojeno, desiće se da rešenje jednog problema produbljuje druge probleme, komplikuje i odlaže njihovo rešavanje.. Vidimo koliko sporo ide izgradnja privrednih objekata dok se čeka strani kapital:“Tuđa ruka svrab ne češe“. Slika napretka privrede Srbije i Balkana zadnjih dvadeset pet godina je katastrofalna…

Da je narod svojim novcem i uslugama gradio zadnjih dvadeset pet godina privredne objekte, pa i elektranu, danas bi objekti radili punom parom.

Na primeru izgradnje elektrane, koju sam opisao u gore navedenim člancima(linkovima), može se orijentaciono stvoriti slika brzine gradnje elektrane, slika potrebnog broja stanovnika,učesnika, gradnje elektranu i visina potrenog novca svakog učesnika.

Skraćena verzija izvršene kalkulacije u pomenutim člancima data je u donjem delu teksta da bi se čitalac, orijentaciono, upoznao sa mogućim redom veličine novca koji pojedinac ulaže i  u red veličine kwh koje sebi ili svojoj deci obezbeđuje za budućnost.

                            SKRAĆENA VERZIJA KALKULACIJE

Uslovi kalkulacije:
1.Četiri susedne države zajedno grade elektanu.
2. Broj stanovnika-učesnika svake države je: 700 000 stanovnika.
3. Rok izgradnje elektrane je oko pet godina.
-Ukupna cena elektrane za četiri države:     3 000 000 000 evra
-Novac stanovništva jedne države:     3 000 000 000evra x (2/3): 4=
500 000 000evra/1. državi
-Novac jednog stanovnika:        500 000 000evra: 700 000stanovnika =
714,286evra /1.stanovniku
-Godišnja uplata jednog stanovnika u narednih 5 godina je:
714,286evra:5=142,8572evra
-Mesečne uplate jednog stanovnika u toku 5 godina:
142,8572evra:12meseci = 11,904 evra/1.mesec = 1467 dinara/1. mesec =180.3636kwh/1. mesec ;   1el = 1kwh

Kalkulacija obaveza isporuke el. energije- gornji maksimum obaveza elektrane

Pretpostavljene veličine:
a)– Pretpostavljam da je 2800 000  stanovnika, iz svake države po 700 000, u ulozi kreditora; u računu su i strani državljani kao kreditori, njih uključujem u kalkulaciju, mada ostaju kao akcionari.
Svi učesnici kreditiranja izgradnje elektrane mogu potraživati el. energiju već prvih dana nakon pokretanja proizvodnje i nastaviti mesečnu potrošnju u narednih 5 do 8 godina.
– Pojedinačna
mesečna potraživanja-potrošnja el. energije je: 180.3636KWh/mesečno (tako će ostati narednih 5 godina)

b)Snaga i proizvodnja:
-Snaga Đeredapa 1 je : 1,026GW
-Godišnja prioizvodnja Đerdapa 1 je: 5 650 GWh
-Snaga Đerdapa 3 je: 2, 40GW
-Godišnja prioizvodnja Đerdapa 3 je: 13 216,374 GWh/god.; do godišnje proizvodnje Đerdapa3 dolazi se proporcijom gornjih navedenih veličina snaga i proizvodnje, uz uslov da je Đerdap 3  sličan Đerdapu1, što očigledno nije, jer je Đerdap 3 pumpno postrojenje.

-Mesečna proizvodnja Đerdapa3 je:
1 101,3645 GWh/meseč.= 1 101 364 500KWh/meseč.;
13 216, 374 GWh/god : 12 meseci = 1 101, 3645 GWh/mesečno
Cena struje:
Cena KWh el. energije na berzi u Srbuji je: 0,02383evra/KWh(u trenutku pisanja ovog članka).
http://beta.rs/ekonomija/ekonomija-srbija/25362-pocela-sa-radom-berza-elektricne-energije-sepeks
Cena struje u Elektrodistribuciji je: 0, 066 evra/KWh;  0.0792 evra/KWh  sa PDV-om. Odnosi cena kwh u Elektrodistribuciji i na berzi su: 2,77 – bez PDV.
Odnosi cena su: 3,3235 – sa PDV.

Mesečne obaveze Elektrane u isporuci el. energije su:1 398 900 081.6KWh.
a) 2 800 000 stanovn.* 2,77*180.3636KWh/mesečno=1 398 900 081.6KWh/mesečno -bez PDV.
b) 2 800 000 stanovn.* 3,3235*180.3636KWh/mesečno=
1 678 427 588.8KWh/mesečno-sa PDV.

Upoređujući proizvodnju i maksimalnu obaveznu isporuku-potrošnju, koja ima smisla, vidimo da je potrošnja veća od proizvodnje za date pretpostavke za 577 063 088.8 KWh/mesečno

Kalkulacija obaveza- donji  minimum obaveza elektrane
Minimum stanovnika- uplatilaca za izgradnju se ne može znati, ali se sigurno zna da je maksimalni iznos potražnje od 1 678 427 588.8KWh/mesečno neodrživ i samo je teorijska pretpostavka. U praksi navedena cifra će nekoliko puta biti manja; argumenti da će pomenuta cifra sigurno biti manja su:

– Pretpostavljena cifra od 2800000 stanovnika-finasijera kreditora je idealna, ali je najverovatnije realnija brojka od 700 000. Samo sa ovom realnijom pretpostavkom mesečna obaveza elektrane od 1 678 427 588.8KWh/mesečno prelazi u iznos od 419 606 897,2 KWh/mesečno.
U ovom slučaju je proizvodnja Đerdapa3 veća od potražnje za 681 757 602,8 KWh/mesečno.

–  Navedena veća potražnja od proizvodnje proizilazi iz pretpostavke da su svi učesnici u ulozi kreditora. Nije verovatno da gore navedenih 2800 000 stanovnika ni jedan ne bude u ulozi akcionara, ni jedan u ulozi budućeg penzionera, ni jedan u ulozi štediše u el. valuti, ni jedan ostavilac el. valute naslednicima….
Svi navedeni učesnici potražuju svoje kwh 15 godina posle  svojih prvih uplata. Elektrana prvih 5 godina rada ne vraća navedenim kategorijama stanovnika el. energiju, zbog toga se još više umanjiti  cifru od  419 606 897,2 KWh/mesečno .

-Na sajtu  http://www.energyobserver.com/vesti.php?lang=1&ID=28583  piše:
” Stručnjaci objašnjavaju da bi Đerdap 3 godišnje proizvodio oko 7,6 milijardi kwh-va godišnje el. energije i to isključivo noću“;
7 600 000 000 kwh : 12 meseci =663 333 333.33 kwh/mesečno.

Konačni komentar:
Sve navedene vredosti veličina proivodnje i potražnje za el. energijom su u igri. Kako god ispadne ne treba ih odbacivati , već uzeti kao realne parametre pri razmatranju izgradne Đerdapa 3; koliko god  narod doda svog novca- dobro je.

 

KAKAV JE MOGUĆI MODEL UČEŠĆA NARODA U IZGRADNJI ĐERDAPA 3?
RASPODELA KAPITALA ELEKTRANE U BUDUĆOJ PROIZVODNJI

Ko su učesnici i čiji kapital se usmerava na izgradnju?
1. Građani uplaćuju svoj novac, 
visina uplate nije limitirana; uplaćuje se  kad se može i koliko se može tokom izgradnje elektrane.  Nakon prve uplate potpisuje se prvi akcionarski ugovor, nema uslova za iznos novčane uplate ni broj rata;
mogu se definisati načini i oblici raspolaganja kapitalom posle završene finasijske konstrukcije na izgradnji elektrane; konačno stanje se zna tek nakon izgradnje elektrane.

Vodilja u definisanju raspodele kapitala je: „Ono što se uloži, time se može i raspolagati..“. Ako se kupi određen broj KWh, toliko se može i podići; reč je o broju kilovata, a ne o broju novčanih jedinica. Vrednost uplaćenih akcija se u trenutku uplate prevodi u broj kilovat časova i ta vrednost je zagarantovana za sva vremena.

Idealan iznos novca od građana je od dve trećine do polovine vrednosti buduće elektrane. Za domaće stanovništvo i stanovništvo tri susedne države pomenuti iznos je 2 000 000 000 evra. Ako se ne skupi ova suma novca- nema veze, gradi se druga elektrana manje snage-kolika može za te pare.

Novčani iznosi svake uplate se odmah prevodi, zadužuje, u broj Kwh el energije i po trenutnoj ceni kwh el energije domaćeg elektrodistributera.
Strani građani, u ulozi kreditora(nisu akcionari), plaćaju  kwh po ceni el. energije kakva postoji u njihovim elektrodistribucijama, ako im se isporuka el.energije vrši na kućnu adresu.

Pravno lice-Elektrana koristi ulaćeni novac za kupovinu građevinskog materijala, elektro opreme… Jedinična cena svake vrste materijala i elektro opreme preračunata je u odgovarajući broje kwh.
Na mestu uplate upisuje se novčani iznos i iznos odgovarajući broj kwh , recimo : svaki kilogram čelične armature, svaki kilogram cementa…električnih vodova, generator,  turbine..
Navedeni način obračuna cene materijala važi za sve učesnike izgradnje. Broj kwh će biti osnova za definisanje osnovne vrednosti akcije za sva vremena.

Može se izvršiti kalkulacija potrebu za el. energijom u domaćinstvu i od 190kwh do 300kwh. Ta cifra, okvirno, definiše visinu(prosečnu gornju mogućnost stanovnika Srbije, bez kritičnog opterećenja njegovog buđeta) osmogodišnje ili petnaestogodišnje  mesečne uplatae novca za igradnju elektrane.
Ovako definisana visina mesečne uplate  garantuje isporuku, tj. navedenu potrošnju el. energije od 190kwh do 300kwh za isti broj godina koliko je i trajala uplata istog broja kwh.
Uplata novca za izgradnju, ovog i sličnih projekata, može početi znatno ranije. O drugim vrstama kredita, od strane građana, opširnije u dručim člancima ovog bloga.

2.
Fizička i pravna lica sa krupnim kapitalom
odmah potpisuju akcionarski ugovor, a visina novčane sume treba da dostigne jednu trećinu cene elektrane. Fizička i pravna lica sa krupnim kapitalom obezbeđuju ostatak potrebnog novca od 1 000 000 000 evra

Ukoliko stanovništvo-građani ne obezbedi 2 000 000 000 evra,  fizička i pravna lica- lica sa krupnim kapitalom, ulažu više od 1 000 000 000 evra.

3. Država svojim sredstvima dopunjava pomenute novčane fondove; prvo formira „pravno lice“ gde se slivaju zbirna  sredstva od kredita.
Država ulaže svoj novac u celokupnu organizaciju izgradnje elektrane od početka do njenog kraja.
Međutim, država ostaje glavni organizator, logističar i kontrolor svega u narednih tri do osam godina izgradnje. Neki od mnogobrojnih zadataka su :
Preporučuje lokalnim samoupravama neposreni demokratski način upoznavanja i izješnjavanja građana o projektu. Lokalne samouprave informišu narod, vrši ankete, upitnike u svim fazama izgradnje postrojenja,
-Definiše globalni projekat.
-Na Vladi organizuje sve potrebne zakonske procedure.
-Sklapa međunarodne ugovore.
-Definiše vlasničke odnose.
-Definiše odnose između akcionara- ulagača u izgradnji elektrane, solidarne odnose između elektrana u elektrosistemu
-Organizuje sistem uplata, registrovanja i informacioni sistem, programe…
-Raspisuje ponude za izvođače.
-Vrši nadzor i kontrolu..
-I tako dalje..
Dok traje uplata niko ne sme sticati prihod od uplaćenog novca za izgradnju elektrane, i ne na šalterima banaka, niti na bilo kom drugom mestu gde se traži provizija. Šalteri Elektrodistribucije su  najpogodniji: šalteri već postoje, nema troškova za otvaranje novih, a i sami pripadaju Elektrosistemu Srbije. O ovim pitanjima odlučuje vlasnik-Država

Država je apsolutni vlasnik Đerdapa 3
Pošto je apsolutni vlasnik Država pitanje naplaćivanja- pitanje šalterske usluge rešava ona. U svakom slučaju ne sme se dozvoliti da na ovoj sitnici neko uzme milione, uništi celu akciju, uništi vrednost kapitala i el valute. Svrha i osnovni cilj cele priče  je formiranje elementarnog baznog kapitala većine, a ne bogaćenje pojedinih subjekata koji se“snađu“ u toj akciji.

Tokovi novca moraju pasti pod zaštitu Države. I kasnije, nakon završetka elekrane, niko nikome ne naplaćuje proviziju; svaka transakcija novca je lični trošak svakog učesnika i lično odricanje. Ne postoje nikakve dopunske obaveze i dopunske stavke u ugovorima akcionara; potpuna je autonomija svakog učesnika u projektu i svako gleda svoj posao, potpisuju za sebe, za svoj interes.

U početnoj-pripremnoj fazi troškove snosi Država-e. Od trenutka kada izvođači radova krenu sa pripremom gradilišta elektrane troškove snose učesnici gradnje:
– Država-e.
– Stanovništvo.
– Fizička i pravna lica sa krupnim kapitalom, akcionari.
– Svi Srbi koji žive širom planete Zemlje.
– Evropska i svetska nepovratna sradstva (ako ih ima).

Novčani i energetski fondovi.Vlasništvo nad kapitalom elektrane i proizvodnjom. Način raspodele proizvedene el energije, dobiti…

Vlasnici kapitala-vlasnici svakog dela elektrane i proizvodnje su akcionari. Akcionarsko vlasništvo fizičkog i pravnog lica mora biti takvog  tipa da podrazumeva samo vlasništvo nad njemu pripadajućem delu kapitala elekrane, a ne nad ostatkom, tj. celom elektranom. Vlasnicima pripada dobit proporcionalno iznosu svog dela kapitala na elektani. Vlasnici mogu prodati samo svoj deo kapitala

Vlasnici kreditori- lica koja unapred kupuju jedan deo buduće proizvodnje el. energije,  uplaćuju svoj novac pravnom licu- Elektrani dok traje njena izgradnja. Elektrana vraća kreditorima isti broj  kwh-va: uplaćeni novac se pri uplati prevodi u el valutu, tj. u broj kwh-va. Njima pravno lice- Elektrana( ili elektane države Srbije) vraća kredit u elima, tj. kwh za kwh, bez kamate i naknade, po trenutnoj ceni kwh  koju stanovnici plaćaju Elektrodistribuciji.

Elektrana isplaćuje novac na ruke za svaki kilovat po trenutnoj vrednosti kwh koju plaća Elektrodistribucija sa uračunatim PDV-om, tj. po trenutnoj vrednosti ela. Na taj način kreditori istog trenutka mogu otići u Elektrodistribuciju i platiti kešom potrošenu el. energije sa zadnjeg obračuna. Rok otplate za Elektranu je u narednih pet, petnaest godina…godina.

Ukoliko se  ostvari pretpostavljeni broj stanovnika ulagača najverovatnija
mogućnost mesečnog vraćanje el. energije je od 190 kwh do 300 kwh narednih pet (petnaest godina) godina; za penzionere, ovaj rok je zadnjih petnaest godina života(prosek je 70-80 godina) , toliko traje prosečan penzionerski život.

Postoje i drugi kreditori za finasiranje izgradnje elktrane:
– Dinarske štediše, ili štediše u stranoj valuti(odmah se novac prevodI u el valutu, tj. broj kwh).
– Penzioni osiguranici-penzije u el. valuti…

 Naslednici kreditora: Vlasnik kreditor ili akcionar može svoj el iznos-kapital ostaviti svojim potomcima  u nasleđe. Nsleđe dobijaju nakon neodređenog broja godina: dvadeset, trideset, šezdeset … godina, tj. kako kreditor odluči.
-Na kraju, svakog trenutka u dogovoru sa elektanom, a po zahtevu vlasnika ela, svoja vlasnička prava, bez naknade, može preneti na treće lice.

 Svi navedeni pravni, bankarski i ekonomski pojmovi svakako se, dobrim delom,  ne mogu tumačiti identičnim pojmovima u postojećim odredbama Zakona, pa se postojeći zakoni moraju menjati; celokupan projekat nije moguće sprovesti po postojećim zakonima; potrebne su promene, potrebno je malo dobre volje i članove zakona korigovati. Ništa se strašno neće desiti. Postoje mnogo mesta gde se mogu analizirati i predlagati promene zakona, a to su: Akademija, Skupština…, pa neka se raspravlja.

Da bi buduća elektrana Đerdap 3 mogla finansijski da opstane i ostale elektrane moraju učestvovati u vraćanju duga Đerdapa 3, solidarno isporučivati deo svoje el. energije kreditorima. Uostalom, Elektrosistem tako i funcioniše. Nakon petnaest godina Đerdap 3 ostalim elektranama, bez kamate, vraća el. energiju u kwh-a, a ne u novcu. Kako je Država vlasnik svih elektana, neće biti teško da uredi ove finansijske odnose; formuliše ugovore i solidarno, u narednih petnaest godina reguliše poslovne odnose cele Elektroptivrede.

Apsolutno vlasništvo nad Elektranom, upravljanje, rukovođenje,
nadzor

Apsolutni vlasnik, osim Države, među ulagačima nad celom elektanom ne postoji. Postoje samo vlasnici većih, manjih i milionitih delova kapitala elektrane. Elektrana je objekat na kome  se mogu smenjivati akcionari, nova fizičkih lica zamenjuju stara(vrši se zamene ličnih podataka:ime, prezime, matični broj novog akcionara) pri prodaji akcija-kapitala. Elektrana  je nit koji se ne prekida pri smeni akcionara kroz generacije stanovništva; smenjuju se generacije za generacijom, posao ostaje isti. Elekrana je objekat oko koga će se, zbog poslovnog interesa, okupljati domaće stanovništvo i stanovništvo susednih država u narednih sto i više godina. Pravila akcionarstva ostaju isti.

Apsolutni vlasnik među vlasnicima kapitala nije potreban, elektrana se ne može cela prodati, niti se pojedini fizički delovi mogu izdojiti iz nje, ona je sama sebi vlasnik-pravni subjekt.

Apsolutni vlasnik je država Srbija ako se gleda kroz opšte zadatke države, a pravno lice je Elektrana; država se stara o  bezbednosti elektrane kao što se stara o vodi, šumama i zemljištu teritorije Srbije. Država, kao vlasnik dela teritorije Srbije verovatno može dati na upotrebu i neograničeno korišćenje deo prostora-zemljišta pod elektranom, sve dok traje vlasništvo lica nad delom kapitala(postrojenja) elektrane, tj. dozvoliti formiranje kapitala na tom prostoru- dozvoli izgradnju elektrane i dozvoli raspolaganje dela proizvodnje. Država naplaćuje porez od svih učesnika.

Direktor- menadžer elektane

Upravljanje i rukovođenje elektranom obavlja profesionalni menadžer i nije ni u kakvim odnosima sa akcionarima. Smenjuju ga samo zbog lošeg poslovanja i tu odluku donose akcionari.

   UTICAJ MODELA GRADNJE NA PSIHOLOGIJU- OSEĆANJA
             STANOVNIŠTVA I LIKVIDNOST ELA

-Građani  se trude da sačuvaju novac za kućni budžet i odvajaju ga-koriste za najnužnije stvari: kupuju sredstva za higijenu, hranu, plaćaju komunalije i el.energiju. Deo novca za el.energiju građani pridružuju novcu ostalih građana i grade elektranu.Nakon izgradnje elektrane  proizvedena el. energija sigurno stiže do njihovih kuća.
Međutim, u toku meseca stižu i druge obaveze: kupovina odeće, lekova… Kako je struja ranije plaćena kreditiranjem izgradnje elektrane lakše se plaćaju i ostale kućne obaveze-manje stavki, mane novca.

-Kao učesnici jednog poštenog posla, stanovništvo dodatno gradi osećaj da je sredina, društvo njihovo, a oni njegovi. Priča da mesto gde živimo garantuje pripadnost društveno-ekonomskom životu je priča iz filozofije, logike, geometrije.. i svodi se na rečenicu:“Ako smo tu, ne može biti da nismo“ .

Ta filozofska rečenica nas udaljava od stvarnog stanja svari i podstiče lažni osećaj pripadnosti- učešća u ekonomiji države u kojoj živimo;
ako nam je dostupan svaki segment društva,  svaki posao u društvu, i ako učestvujemo u njemu- stvoramo svoj kwh energije na gigantu kakav je elektana, imaćemo potpuni osećaj pripadnosti tom društvu.
Naši životi se prepoznaju po našim delima: zasađenim voćnjacima, po vršaju pšenice…, svaki proizvod nam učvršćuje osećaj života

– Svako u svom kraju zna čime se bavi većinsko stanovništvo; svugde se vide isti poslovi, ista zanimanja, vide i svesni su da im je krupan kapital elektrane uvek daleko, rezervisan za drugog, uvek tuđe dvorište. Stanovnici nemaju na elektrani svoj interes, svoj kapital, odvojeni su i znaju da sa druge strane ograde ništa nije njihovo, oni su samo kupci el. energije…

Elektrana pruža mogućnost da se ukloni opisani nelagodni osećaj, jedini siguran put, jedino sigurno oruđe preko koga država može da usmeri i pomogne većinskom stanovništvu da svoja mala lična novčana sredstva uloži na energetski kapital. Na taj način stiže i onaj osećaj da je „svoj na svome“.

– Pre izgradnje elektrane potrebno je regulisati prevno- imovinske odnose na zemljište elektrana, zemljište jezera… Za taj posao se uzdvajaju prilična sredstva. Vlasnici zemlje se nevoljno rastaju od nje, prodaju zemlju svesni da Drzava ima pravo na prinudnu konfiskaciju zemljišta. Međutim, konfiskovano zemljište se plaća po trenutnoj ekonomskoj ceni na tržištu, pa troškovi nisu mali; prosečno se po jednom hektaru zemljišta daje oko 5 000 evra. Samo će se za 1000 h dati 5 000 000 evra.

Vlasnici zemljušta, na kome će se graditi elektrana, ne  prodaju zemlju Elektrani već ulažu svoj zemljišni kapital u elektranu: ne podižu pare, ne troše ga, već novcem, određen po ekonomskoj ceni zemljišta, uplaćuju akcije za izgradnju elektrane ili kreditiraju zbog svijih budućih kwh na elektrani, tj prevode svoj novac u ele.

Bez ovog akcionarstva ostala bi samo uspomena na njihovo zemljište. Ulaganjem novčane vrednosti zemljišta u elektranu, ulagači  stvaraju osećaj da je i dalje zemljište njihovo, i da pridružuju svoje u zajedničko postrojenje pa i kapital: jezero, elektrana…

-Osećaj da su učesnici izgradnje elektrane, čiji je vek preko sto godina, je izuzetan. Izuzetan je osaćaj da su, lično oni, vlasnici najmanjeg, milionitog, dela elektrane i da ona proizvodi za njih i za njihove potomke. Potomci će biti ponosni što su im preci gradili Đerdap 3.

-Davanje prava velikom broju stanovnika susednih država-našeg okruženja da ulažu svoj novac u izgradnju elektrane podstiče poslovno prijateljstvo između naroda. Pojedinačni slučajevi poslovne saradnje ostaju na margini interesa i nisu veliki poslovni interes celokupnog stanovništva kao što bi bila izgradnja giganta Đerdap 3.
Takođe, stanovništvo je svesno da veću moć ima mećusobna i masovna ekonomska saradnja nego politička saradnja između država.

– Učešće u izgradnji elktrane, i oblik vlasništva koji se time stiče, savim je drugi kvaliteta u odnosu na klasično zapošljavanje, to su dve različite priče, dva različita pojma. Radnici zaposleni u privredi i društvu stiču plate- osnovno sredstvo za današnji način života; učešćem u izgradnji elektrane postiže se da deo te plate ne ode na prostu potrošnju već u investicije.

Šta se dešava i pri otvaranju pojedinih manjih fabrika- pogona po Srbiji? Novo otvoreni objekti su namenjeni da nešto proizvode i da zapošljavaju manji broj lokalnog stanovništva. Osnovni cilj je radno mesto.
Zaposleni radnici za svoj rad-uslugu primaju platu i ništa više. Nikakav svoj kapital radnici nemaju u krugu fabrike, fabrika je tuđe vlasništvo; uvek će biti radnika sa spoljne strane žice da gledaju u krug  fabrike i čekaju slobodno radno mesto.

Ni jedno preduzeće u privredi,  privatna ili državna fabrika, ne može da se meri sa kapitalom na gigantu Đerdap 3 , radi o različitim stvarima: na gigantu se ulaže, investira i stiče novi kapital, stiče vlasništvo na kwh. Stiče se samopouzdanje naroda.
Sve to je osigurano vlasništvom države Srbije(reke,šume, zemljište…),
Ovako zamišljen kapital Đerdapa3 dao bi potpuno drugi oblik poslovanja.

-Stanovništvo je svesno da je uloženi capital u izgradnju elektrane bezbedan i stabilan , da će se el. emergija sigurno proizvoditi u narednih sto godina; nekoliko srpskih elektrana proizvedenih oko 1900. godine, i pre Prvog svetskog rata, radi i danas. Zvornička elektrana radi već šezdeset godina…Na prostoru Balkana od 1900. godine  prošla  su tri svetska rata, elektrane su i dalje tu.

-Stanovništvo oseća i razume da vrednost-cena proizvedene el energije ide drugim tokom u poređenju sa promenama vrednosti domaće valute u odnosu na vrednosti svetskih valuta. Vrednost el. energije je drugačije zaštićena od promena, od inflacije, pa je uloženi novac u proizvodnju el. energije najsigurnija investicija.

Skoro sva privredna postrojenja iz SFRJ su propala , neka su i fizički nestala, bez obzira šta su priozvodila. U svim tim turbulentnim prilikama, ratovima, sankcijama elektrane se ponosno i sigurno se drže: danas rade kao što i nekad radile. Sve ostalo je propalo, a elktrane, zemljište i reke nisu.

Elekrana je objekat na kome narod svojim “rukama” gradi: industriju, proizvodnju, likvidnost el kapitala, stabilniju domaću valutu, nacionalnu ekonomiju, narodni ponos…

                                 EKOLOGIJA – EKOLOGIJA – EKOLOGIJA

Gradnja Đerdapa3 će povući za sobom niz pitanja iz ekologije. Mnogi su mišljenja da hidroektrana, brane, veštačka jezera nisu čista postrojenje. Mislim da je stvar preuveličana:“Šta reći za prirodnu prepreku-branu, na reci koju naprave dabrovi i izazovu poplavu ili za prepreku od stene koja se obruši u reku..?“
-Ogromna stena u vodu svojim prisustvom ne može promeniti život u vodi ni u okolini.

Takve stvari  se dešavaju milionima godina i priroda nije zbog toga uništena: visoke  stenovite planine, vulkanskog porekla, su primer čistog vazduha, vode, zemljišta
i zdaravih životnih zajednica.
Mismim da je veći problem kako se čovek odnosi prema novom jezeru, novoj brani… i kako se građevinski izvede veštačka akumulacija.

Da se vratim na temu, da se vratim na pitanja koja proiističu iz same strukture postrojenja Đerdapa3.

U postojećem projektu Đerdap 3 imamo reverzibilnu hidroelktranu  i reverzibilno jezero visinskog tipa. Punjenje jezera se obavlja pomoću pumpi- vodom iz Dunava. Na hidroelektrani Đerdap 3 turbine rade kao pumpe. Stepen iskorišćenja postrojenja za proizvodnju el. energije je nizak, proizvodnja visoka, cena previsoka.Premnogo se zahvata životni prostor, nema spoljašnu ogradu kako bi zaštitio prirodu oko sebe i prevelikom silom deluje na okolinu.

Nisam pristalica ogromnog postrojenja niskog ukupnog stepena iskorišćenja. Nizak stepen je posledica naizmeničnog rada turbine- pumpe i turbine za pogon generatora za proizvodnje el. energije. Nisam oduševljen ovakvim ogromnim „tumbanjem“vode. Prihvatljivija mi je blaža varijanta elektrane.

 Blaže varijante elektrane bi bile:
-Jedno jezero bezbednih granica i
 u sastavu postrojenja za prečišćavanje vode.
-Veći broj manjih jezera prelivnog tipa, prirodno nepropusnog dna i bokova, u blizini elektrane ili  na rekama dunavskig sliva, ili duž celog toka Dunava kroz Srbiju.

-Određen broj manjih veštačkih jezera, planinskih reka, dunavskog sliva, građevinski su drugačije izvedena: jezera su uvek paralelni, kraći, priključak planinske rečice, pune se ,samo, prelivnom vodom. Jezero i elektrana, po posebnoj proceduri, ne kreće sa radom nakon završetka gradnje; godinu ili dve se postepeno pune vodom pa posle toga dobijaju dozvolu za rad. Reverzibilna jezera moraju biti slobodnog, prelivnog tipa.

Ovako zamišljena prostorna rešenje imaju visoku pouzdanost. Postrojenje u ekonomskom smislu dobija nove karakteristike.

Postavlja se pitanje:“ Da li graditi jedno veliko jezero uz elektranu? ili graditi veći broj manjih jezera od samih izvora dunavskog sliva?“ -kako istovremeno rešiti problem proizvodnje el. energije i problem poplava?

Isto pitanje, setimo se, postavljano je i pri traženju mesta za vodne objekte pri zaštiti od poplava. Dobro je da ljudi znaju da su mesta postavljanja  odbrane od polava mesta njenog začeća-koren poplave.

U ekološkom smislu blaže varijante Đerdapa 3 daju sledeće:
– Manja je opasnost od poplava na Dunavuuz uz reverzibilna jezera i sa prirodanim načinom bočnog izlivanja vode iz Dunava u jezero.

Pri punjenju jezera nema utroška energije, pa reverzibilna jezera imaju ekonomsko i ekološko opravdanja jer se pune na prirodan način- porastom vodostaja. Napunjena jezera se prazne po zahtevu đerdapskih elektrana.

Reverzibilna jezera u ravnici su u približnoj ravni sa rekom.
Veza između jezera i reke je iz bezbednosnih razloga kanalska ili tunelska.
Hidrološki objekti koji mogu valjano da obave  transport vodedo jezera su nadzemni betonski kanali. Zašto betonski kanal?
– Betonski kanal ne dozvoljava da voda bočno odlazi u zemljište i  izaziva promenu stanja zemljišta. Pogledaj link:
http://www.bastabalkana.com/2015/09/odbrambeni-nasip-od-poplava-u-navodnjavanju/

– Reverzibilna prirodno-prelivna jezera manje dubine su sa manjim talogom, manjom proizvodnjom metana i drugih gasovitih i mineralnih materija. Nakon ispuštanja-pražnjenja voda može potpuno nestati iz jezera. Čišćenje jezera sa nepropusni dnom je olakšano.

-Zbog velike energije i visine veštačkog jezera u glavnom projektu
Đerdapa  3 i neprekidnog turbulentnog punjenja i pražnjenja, ogoman talog  se naizmenično spuštao  iz Dunava u jezero i obrnuto.  Manja i niža jezera daju mirniji rad. Vađenje taloga se može obaviti na organizovan način.

Jezero, u imenjenom projektu Đerdap3, zamišljam-vidim u ulozi akumulacije i   postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na Dunavu.

-Sondiranjem  dunavskog dna  odrede se mesta sa najvećom dubinom taloga. Većim brojem električnih pumpi izvlačiti talog i transportuje do postrojenja, jezera za prečišćavanje vode.  Nakon prerade vode i odvajanja suvih, tečnih i gasovitih opasnih jedinjenja iz vode, čista voda i deo gline-ilovače, vraća se u Dunav.

– Korist od proizvodnje el. energije je očigledna; povećanom proizvodnjom el. energije smanjuje se zagađenje vazduha. Hidroelektrane preuzimaju deo proizvodnje el. energije od termoelektrana u septembru, oktobru, novembru, martu i aprilu, i tokom cele zime ako nema leda na rekama, tl. u periodu kada je moguća potrošnja el. enegije za grejanje i kada su padavine najveće.

Opravdana je upotreba el- energije za grejanje ako energetsko postrojenje ne zagađuje okolinu.

Zbog nedovoljnih energetskih kapaciteta elektrana u zimskom režimu preporučuje se  stanovništvu da ne koriste el. energiju za grejanje. Međutim, izgradnjom Đerdap 3 i drugih energetska postrojenja, može se dozvoliti  grejanje el. energijom…Dovoljni kapaciteti elektrana za Srbiju bi bili kapaciteti veći za 50% od postojećih 33 000 gwh godišnje.

Novi ekološki ishodi:
– Na korigovanom Đerdapu 3 bi se  u narednih 150 i više godina mogao vaditi mulj i prljava voda, a u Dunav vraćati  čista voda. Naravno, i dalje se iz  višenamenskog jezerskog postrojenja dobijala el. energije i vrši zaštita od poplava.

– OdrŽivost velikog postrojenja za prečišćavanje vode i čvrsog otpada je velika: brana se uvek zatrpava muljem(mana i problem), mulj se rastavlja na najrazličitije materije za  industrijsku preradu, kao i za preradu u organska đubriva.
– Krajnji cilj Elektrosistema Srbije je da se dostigne 50 000 gwh godišnje. Ne treba odustati od tog cilja  bez ubedljivog razloga, svaki kwh je vredan. Zapravo, potreban kapacitet svih elektrana, tj. elektrana koja ne zagađuju okolinu, bi potpuno istisnuo rad termoelektrana tokom tokom godine, osim u zimskom periodu kada su sve reke prekrivene ledom.

– Narodu više odgovara izmenjen Đerdap 3, ima svoje zahteve i svoj interes.
Interes 700 000 stanovnka, graditelja i akcionara Đerdapa 3 će svako prepoznati pa i ostalog stanovništva  Srbije, bez obzira što nisu svi učesnici izgradnje projekta.


                            PREDLOG ZA IZMENE PROJEKTA ĐERDAP 3

Ako narod gradi Đerdap3, tehnički projekat izgradnje Đerdapa3 mora mnogo više zadovoljiti i interese naroda u odnosu na postojeće tehničko rešenje. Novim rešenjem se mora povećati  proizvodni kapacitet postojeće velike elektrane.

Prdlažem da se Đerdap 3 građevinski gradi iz dva dela. Cela konstrukcija, iz oba dela, bi imala horizontalni poprečni presek u obliku slova E. Kako?

Tehničko-građevinski delovi novog Đerdapa3: Uspostavljanje kružnog ciklusa kretanja vode, uzimanja vode iza brane Đerdap 1 i njeno vraćanje ispred turbine ĐERDAP 3:

– Građevinski prvi deo Đerdap3 je protočna brana iza brane Đredap1 i ima samostalni temelj duž cele brane Đerdap1. Prvi deo brane Đerdap 3 ne bi ugrozio bezbednost brane Đerdap1, naprotiv,   nove količine nasipa stena i betona ojačao bi samu branu sa spoljašnje strane.

Prvi deo Đrdapa 3 je protočna brana, blaži vid protočne brane sa protočnim turbinama. Turbine pokreću vodene pumpe za dizanje vode na priobalje dodrugog građevinskog dela Đđerdap3 i na ulaz visinske turnine, .

– Visinsku razliku ispred i iza protočne brane  odredena je položajem izlaznog tunela na Đerdapu 1 i vodostajem Dunava iza brane Đerdap 1.

-Prostor između zida brane Đerdap1 i zida protočne brane Đerdap3 nije ispunjen vodom, premošćen je sprovodnim kanalom, kojim voda iz izlaznog dela tunela Đerdapa 1  odlazi  do ulaza  protočne turbine Đerdapa3.

-Dužina sprovodne cevi i njen nagib uslovljen je zahtevom da nema bitnog pada kinetičke energije vode, mlaz slobodno ističe iz izlaznih otvora  brane Đerdapa1, tj. mlaz vode  mora da ima atmosferski pritisak. U suprotnom bi to uticalo na snagu turbina Đerdapa1

-Brzine vode i protok slobodnog mlaza vode, na izlazu iz tunela brane Đerdapa1  ima i dalje dovoljnu količinu vode i relativno dobru brzinu isticanja. Mlaz vode bi mogao snažno da okreće  kola manjih protočnih turbina.
Nije za poređenje: voda okreću vodenički kamen na rekama i potocima male snage-snaga nije velika, ali je korisna.

Visina brane  prvog dela brane Đerdapa3 zavisi od:
potrebne visine objekta za smeštaj turbine  i  pumpi. Turbine pokreću pumpe, a pumpe dižu vodu do vesinskih turbina eletrane;
bezbednosne visine postrojenja zavise od maksimalnog vodostaj Dunava iza brane Đerdap1. U svakom slučaju visina ovih objekata je niža od visina brane Đerdapa1.

Zidovi Đerdapa 1 i Đerdapa3 su vrlo blizu, ali bez krute veze sa kanalima za sprovod vode.
Ukoliko bi postojala kruta mehanička veza zid brane Đerdapa3 bi postao teret zidu brane Đerdap1, zbog sleganja podloge i same konstrukcije Đerdapa3.

– Građevinski drugi deo postrojenja Đerdap3 bi se smestio na krajeve brane Đerdap 1, na priobalje Dunava , duž leve i desne obale . Centralno mesto čini visinska turbina. Imamo jednu visinsku terbinu, približne snage jedne, od šest, turbine Đerdap1 (175mw).
Osnovni zadatak visinske turbine je da pokreće generator električne energije.
 Postrojenje je stabilno jer se nalazi na kopnu.

Način snabdevanja postrojenja turbine visinskog tipa vodom na drugom delu
Đerdap 3:

-Zaobilaznim tunelom oko brane Đerdapa1 voda se prebacije iz jezera Đerdapa 1 do  visinske turbine kopnenog dela Đerdap3. Voda se ispušta iz turbine ka sredini reke. Tunel ide kroz zemlju i kroz brdo na levom i desnom priobalju (obali) Dunava,

Dužina  tunela nije velika, verovatno će biti trostruko veća od postojeće širine brane Derdapa1. Visina otvora na ulazu u  tunnel je ista kao što je visina ulaza tunela na brani Đerdap 1  ili  su iznad te visine; ovo pitanje neka ostane otvoreno.
Naravno, imamo i vrata za zatvaranje protoka vode kroz tunel.

Ukoliko se u toku istražnog bušenja tunela na njegovom materijalu izmeri povećani nivo vlage, bušenje prekinuti, ulazni deo tunela naizmenično ispuniti betonom i ilovačom, a ostatak tunela zapečatiti betonom. Projekat drugog dela brane na obali napustiti.

– Drugo mesto odakle se uzima voda je brodska prevodnica. Vodu koju prevodnica ispušta ne šaljemo u Dunav već šaljemo ka visinskoj turbini na obali. Pre puštanja vode zatvaramo druge priključke za dovod vode turbini. Protok traje dok voda ne isteče iz određenog dela prevodnice, zatim se zatvara, a otvaraju se drugi dotoci vode do turbine.

Cevni vod koji spaja prevodnicu i turbinu mora na priključnom mestu(zidu) prevodnice biti elestičnog tipa- poput cevnog voda gasovoda koji se polaže na morsko dno.

Visinska razlika između priključnog mesta za ispuštanje vode  iz prevodnice i turbine na obali trebalo bi da bude između polovine visine vode u prevodnici i izlaznog otvora tunela turbina na Đerdapu 1.
Naravno, imamo i vrata za zatvaranje protoka vode kroz cevni vod između prevodnice i visinske turbine na obali.

Treći način snabdevanja visinske turbine vodom su, kao što je rečeno, pumpe na protočnoj brani (prvom delu-brani đerdap3). Ovo je glavni način snabdevanja  visinske turbine vodom. Voda se uzima iza brane Đerdap1 , tj. iza protočne brane Đerdap3 ili sa nje. Pumpe se pokreću, kao što je rečeno,  protočnim turbinama. Voda se diže do drugog građevinskog dela Đerdap3, do njegove visinske trurbine.

I ovde su vrata za zatvaranje protoka između pumpi i visinske turbine srž funkcionisanja celog postrojenja.

 Četvrti način snabdevanja visinske turbine vodom je iz jezera za izdvajanje mulja od vode. Izdvojena čista voda se iz jezera šalje nadzemnim betonskim kanalom na vodostan visinske turbine Đerdap3.

Zaključak:
Sva četiri načina snabdevanja obalskog dela postrojenja i njegove visinske turbine vodom  omogućavajuda da se zatvori kružni ciklus uzimanja vode iza brana  i njeno vraćanje na ulaz visinske turbine.

-Treći deo građevinskog objekta Đerdap 3  je reverzibilno akumulaciono jezero u sklopu postrojenja za prečišćavanje vode.

Reverzibilno jezero je centralno mesto postrojenja za prečišćavanje. Minimalnni kapacitet mu je 660 000m3 + 140 000m3 prelivnih bazena= 1 000 000m3. Dva ovakva postrojenja će imati 2 000 000m3 vode. Svako pražnjenje ove akumulacije omogućava terbini od 175MW da radi 3,3 h . Polovina zvorničke elektrane bi radila 7,6h sa ovom količinom vode.

Reverzibilno jezero u sklopu postrojenja za vađenje mulja sa dunavskog dna i odvajanje od vode  je druga priča:
-vađenje mulja povećava kapacitet đerdapske akumulacije;
-voda iz reverzibilnog jezera snabdeva visinsku turbinu Đerdap3 vodom i predstavlja treći  način snabdevanja visinske turbine.

Podržavam projekat pumpnog tipa kaje će raditi u sklopu  drugih postrojenja:
-Prečišćavanje vode od mulja.
-Postrojenje za reciklažu mulja.
-Postrojenje za proizvodnju el. energije(glavni zadatak postrojenja).
-Kao dopunsko, rezervno, postrojenje za odbranu od poplava u sklopu postrojenja za odvajanje mulja od vode i  reciklažu čvrstih materija iz mulja.
Režim rada se menja prema potrebi zaštite od poplava(svaka pomoć u poplavi je dobrodošla,…).

Postrojenje za prečišćavanje vode je istovremeno deo postrojenja za proizvodnju el.energije i zaštitu od poplava:
– Pri opasnosti od poplava, nekoliko dana pre dolaska vodenog talasa do Đerdapa, izvrši se pražnjenje vode iz reverzibilnog jezera i propusti kroz Đerdap3.

Tehničko rešenje pumpnog postrojenja izmenjenog projekta Đerdap 3 sa reverzibilnim jezerom

Uzimam za pretpostavku da se postrojenje za prečišćavanje vode i  reverzibilno visinsko jezero-a može postaviti negde iznad đerdapskog jezera i da ima nepropusno dno.
Voda bi se pumpama prebacivala do nadzemnog betonskog kanala, visoko iznad đerdapske brane, i slala bi se ka jezeru- postrojenju za prečišćavanje vode. Zahvaljujući nadzemnom betonskom kanalu jezero se  može postaviti  nekoliko kilometara ili desetina kilometara od brane Đerdapa1.

Drugo, ukoliko se želi opleminiti voda Dunava  za potrebe turizma, uzvodno od brane izgraditi još jedno-novo reverzibilno jezero i postaviti ga što dalje. Ovo jezero se svakodnevno puni vodom iz jezera za prečišćanvanje vode. Transport se obavlja nadzemnim betoskim kanalom. Cilj drugog jezera je da poveća kapacitet akumulacija. Ćista voda se iz drugog jezera vraća u Dunav.

Postrojenje za prečišćavanje radi svakodnevno. U slučaju opasnosti od poplava, proces prečišćavanja se prekida i oba jezera se direkno spajaju radi prihvatanja viška vode;
pri povećanom vodostaja  ispred đerdapske brane oba jezera postaju čista reverzibilna jezera pumpnog tipa:visinska turbina brane Đerdap3 prebacuje vodu u nadzemne betonske kanale, takođe, ispred Đerdap1, bi se prebacivala voda u betonske kanale električnim  pumpama za vađenje mulja.

Reverzibilna jezera su napunjena. Nakon prolaska opasnosti od poplava jezera praznimo. Vodu ne vraćamo u đerdapsko jezero, u Dunav, već je, nadzemnim betonskim kanalom, vraćamo na obalski deo Đerdap3, na ulaz visinske turbine.

Pošto se proces prostog pražnjenja reverzibilnih jezera završi, sva postrojenja počinju da rade po starom režimu i ciklus se ponavlja na sledećim poplavama.

Celokupno postrojenje za prečišćavanje vode sa pripadajućim jezerima postaviti i na drugu stranu Dunava . Jednu stranu ponuditi Rumunima, a druga je naša.

               Podela i svojstva pumpih postrojena prema nameni i mestu rada

1) Pumpno postrojenje na drugom-obalskom delu Đerdapa3
a)Prva varijanta:
– Na obalskom delu Đerdapa3 je klasično rešenje visinske turbine i generatora el. energije. Spojnička veza između vratila turbine i generatora obezbeđuje rad generatora el. energije.
– Zbog dvostruko manje potencijalne energije vode na vodostanu visinske turbine obalskog dela Đerdapa3,  turbina ne bi mogla da radi dvorežimski tokom cele godine, tj ne bi mogla da radi kao turbina i kao pumpa, jer bi zanemarila osnovni zadatak da bude u službi proizvodnje el. energije.
Proizvodnja el. energije je primarni zadatak Đerdapa 3.

b)-Druga varijanta:
Ukoliko je nadzemno betonsko korito iznad Đerdap1 previsoko za pumpe sa protočne brane Đerdap3 , predlažem da se voda podiže pogonom visinske turbine na kopnenom delu Đerdap3:
– Vratilu visinske turbne se dodaju remenice. Pri kraju vratila turbine, ispred elektrogeneratora na unutrašnjem rukavcu vratila, postavlja se paran broj remenica. Paralelno vratilu turbine postavjaju se vratila klasičnih vodenih pumpi. Preko remenica spojnički povezati vratilo turbine i vertikalna vratila pumpi; spojnice su uključno-isključnog tipa.
Pumpe za vodu se uključuju kada se spojnica generatora isključi ili će istovremeno da rade.

Pumpe su podignute do nivoa vodostaja akumulacije derdapskog jezera1.
 Voda se sa površine Dunava, ispred brane Đerdapa1, uzima i šalje u nadzemni betonski kanal za transport vode do reverzibilnog jezera. Ispred đerdapske brane su, na vodi, plivajući nosači. Usisna cev je savitljivog tipa i oslanja se na plivajući nosač, koji se pomera ka brani Đerdapa1 i od nje.

Inžinjeri i majstori- ulog i zadovoljstvo su veliki…

c)Treća varijanta:
Kada postoji realna opasnost od poplava pumpe rade i sve elektropumpe sistema za prečišćavanje vode. Voda se podiže do nadzemnih betonskih kanala iznad  đerdapskog jezera, tj. brane.
Prednosti rešenja su:
-Koriste se svi pogonski resursi elektrane.
– Visok stepen iskorišćenja energije svih operacija.
– Površinska voda ne povlači talog ni zemlju sa dna jezera uz samu branu i obezbeđuje se stabilnost brane od uticaja potkopavanja podnožja brane.

2) Pumpe postrojenja za prečišćavanje vode:
-Pumpe, kojima se uzima voda i mulj iz Dunava, su elektropumpe i nemaju nikakvu vezu sa turbinama i pumpama na brani, pripadaju postrojenju za vađenje mulja iz đerdapske akumulacije 1. Međutim, vadeći mulj povećava se kapacitet postojeće akumulacije Đerdap1.

-Reverzibilno postrojenje za prečišćavanje vode uzima vodeni taloga iz Dunava daleko ispred đerdapske brane. Postrojenje za svoj rad troše el. energiju iz elektrane.  Potrošnja spada u troškove sistema za prečišćavanje vode.

– Preko reverzibilnog jezera i nadzemnog betonskog korita pumpe za mulj su indirekni snabdevači visinske turbine Đerdap3.

-Pumpno postrojenje za prečišćavanijje vode-mulja prekida rad u trenutku neposredne opasnosti od poplava i vrši prbacivanje vode sa površine Dunava u visinsko reverzibilno jezero.

 

Dodatno finansiranje izmenjenog projekta Đerdap3 u sklopu Đerdapa1 i njegovog reverzibilnog jezera u sklopu postrojenja za prečišćavanje vode.

-Mulj neprekidno zatrpava akumulaciju Đerdap1, smanjuje kapacitet akumulacije i Elektrana je zainteresovan da finansira njegovo vađenje.

-Mulj- talog dna Đerdapskog jezera je ogroman: veliki i dugotrajan priliv nanosa dovoljan je da zadovolji neprekidni rad  postrojenja za prečišćavanje vode i recikljažu mulja. Postrojenje se, delom, finansira prodajom svog proizvoda: čista voda i suve materije.

Mulj dotiče iz Nemačke, Austrije, Slovačke, Mađarske, pa bi se postrojenje ticalo i zemlje Evrope. Verovatno će za čistu vodu Dunava biti zinteresovana Bugarska, Rumunija, Moldavija, Ukrajina- crnomorski deo dunavskog sliva; problem je zajednički za kopneni i za morski deo EU.

Postrojenje za prečičćavanje vode mora biti razmera najvećih evropskih postrojenja, a nepovratna sredstva moraju biti iz fondova EU i fondova za ekologiju Organizacije ujedinjenih naroda.

Čistija voda na pojedim mestima ogromnog đerdapskog jezera i dela Dunava vratiće  bogatsvo ribljih i ostali biljnih i šivotinjskih vrsta. Zdrava sredina privlačna je za domaće i strano stanovništvo, za razvoj naselja i turizam.

Akumulaciju vode na Dunavu posmatrati na celom prostoru njenog sliva

 Uvek posmatrati da su odbrambeni kanali(kombinovan betonski i zemljani bedem) deo dunavskog sliva. Transport vode ka Dunavu se može odvijati na više mesta po 30km ili  100km. Cena punog nadzemnog betonskog kanala za odbranu od poplava, dužine 2 x 50km = 100km, je 90 000 000 evra sa kompletnom armaturom za navodnjavanje

Sa ovom idejom se upoznati preko linka:  http://www.bastabalkana.com/2015/09/odbrambeni-nasip-od-poplava-u-navodnjavanju/
Očekujem da bi se stvorili uslovi slični plavljenju zemljišta rekom Zambezi: plavljenje i usporeno povlačenje. Naveo sam dužinu 50km betonskog kanala.

Vidi link: http://www.bastabalkana.com/2015/08/nestasica-vode-resenja-za-nestasicu-ciste-vode/ , kao i naslov “Nestašica čiste vode, uzroci i rešenja” na adresi: https://gradiuinflaciji.wordpress.com/category/nacin-izgradnje-energetskih-postrojenja-ekonomija-u-inflaciji/.

                                                       ZAKLJUČAK

-Snaga visinske turbine, pa i snaga generatora Đerdap3 je od 155MW do 175 MW. Ako pristanu, isto toliko i sa Rumunske strane.

Đerdap3 se stalno snabdeva vodom pumpama sa manjih turbina protočne brane prvog građeviskog bloka Đerdap3.
Vodom se Đerdap3 prosečno snabdeva kroz tunel, uzimajući je iz akumulacije Đerap1 . Naravno, ako je protok vode Dunavom veći od 5 600 kubnih metara u sekundi, tunel može da radi. Dodatni zadatak tunela je da održava, kontroliše, visinu vodostana visinske turbine na obalskom delu bloka Đerdap3 i uvek kada se priključuju i isključuju dotoci sa brodske prevodnice ili jezera za reciklažu.

Periodično ili povremeno se obezbeđuje voda iz jezera za reciklažu mulja đerdapsle akumulacije1, brodske prevodnice i poplavnog talasa: poplavni talas se delimično prebaci u reverzibilno jezero za reciklažu.

-Elektranu Đerdap3  graditi  kao postrojenje za proizvodnju el. energije, u sklopu postrojenja za čišćenje  akumulacije Đerdap1.

Temelj protočne brane Đerdap 3, negov prvi građevinski deo, ojačava stabilnost brane Đerdapa1 sa spoljne strane.

-Postrojenje za vađenje mulja sa dna akumulacije Đerdap1 proširuje kapacitet,zapreminu, iste.

-Đerdap1 je zajedniko postrojenje Srbije i Rumunije. Rumuni bi gradili svoj zaobilazni tunel, a mi bi gradili svoj na drugoj obali Dunava.  Finasiranje i gradnja akumulacionih jezera, istovremeno i jezera za odbranu od poplava, može biti zajedničko, a možda je zajedničko i za dunavsku regiju; zajednički interes je akumulacija vode i odbrana od poplava.

– Narod, kad može i kad odluči, daje i najmanji iznos novca na Elektranu, učestvuje u izgradnji elektrane, postaje akcionar ili kupuje kwh i ostavlja ih za crnje dane, da budu deo njegove penzije ili da kapital(1KWh=1el) ostavi potomcima:
http://www.bastabalkana.com/2015/05/predlog-i-resenje-za-penzije/ , http://www.bastabalkana.com/2015/04/treba-li-nam-hidroelektrana-od-2-gw-bez-dinara-kredita/

-Reverzibilno jezero se ne sme graditi na propusnom zemljištu, apsolutno ne sme imati propusno dno, u suprotnom- graditi ga po pricipu kako se gradi moderna deponija smeća.

Projekat izgradnje Đerdapa3 ne treba napuštati, već projekat istražiti još jednom do kraja i graditi kako se može.

Futurologija:
Zagovornik sam globalnih pristupa u planiranju i načinu gradnje najkrupnijih i najvažnijih postrojenja jedne zemlje. Povezivanje vodnih objekata sa svim vodenim tokovima i ravnomeran raspored vode po celom prostoru jedne zemlje – uslov za sigurno upravljanje vodama.

Napomena:
Svaki članak se  dopunjava, pojašnjava i ispravlja. Međutim, zamisli i ideje u člancima su suština i ne menjaju se. Šaljite vaše predloge-objaviću ih.

Srdačan pozdrav i dobro zdravlje,
maš.inž.Mladen Popović

 

 

                         

 

 

Advertisements